Dobio sam poruku:
"Svima koji su nam poželeli sve najlepše u 2009. - uopšte nije upalilo.
Zato molim, za 2010. umesto želja šaljite novac, nešto alkohola i čokoladu.
Hvala!"
Stvarno tako piše.
Bloga mi!
уторак, 29. децембар 2009.
среда, 23. децембар 2009.
недеља, 20. децембар 2009.
Variable
Zbog čega ljudi u americi gube kuće!?
Prvo, banke su tamo bezobrazno traljavo radile svoj posao. Davani su krediti ljudima koji niti su imali stalan posao, niti dobra primanja. Učešće takodje nije traženo. Prevedeno na primer iz evrope to bi izgledalo ovako:
- Ti odeš u banku i kažeš, ima ta i ta kuća koja vredi 200 000.
- Oni ti kažu - nema problema evo tebi kredit od 200 000 sa variabalnom hipotekom od 7% bez da te pitaju imaš li učesće i da li ti je siguran posao.
- Ti se presabereš i vidiš da na hipoteku od 7% ti plaćas godišnji cins od 14 000 dolara. Tako računajuci ti vidiš da ti kuća izadje nekih 1 000 i kusur dolara mesečno. Uporediš to sa nekim ćumezom od stana u nekom oblakoderu na 150tom spratu koji košta 900 dolara mesečno i kažeš - pa nisam ni ja lud, uzeću kuću. Placam par stotina dolara više a imam svoje dvorište i 10 soba!
- Potpisuješ variabalnu hipoteku, i dok ti to radiš, bankarski agent ti saopštava da se hipoteka, pošto je variabalna, teoretski može promeniti ali je to jako jako malo verovatno. Ti si malo nesiguran, i možda postaviš u vezi varibalne hipoteke još koje pitanje ali te on umiri i ti sa sigurnošću potpišeš ugovor.
- Prve godine je hipoteka 7% i ti trljaš ruke. Imaš svoj dom a košta te malo više od nekog stana.
- Druge godine te banka obaveštava da će se ratu povećati na 8%. Ti računaš i vidiš da je to sada 16'000 godišnje. Kažes - hmmmm, sad je malo više od par stotina skuplje nego stan, ali može se. Možda uzmeš i drugi posao kako bi došao na isto.
- Posle treće godine banka ponovo diže variabalni cins i saopštava da je sada oko 10%. Ti računas i vidiš da te sada kuća košta skoro duplo više nego da si ostao u nekom običnom stanu. Šta da radžs? Možda da i žena traži drugi posao?
- Posle četvrte godine ti dižu ratu na 12%. Ti kapituliraš, jer hipoteku ne možeš platiti čak i da radiš 24 sata dnevno!
Šta se dešava?
Posle par neplaćenih rata oduzimaju ti kuću. Onda oni pokušavaju da je prodaju i pošto nisu jedini koji to pokušavaju, cena kuće pada. Sad umesto 200 000 za nju nude možda 150 000 ili 100 000. Ako se sada proda po toj ceni tebi ostaje dug od 50 000 do 100 000 na ledjima!
Dakle tako je to išlo i ovo je jedan od 'lepsih' slucajeva.
Najgore su prošli oni koji su se zaletali i kupovali precenjene kuće (kao sto se to sad desava u Srbiji).
Oni su jos dali nešto svog novca pa su sad izgubili i svoje i zadužili se!
- Ti odeš u banku i kažeš, ima ta i ta kuća koja vredi 200 000.
- Oni ti kažu - nema problema evo tebi kredit od 200 000 sa variabalnom hipotekom od 7% bez da te pitaju imaš li učesće i da li ti je siguran posao.
- Ti se presabereš i vidiš da na hipoteku od 7% ti plaćas godišnji cins od 14 000 dolara. Tako računajuci ti vidiš da ti kuća izadje nekih 1 000 i kusur dolara mesečno. Uporediš to sa nekim ćumezom od stana u nekom oblakoderu na 150tom spratu koji košta 900 dolara mesečno i kažeš - pa nisam ni ja lud, uzeću kuću. Placam par stotina dolara više a imam svoje dvorište i 10 soba!
- Potpisuješ variabalnu hipoteku, i dok ti to radiš, bankarski agent ti saopštava da se hipoteka, pošto je variabalna, teoretski može promeniti ali je to jako jako malo verovatno. Ti si malo nesiguran, i možda postaviš u vezi varibalne hipoteke još koje pitanje ali te on umiri i ti sa sigurnošću potpišeš ugovor.
- Prve godine je hipoteka 7% i ti trljaš ruke. Imaš svoj dom a košta te malo više od nekog stana.
- Druge godine te banka obaveštava da će se ratu povećati na 8%. Ti računaš i vidiš da je to sada 16'000 godišnje. Kažes - hmmmm, sad je malo više od par stotina skuplje nego stan, ali može se. Možda uzmeš i drugi posao kako bi došao na isto.
- Posle treće godine banka ponovo diže variabalni cins i saopštava da je sada oko 10%. Ti računas i vidiš da te sada kuća košta skoro duplo više nego da si ostao u nekom običnom stanu. Šta da radžs? Možda da i žena traži drugi posao?
