Apofis

Strah da je Zemlja u opasnosti od asteroida povećao se otkrićem jednog većeg asteroida koji orbitira oko Sunca, a u aprilu 2029. će pored Zemlje proletjeti na udaljenosti od svega 35.405 km, što u terminologiji astronomije znači "za dlaku".
E sad, možda udari a možda i neće… Strpimo se do 13. Aprila 2029.
U egipatskoj mitologiji, Apofis (Apophis) je bio antički bog zla i destrukcije, demon koji je predstavljao svet večne tame. Njegovo ime astronomi su ocenili kao najpogodnije za asteroid koji juri prema Zemlji.
Naučnici pomno prate napredak 390 metara širokog nebeskog tela "2004 MN4" na kursu koji bi mogao da dovede do sudara sa našom planetom.
Procenjuje se da bi udar Apofisa oslobodio energiju sto hiljada puta veću od energije atomske bombe koja je razorila Hirošimu. Udarom bi direktno bilo zahvaćeno više hiljada kvadratnih kilometara Zemljine površine, ali bi posledice osetila čitava planeta.
Meteor će da nas zvekne 2036! Većina naučnika tipuje da će pogoditi Kaliforniju…
Ako nas i on omaši, ovaj neće sigurno:
Asteroid “2004 VD17”, nešto veći (500m) od Apophis-a ipak ne predstavlja globalnu pretnju (tipa uništenja civilizacije) medjutim može napraviti lokalno uništenje ogromnih razmijera. (krater do 11 km sa radiusom uništenja od 1000 ako pogodi u kopno) ili cunami visok nekoliko stotina metara ako pogodi u more sa potencijalnom brojkom poginulih izmedju 500 miliona do milijarde ljudi (ako se obistini rast populacije i gustine naseljenosti do 2100-te godine).
Sve mi je to nekako nesiguro.
Traljavo...

Ipak, tipujem na Maje i  21.12.2012. 

Srbenda

Retki su muškarci kojih se Srbi plaše. Ipak, ima i takvih. Opet, medju Srbima.
Sačinjavaju ubedljivo manjinski deo populacije, i tim su strašniji. Isteruju ove, većinske Srbe iz pameti i uteruju im strah u kosti. To su, takozvani, fini ljudi. Fini ljudi su u stanju da normalne Srbe, svojim delanjem, dovedu do ludila. Od straha, normalno. Prosto ih raspamećuju svojim nenormalnim ponašanjem. Ništa što Srbi od njih, u odredenim situacijama, očekuju, ovi ne rade. Nego, sve suprotno. Time potpuno parališu Srbe. A gubitak kontrole nad situacijom je nešto čega se Srbi, navikli da drže sve konce u rukama, najviše plaše.
  Imamo dva primera. Primer A: normalno ponašanje. Primer B: nenormalno. Zastrsujuce.
  Primer A: Gužva u rano popodne. Srbin se oštro probija i, odjednom, neko ga zakači ramenom. Slušajno, ali otkud to Srbin zna.
A i da zna, je l` treba da trpi da ga čepi kako ko stigne? Srbinu padne mrak na oči i on vrisne:
  - Kud si navro, vole? Je l` na pojilo, sunce li ti seljačko?
  Kako to izgovori, Srbin zastane očekujuci da mu ovaj uzvrati dogovorenom lozinkom.
Prećutno i tradicionalno dogovorenom. Prenosenom, s kolena na koleno. Najčešće je i dočeka. Stiže, brzinom svetlosti:
  - Sad će vo da ti pokaže, magarče bezobrazni! Dodi da ti pokažem gde sam krenuo, majku li ti majčinu?
  Srbin mu onda, s olakšanjem, (jer vidi da ima posla s normalnim čovekom), uzvrati, pa ovaj njemu, i tako redom. Potraje to neko vreme, onako rutinski, s razumevanjem, pa se tako i završi. Odigraju lepo svoj rodački ples, i svako ode na svoju stranu. Nema greške.
  Primer B: Sta se dešava kad se Srbin, u gužvi, očeše o finog čoveka? Nastaje drama sa nesagledivim posledicama. Srbin, normalno, krene sa svojom uvodnom replikom. Čisti srpski haiku:
  - Kuda vole ...?
  Onaj fini ga, na najboljem mestu, preseče:
  - Izvinite, gospodine, molim vas!
  Bolje da mu je so sipao na ranu! Sve je Srbin očekivao, samo to ne. Ukopa se, kao da ga je udarilo 220 volti. Pokušava da se pribere:
  - Je l` ti to mene zajebavas?
  A onaj, samo sipa ulje na vatru:
  - Oprostite, molim vas, zaista nije bilo namerno!
  Vidi Srbin da ima posla s opasnim ludakom. Nit` se vodi, nit se tera. Ništa ko čovek da mu odgovori, samo - izvinite, pa izvinite.
Lepo ga izaziva da poludi... Pokuša Srbin još jednom da ga uvede u normalu:
  - A kako bi bilo da ti ja dodem, pa da ti slučajno zavrnem tu pedersku šiju, majmune!
  Fini čovek, onim mirnim glasom za raspamećivanje normalnog naroda, samo veze goblen sa Srbinovim živcima:
  - Smirite se, gospodine. Nemojte da se vredjamo. Svi smo nervozni, gužva je...
  Srbin, duboko uvredjen, poseže za finalnim argumentom:
  - E , sad ću da te polomim! Ti ćeš meni dušu da jedeš...!
  Taman Srbin zamlatara rukama, kad ga strašna misao preseče u pola pokreta. Ludak ćuti i gleda kroz prozor. Ne odgovara!
  "Jao", pomisli Srbin, "možda ima pištolj! Samo čeka da me izrešeta, ni krivog ni dužnog. Mami me, djubre. Kud se, i ja, kačim s ludacima!"
  Tužan i skrhan, izvlači se iz gužve. Sa sigurne razdaljine, opsuje još jednom zlikovca.
Reda radi. Bez volje i bez strasti.
  "Eee, Srbijo", pomisli, "kukala ti majka. Normalnog čoveka, svećom da tražiš... Sve go manijak..."

