poso-kuća

 Ekrem, legenda koja hoda ulicama Njujorka!
Na prvi pogled, nepogešivo, naše gore je list.
Gorštački koščat, u, očigledno samo za potrebe snimanja spota iznajmljeno odelo, bar tri broja manje od idealnog, sa grčem na izmučenom licu, kroz nekoliko preostalih zuba cedi svoju životnu priču.
Ne smeta što je u očigledno žešćoj svadji sa ritmikom, ni paraušni zvuk koji proizvodi, nalik na guslanje, zapevanje ili lelekanje. Nešto izmedju...
Ipak, neodoljivo šarmantnim koketiranjem sa anahronim, kazuje nam baladu o trulom kapitalizmu.
U mimohodu, crvotočinama velike jabuke...
“Evo, živim u Njujorku gradu
živim, radim, a i samo radim
Kuća - pos'o, pos'o - kuća
kuća - pos'o, pos'o - kuća
eto, šta znam - ništa ne znam
a dje da znam
Kuća - pos'o, pos'o - kuća
kuća - pos'o, pos'o - kuća
eto, šta znam...
Oj, Njujorku, ubila te tama
što dozvoli žena da vam vlada
u tebi je pas do pasa, beton do betona
kroz ulice žena bataljona
kroz ulice žena bataljona
Kuća - pos'o, pos'o - kuća
kuća - pos'o, pos'o - kuća
eto, šta znam - ništa ne znam
a dje da znam
Kuća - pos'o, pos'o - kuća
kuća - pos'o, pos'o - kuća
eto, šta znam...
Jooj, Njujorku, budi svijetli grade
izbaci sve žene što rade
izgubiše djecu, to imanje
oj, Njujorku, ti veliki grade
oj, Njujorku, ti veliki grade
Kuća - pos'o, pos'o - kuća
kuća - pos'o, pos'o - kuća
eto, šta znam - ništa ne znam
a dje da znam
Kuća - pos'o, pos'o - kuća
kuća - pos'o, pos'o - kuća
eto, šta znam...”
Ovo je moj mali dug Ekremu Jevrću, koji je uspeo da me oraspoloži i ulepša nekoliko proteklih dana.
Hvala mu na osmehu koji ne mogu da skrijem ni dok ovo pišem!