- Posle četvrte godine ti dižu ratu na 12%. Ti kapituliraš, jer hipoteku ne možeš platiti čak i da radiš 24 sata dnevno!
Šta se dešava?
Posle par neplaćenih rata oduzimaju ti kuću. Onda oni pokušavaju da je prodaju i pošto nisu jedini koji to pokušavaju, cena kuće pada. Sad umesto 200 000 za nju nude možda 150 000 ili 100 000. Ako se sada proda po toj ceni tebi ostaje dug od 50 000 do 100 000 na ledjima!
Dakle tako je to išlo i ovo je jedan od 'lepsih' slucajeva.
Najgore su prošli oni koji su se zaletali i kupovali precenjene kuće (kao sto se to sad desava u Srbiji).
Oni su jos dali nešto svog novca pa su sad izgubili i svoje i zadužili se!
среда, 9. децембар 2009.
Globalizacija
Jedna zanimljiva definicija zasnovana na događajima iz svakodnevnice objašnjava pogibiju britanske Princeze Dijane kao nesporan primer globalizacije:
Britanska Princeza
sa momkom iz Egipta
doživi nesreću u francuskom tunelu
vozeći se u nemačkom automobilu
sa holandskim motorom
i vozačem iz Belgije
opijenim škotskim viskijem
dok su je pratili italijanski paparaci
na japanskim motrociklima.
Pomoć joj je pružio američki lekar
koristeći se brazilskim lekovima.
Ovu definiciju vam predstavlja Srbin
a verovatno je čitate zahvaljujući tehnologiji Bila Gejtsa
na računaru koji pokreću tajvanski čipovi
korejski monitor
i kineska grafička kartica
koje sastavljaju radnici iz Bangladeša
u singapurskoj fabrici.
Britanska Princeza
sa momkom iz Egipta
doživi nesreću u francuskom tunelu
vozeći se u nemačkom automobilu
sa holandskim motorom
i vozačem iz Belgije
opijenim škotskim viskijem
dok su je pratili italijanski paparaci
na japanskim motrociklima.
Pomoć joj je pružio američki lekar
koristeći se brazilskim lekovima.
Ovu definiciju vam predstavlja Srbin
a verovatno je čitate zahvaljujući tehnologiji Bila Gejtsa
na računaru koji pokreću tajvanski čipovi
korejski monitor
i kineska grafička kartica
koje sastavljaju radnici iz Bangladeša
u singapurskoj fabrici.
петак, 4. децембар 2009.
Namćori
Bivši brat, Boris Dežulović ovako razmišlja:
Pitao me jednom prilikom prijatelj u jednoj beogradskoj kafani zašto su Hrvati takvi. Kakvi?, pitao sam ne znajući na kakvu takvost Hrvata točno misli. Imaju li Hrvati najlepše i namodernije autoputeve?, odgovorio je protupitanjem. Imaju. Imaju li unutrašnji avionski saobraćaj? Nisam, eto, nikad razmišljao o tome da u Srbiji nema domaćih letova. Da li su im plate dva do četiri puta veće od svih ostalih u regionu? Jesu. Jesu li jedini na belom šengenskom režimu i šeću po Evropi bez viza? Jesu. Da li su praktički na pragu Evropske Unije? Jesu.
Da li im je državna televizija u odnosu na ostale u regionu, hm, televizija u boji? Jest.
Da li su bili treći na svetu u fudbalu?, nastavlja prijatelj. Jesu. Da li su svetski prvaci u rukometu, vaterpolu i tenisu? Jesu. Imaju li Blanku, Janicu i Gorana Ivaniševića? Imaju. Imaju li najlepše more i najlepša ostrva u Evropi? Jebiga, imaju. Da li su pobedili u ratu? Jesu, rekoh, ubedljivo. Da li su nakon hiljadu godina dobili državu? Jesu. Da li su se jednom zauvek rešili Srba i Jugoslavije? Jesu.
Pa što su onda tako nadrkani? – poentira na kraju prijatelj iskreno nemoćan pred vlastitom spoznajom. – Što su takvi namćori?
Vala baš!
Da li im je državna televizija u odnosu na ostale u regionu, hm, televizija u boji? Jest.
Da li su bili treći na svetu u fudbalu?, nastavlja prijatelj. Jesu. Da li su svetski prvaci u rukometu, vaterpolu i tenisu? Jesu. Imaju li Blanku, Janicu i Gorana Ivaniševića? Imaju. Imaju li najlepše more i najlepša ostrva u Evropi? Jebiga, imaju. Da li su pobedili u ratu? Jesu, rekoh, ubedljivo. Da li su nakon hiljadu godina dobili državu? Jesu. Da li su se jednom zauvek rešili Srba i Jugoslavije? Jesu.
Pa što su onda tako nadrkani? – poentira na kraju prijatelj iskreno nemoćan pred vlastitom spoznajom. – Što su takvi namćori?
Vala baš!
Пријавите се на:
Постови (Atom)