Rahmetli

Na stolu šerbe, za stolom efendija, drži u ruci Kuran i uči Jasin za rahmetliju u kući. Vječita je polemika oko toga trebaju li uzimati novac za Jasin (Kuranska sura) a oni će svi priznati da i ne traže, nego da im ožalošćena porodica sama <> kovertu u džep. Neki odbiju a ne­ki i uzmu. Većina Krajišnika gunđa zbog toga, ali kada se smrt desi stanu se raspitivati «Koli­ko nije sramota dati hodžama?».
U Krajini, pored svih troškova oko dženaze, običaj je da se hodžama da i koverta s novcem, bez priznanice ili računa, čisto da se sevap upropasti. Ako se radi o imućnijim porodicama bude pozvano i više hodža na dženazu. Ako su pozvani slijedi im i koverta, poneki ispravni imami dođu i sami ne očekujući naknadu. Iznos u koverti također zavisi od imućnosti familije, ali se svi slažu da je 50 maraka malo!!!
Još se opriča o siromašnom Krajišniku koji je organizovao dženazu za svoju preminulu su­prugu. Kada je dženaza obavljena, proučen talkin na mezaru i jasin u kući, skromni čovjek je zašao i podijelio hodžama koverte.
Kada su se razišli kućama te kad su hodže u sigurnosti osame otvorili koverte čekalo ih je iznenađenje. Umjesto novca u koverti se nalazila ceduljica na kojoj je kratko pisalo «Hvala vam što ste pristustvovali!».
Tako piše info portal grada Cazina!

Ne piše li u 21. ajetu: 

Slijedite one koji od vas ne traže nikakvu nagradu, a na pravom su putu!? 

Fi

Da li ste se ikada upoznali sa brojem 1.618? Ako niste upoznajte ga, 1.618 poznat je kao PHI.
PHI (čitaj:fi)koji iznosi 1.618 drži se da je najsavršeniji broj svemira.
Kada podelite ženske jedinke pčela sa muškima u košnici, dobijete PHI, kada podelite dužinu od glave do poda sa dužinom od pupka do poda – dobijete phi. Kada podelite dužinu od ramena do prstiju sa dužinom od lakta do prstiju – opet dobijete fi.
Izmerite li udaljenost od ramena do vrha prstiju a zatim to podelite s
udaljenošću od lakta do vrha prstiju, opet ćete dobiti PHI.
Još jedan primer? Udaljenost od kuka do poda podeljena udaljenošću od kolena do poda. Opet PHI. Zglobovi prstiju. Prsti na nogama. Podela kičme. PHI. Svi smo mi hodajući primer božanske proporcije.
FHI je na svakom koraku.....
No nemojte ga zameniti sa PI. Ovaj je broj, 1.618 vrlo važan broj u umetnosti i smatra se najlepšim brojem u svemiru. Broj PHI, izveden je iz Fibonaccijevog niza.
PHI je sveprisutan u prirodi, što jasno premašuje bilo kakvu slučajnost, pa su tako ljudi pretpostavljali da je PHI sigurno predodredio sam Stvoritelj svemira. Rani naučnici su 1.618 predstavili kao Božansku proporciju. Spiralne latice sešera, poredak listova na stabljikama biljki, segmentacija insekata svi imaju zapanjujuće svojstvo božanske proporcije.
Zlatni presek ti je odnos visine i širine papira.
Svi formati papira su izvedeni na dva načina.
Jedan je po standardu gde se kraća strana množi sa 1.62 i dobija se visina.
Drugi je tzv. zlatni presek gde je odnos 1.41.
Zlatni presek se ne odnosi samo na formate već i na sve graficke detalje nekog proizvoda.
NPR prelamaš knjigu i postavio si da ti glavni naslov bude 18 pt.
Ali ne znas koliki ti je medjunaslov, a koliko da ti bude veliki tekst.
Pa koristi pravilo zlatnog preseka. 18 : 1.41 i dobićeš medjunaslov.
Onda isto tako sa medjunalsovom i dobices velicinu sloga…

