Vajda

Oficir Kfora Kristijan Kaš napustio je misiju i stao na stranu Srba !
Konačno neke vajde od naše šljivovice.

Zajeb

Evropska Unija i Amerika duguju Libijskoj državi 200 milijardi dolara za isporučenu naftu!!! 2012 godine ističu koncesije velikih naftnih kompanija koje polažu pravo na Libijsku naftu. Gadafi je zatražio vraćanje duga i zapretio je da će u suprotnom da sklopi međudržavne ugovore s drugim zemljama i kompanijama. Zbog toga je došlo do ovog neviđenog razaranja Libije.

Nakon ubistva Moamera el Gadafija svi Libijci su na gubitku. Uvođenjem zapadne demokratije, za koju su se borili pobunjenici, Libijci će izgubiti povlastice koje nijedan drugi narod na svetu nije imao. Evo šta je Gadafi omogućio svom narodu:

- Libija ima 6,5 miliona stanovnika, a ima 14 miliona registrovanih automobila.

- Ako neko hoće da studira u bilo kojoj državi u svetu on podnosi molbu i država mu osigurava stan, hranu, automobil, besplatno školovanje i mesečnu stipendiju od 2300 dolara. 

-  U Libiji se ne plaća voda, struja, plin i porez, a krediti se daju bez kamata. Ako u roku od pet godina ne možete vratiti kredit, država ga otpisuje ili vraća za vas.

- Ako hoćete da kupite auto, vi dajete 20-30% od cene, a ostalo dotira država.

- U Libiji za 10 dolara možete da kupite 85 litara benzina ili nafte.

- U Libiji je hrana gotovo besplatna, 10kg hleba košta 0,15 dolara

- U Libiji njihovi građani ne rade fizičke poslove, sve su stranci.

- Libijci ne idu da rade po belom svetu jer za to nemaju potrebe.

- U Libiji ni jedan građanin nije izbačen ili mu je oduzet stan ili auto zato što nije mogao vratiti kredit, što nije redak slučaj po ovim takozvanim demokratskim zemljama koje su se okomile na Libiju a koje Srbija teži da sledi.

Pa onda:

  - beskamatni krediti,
  - u toku studiranja prima se prosečna plata za to zanimanje,
  - ako ne nađeš posao nakon završenog fakulteta, država plaća kao da radiš u struci,
  - po stupanju u bračnu zajednicu, država poklanja stan ili kuću,
  - kupovina vozila po fabričkoj ceni,
  - nikome ne duguju ni centa,
  - besplatno zdravstvo (medicinska sestra na svakog pacijenta) i obrazovanje,
- 25% ljudi visoko obrazovano.

Iskreno, žalim Libijski narod jer će se pretvoriti u najamnu radnu snagu, radiće za 100 dolara i gde će im ove povlastice biti sve ukinute, a o lagodnom životu kakav su živeli moći će samo da sanjaju...

Nema više ništa za džabaka! Libijci su progutali debeli zajeb!

Ali, zar je to važno?!

Stigla je demokrataja! Nazdravje!

Basara

Živimo u Srbiji u kojoj uvek nešto nedostaje. Jednom su to elementarne ljudske slobode, drugi put je to benzin, treći put deo teritorije.

Evo, bližim se šezdesetoj godini i ne pamtim nijedan dan u kome je u Srbiji bilo sve u redu, u kojem nije bilo neke histerije, neke nestašice ili neke pomame. Srbija je uvek bez nečega i nešto je uvek izvan Srbije.

Usud.

Beseda

 Ovako besedi Vuk:

Reče, u Jagodini, naš patrijarh da je Srbija država i bez glave i bez srca! To je rekao, jer je rekao da Srbija ne sme ulaziti u EU, pošto od nas traže „strašnu žrtvu“ da izgubimo Kosovo: da Srbiji odseku glavu i iščupaju joj srce! Pa, kad je to tako, rekao je on, moramo im reći da tamo nećemo, nego hoćemo da ostanemo sami „sa svojim Kosovom“.

U Srbiji muk. Ni u vrhu države niko da kaže da je režim Slobodana Miloševića, još pre 12 godina, izgubio Kosovo i da tamo, od tada, nema ni naše vojske, ni policije, ni parlamenta, ni sudova, ni uprave, ničeg što je vlast Srbije. Niko da kaže da, uprkos gubitku Kosova, nije izgubljena Srbija i da nismo država bez glave i srca. I nikog nema da kaže da ćemo, možda, izgubiti i Srbiju ako se balvanima ogradimo od Evrope i ostanemo sami sa izgubljenim Kosovom. I niko neće da kaže da crni anđeli iz Mileševe danas bogotvore crni poredak koji je izgubio Kosovo, i ne samo Kosovo, pa i crkvenim propovedima premazuju te poraze, gurajući srpski narod i državu u novo propadanje i nestajanje.

Odreknimo se Evropske unije! Odreknimo se više od 600.000 Srba koji danas rade i žive u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj... i ovde, u Srbiji, hrane više porodica nego radnici zaposleni u samoj Srbiji. Odreknimo se milijardi evra evropskih donacija, odreknimo se evropskih investicija, evropskih načela demokratije i slobode. Odreknimo se tog velikog tržišta na koje izvozimo 80 procenata svega što izvozimo. Odreknimo se namere da gradimo evropsku i snažnu Srbiju.Odreknimo se politike da za srpski narod na Kosovu obezbedimo vrhunska evropska prava i garancije. Svega se toga odreknimo i, odbačeni od svih, lelečimo nad izgubljenim Kosovom i nesrećnim Srbima na njemu, čije suze niko neće ni videti. Niko, osim crnih anđela iz Mileševe i falangi patriota koje traže da produžimo tamo gde nas nije stigao odvesti onaj iz požarevačkog groba.

Zavedena lažnim kosovskim mitom, čiji današnji tvorci krivotvore i narodno pamćenje, Srbija zaboravlja da istiniti ep Kosova izvire iz vere da se smrt savladava životom, a poraz pregnućem da se ovenča pobedom. Milici je, na Kosovu, u jednom danu, Bajazit ubio muža, oca i devetoricu braće, a nesrećna kneginja je, u ime života i vere u buduću pobedu, ubici podnela i dodatne žrtve. Kćerku svoju poslala mu je u harem, a sina i srpske oklopnike da ga, kao vazali, brane od Tatara. Danas od Srbije i Srba niko u Evropskoj uniji ne zahteva nikakvu sličnu žrtvu, niti ma kakvu žrtvu. Ne traži se, i neće se ni tražiti, ni da država Srbija prizna državu Kosovo. Traži se samo da se odreknemo vraćanja politici koja je, deceniju celu, sejala samo smrt, zločine, poraze srpskog naroda, mržnju, fobije i laži.

Spavači

Galerija u Moskvi nudi 150 dolara dnevno osobi koja će naredna tri meseca spavati u izlogu.

"Ako ne volite da radite, celu noć se provodite, a idete u krevet sa prvim petlovima, imamo posao za vas". Ovako zvuči oglas jedne galerije u Moskvi koja traži "profesionalnog spavača".

Za 150 dolara dnevno, radnik u pidžami treba samo da spava u periodu od deset ujutro do devet sati uveče.

Konkurs je otvoren do 15. novembra.

Eto prilike da se cela Srbija uposli!

Osam miliona kandidata. 

Profesionalci! 

Sa višegodišnjim iskustvom...