Sigurno ste do sada čuli za različite uređaje koji emitovanjem zvuka određene frekvencije pokušavaju da rasteraju i/ili dozovu komarce, glodare, pse… Takvi uređaji se po pravilu zasnivaju na činjenici da svaka od navedenih vrsta može da čuje zvuke određene frekvencije koje čovek (ili bar većina ljudi) ne može. Sad dolazi malo interesantniji deo: usled kumulativnih efekata starenja i ljudsko uho smanjuje opseg frekvencija koje može da čuje, tako da postoji frekventni opseg koji pouzdano čuju ljudi mlađi od 20 godina i vrlo retko ljudi stariji od 30 godina.
Taj efekat je poodavno poznat, a naziva se presbiakuzija.
Ono što je bizarno je što se Velšanin Hauard Stejplton setio da taj efekat iskoristi u komercijalne svrhe: Još 2006. godine se na tržištu pojavio „Komarac“ (The Mosquito), uređaj koji se, zasnovan na već pomenutom efektu, koristi da bi rasterao adolescente sa nekog određenog mesta (recimo ispred prodavnica, u tržnim centrima i slično).
Da se sa bizarnostima nastavi, pobrinuli su se sami tinejdžeri: uvidevši potencijalnu korist od toga, neko je kreirao zvuk zvona za mobilne telefone koji matorci neće čuti – Mosquito Ringtone ili TeenBuzz. Sama upotrebna vrednost svega ovoga je vrlo sumnjiva jer se pokazalo, prirodno, da presbiakuzija ne pogađa sve ljude na isti način.
Možda je vredno zabeležiti i da je g-din Stejplton mislio da je u pitanju vrlo duhovit slučaj narušavanja prava intelektualne svojine, ali je saznao da je (još uvek) nemoguće patentirati pojedinačnu talasnu dužinu.
Ukoliko i posle svega rečenog želite da pokušate da rasterate neke tinejdžere zvukom, samo napred: reč je o frekvencijama od 17 i 14 kHz. Jedna je za razlaz, druga je za rington, pa eksperimentišite.
Ako iznervirate komšiju koji, iako ima 40 godina, još uvek vrlo dobro čuje tonove visokih frekvencija a uz to je i kamiondžija, sami ste krivi.
Ono što je bizarno je što se Velšanin Hauard Stejplton setio da taj efekat iskoristi u komercijalne svrhe: Još 2006. godine se na tržištu pojavio „Komarac“ (The Mosquito), uređaj koji se, zasnovan na već pomenutom efektu, koristi da bi rasterao adolescente sa nekog određenog mesta (recimo ispred prodavnica, u tržnim centrima i slično).
Da se sa bizarnostima nastavi, pobrinuli su se sami tinejdžeri: uvidevši potencijalnu korist od toga, neko je kreirao zvuk zvona za mobilne telefone koji matorci neće čuti – Mosquito Ringtone ili TeenBuzz. Sama upotrebna vrednost svega ovoga je vrlo sumnjiva jer se pokazalo, prirodno, da presbiakuzija ne pogađa sve ljude na isti način.
Možda je vredno zabeležiti i da je g-din Stejplton mislio da je u pitanju vrlo duhovit slučaj narušavanja prava intelektualne svojine, ali je saznao da je (još uvek) nemoguće patentirati pojedinačnu talasnu dužinu.
Ukoliko i posle svega rečenog želite da pokušate da rasterate neke tinejdžere zvukom, samo napred: reč je o frekvencijama od 17 i 14 kHz. Jedna je za razlaz, druga je za rington, pa eksperimentišite.
Ako iznervirate komšiju koji, iako ima 40 godina, još uvek vrlo dobro čuje tonove visokih frekvencija a uz to je i kamiondžija, sami ste krivi.
4 коментара:
Ja sam nesto slicno imao na kompu... Bas se tako zvao.
Pomaze li brate?:)
Najbolja je muškatla na pendžeru!
Kafic mi ispod prozora!
Ako to funkcionise,...
Постави коментар