Ocila

Godine 1402. Stefan Lazarević je od vizantijskog regenta Jovana VII dobio titulu despota i po ugledu na Vizantijski štit uzeo za grb Srpske Despotovine crveni štit sa srebrnim (belim) krstom i četiri slova «S», koje se u starosrpskoj azbuci zvalo «slovo», početnim slovom Srbije. 
Vizantijski i Srpski štit imaju početna slova svojih država, i tek u XVII veku ih je francuski heraldičar Vilton proglasio za «ocila» jer zapadna heraldika nije znala za slova u grbu već samo za geometrijske figure i slike iz prirode.

Ende! 

Evropa

Ameri nemaju pojma!
Evropa je ekonomska sila bez premca u svetu.
- Evropa proizvodi skoro trećinu globalnog bruto proizvoda,a njena ekonomija je skoro iste veličine kao američka i kineska privreda zajedno. Evropa takođe ima veći broj firmi sa liste 500 najvećih kompanija u svetu nego što to imaju SAD i Kina zajedno. Evropa je istovremeno najveći spoljnotrgovinski partner kako Amerike, tako i Kine. Amerika ulaže u Evropu petostruko više nego u Kinu. Najzad, američke kompanije ostvaruju 20 puta veći profit u Evropi nego u Kini.
- Evropa je otkrila kako da iskoristi kapitalizam koji stvara ogromno bogatstvo u kojem će učestvovati većina ljudi. Oni deo svog bogatstva svesno ulažu u jačanje ekonomskog i socijalnog položaja građana, a posebnu pažnju posvećuju zaštiti porodice. 
U Evropi "gotovo svi imaju zdravstveno osiguranje, obrazovanje je uglavnom besplatno, penzije su dovoljno velike da ljudi mogu od njih da žive, porodiljsko odsustvo je plaćeno, a postoji i besplatna dečja zaštita". Još jedan mit o Evropi jeste da Evropljani plaćaju ogromne poreze da bi finansirali pomenute socijalne beneficije.
- Amerikanci plaćaju manje poreze, ali zato iz svog džepa daju ogroman novac da bi pokrili usluge koje Evropljani dobijaju od države. Pri tom je evropski sistem zdravstvene zaštite mnogo efikasniji od našeg. Uzmimo primer Nemačke, gde na troškove zdrastvenog osiguranja otpada osam odsto bruto nacionalnog proizvoda, a u Americi taj procenat iznosi 17 odsto.
Vreme je da Amerikanci počnu da uče od Evropljana kako se vodi briga o društvu u celini i pri tom živi bez rasipanja

Novembar

Narodna imena za novembar: gruden, studen, listopad, pazdernik, mratinji, mratinjski, mratinstak, svetoandrejski, arandjeoski. 
Kod Hrvata: studeni 
Latinski: november 
Engleski: november 
Kada bi birali "najružniji" mesec, većina ljudi bi se odlučila za novembar. Dani su u novembru kratki, nebo prekriveno teškim, sivim oblacima, kiše su dosadne i duge. Neka vlažna hladnoća uvlači se u kosti, a ujutro je tako teško ustati iz toplog kreveta. Novembar je tužan i sumoran mesec. 
Ipak, i on zna da iznenadi, pa nekad dopusti Suncu da ogreje zemlju. Ali, to se dogadja retko i traje kratko. 
Novembar je jedanaesti mesec po redu u gregorijanskom kalendaru, i ima 30 dana. Njegovo ime proizvod je ekvilibristike starorimskih reformatora kalendara. Ono dolazi od latinske reci "novem", sto znači devet i u početku je to bilo u redu, jer je novembar bio deveti mesec po starom, republikanskom kalendaru. Ali kada su kalendaru dodata još dva meseca, januar i februar, novembar nije menjao ime iako je postao jedanaesti mesec. Iste probleme imaju i septembar i oktobar,..
U početku, novembar je imao 29 dana, ali nakon reforme kalendara koju je inaugurisao Julije Cezar ovaj mesec je dobio dva dana, te je od tada imao - 31 dan. 
Ali, Sekstilis je imao 30 dana i kad je taj mesec posvećen Oktavijanu Avgustu, po odluci Senata dobio je i on još jedan dan. To je izazvalo sledeće promene. Da ne bi dva ili više meseca imali isti broj dana, septembar je skraćen za jedan dan koji je dodat oktobru, a novembru je oduzet dan koji dodat decembru. 
Tako je ostalo do danas.