Soliranje

Enciklopedije kažu...

Ni u Novom Zavetu, niti bilo gde drugde u Bibliji ne postoji ijedna reč o tome da treba držati Božic. Vodjeni nadahnutim učenjima apostola Petra, Pavla i drugih, hrišcani u prvom veku nikada nisu proslavljali Božic. Ni jedan biblijski autoritet ne nalaže svetkovanje tog praznika, ma kako to čudno izgledalo.

Buduci da je Božic dospeo u naše krajeve preko Rimokatoličke crkve, provericemo šta kaže enciklopedija koju je objavila ta crkva. Pod odrednicom "Božić" stoji sledeće:

"Božića nema medu praznicima najranije hrišćanske Crkve. Prvi dokazi o postojanju te svetkovine potiču iz Egipta. Paganski običaji vezani za mesec januar podsećaju na Božic". U nastavku teksta priznaje se istina da "u Svetom Pismu samo grešnici slave svoj rodjendan, dok sveci to ne čine".

Enciklopedija Britanika tvrdi: "Božic nije postojao medju ranijim praznicima u crkvi..." Dakle, taj praznik nije uspostavio Isus Hristos, apostoli ili neki drugi biblijski autoritet, već je on tek kasnije odabran iz paganskih običaja i uveden u hrišcansku religiju.

Enciklopedija Amerikana kaže: "Prema mnogim izvorima Božic se nije slavio u prvim vekovima hrišćanske crkve pošto se u hrišćanstvu uobičajilo proslavljanje smrti istaknutih ličnosti, a ne njihovog rodenja..." ("sveta večera", ustanovljena u Novom Zavetu, predstavlja spomen na Hristovu smrt). "...tek u četvrtom veku uspostavljen je ovaj praznik u znak sećanja na taj dogadaj (Hristovo rodenje). Pošto se nije pouzdano znalo koji je datum rodenja Isusa Hrista, Crkva u zapadnom Rimskom Carstvu je u petom veku naredila da se Božić zauvek proslavlja na dan starog rimskog festivala posvecenog rodenju Sola!"

Pismo

Pismo koje je poslao načelnik okruga jagodinskog 7.maja 1841. godine Ministarstvu unutrašnjih dela u Beogradu:

"Poštovano Ministarstvo,

Po verodostojnom pričanju g. Tase, haračlije ciganskog, g. protoprezvitera ovdašnjeg g. Marka, kmeta Janaćka i pročih građana ovdašnjih, na trlu se svaku ponoć skupljaju dvanaest vila sa dvanaest strana u belini, sa spušćenim kosama do članaka i svaka sa dva duga krila. Tuna igraju vrteći se po istom trlu i kad prvi pevci kukurekanjem oglase zoru iste vile pokupidu prašinu sa obadve ruke i onda se razlete svaka na svoju stranu. Predteminuti građani uveravaju, da svaki namernik koji se trevi kad se iste vile igraju tunak nestane kao da u zemlju propadne kao što se slučilo sa množinom ovdašnjih žitelja, za koje se ni dan danas ništa ne zna... "

Jasenovac

Jasenovac je bio logor u istoimenom gradu u Hrvatskoj, formiran u avgustu 1941. godine, a likvidiran aprila 1945. godine.

Sistem koncentracionih logora Jasenovac je dizajnirao Vjekoslav Maks Luburić, koji je bio i njegov prvi komandant. Prvi upravnik logora bio je bivši sveštenik Miroslav Majstorović, a kasnije Dinko Šakić.

Logor je građen od avgusta 1941. do februara 1942. godine. Veći deo logora se nalazio u mestu Jasenovac. Logori 1 i 2 bili su u selima Bročici i Krapju, ali su brzo rasformirani zbog čestih poplava. Zatvorenici su prebačeni u logor Ciglana (Jasenovac 3), koji je bio najveći logor i uključivao je krematorijum. U Donjoj Gradini sa druge strane reke Save vršena su pogubljenja. Logor za decu bio je u Sisku, a ženski logor u Staroj Gradiški na jugoistoku od Jasenovca, mada je žena i dece bilo i u Jasenovcu.

Broj žrtava nikada nije tačno utvrđen. Logorska arhiva je dva puta uništavana (početkom 1943. i aprila 1945. godine). Prema Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu, broj žrtava u Jasenovcu je između 500.000 i 600.000.

O ustaškim zločinima postoji velika dokumentacija. Međutim vlasti u bivšoj SFRJ nisu nikada dozvolile da se ona istraži, pa čak ni u najtajnijoj formi. Najverovatnije iz straha da bi se time morala izbrisati odrednica ustaša = četnik. Žrtve logora bili su gotovo isključivo Srbi, Jevreji i Romi, kao i komunisti.

Na dan 9. oktobra 1942. godine Luburić Vjekoslav zvani "Maks" je na svečanosti u Jasenovcu, koju je priredio kao proslavu godišnjice svoje krvave vladavine u svom održanom govoru rekao:

"..i tako smo vam mi u ovoj godini ovdje u Jasenovcu poklali i više ljudi nego osmanlisko carstvo za cijelo vrijeme boravka Turaka u Evropi".

Zatvorenike i sve one koji su završili u Jasenovcu, ustaše klale posebno oblikovanim noževima (‘’srbosjecima’’) ili su ih ubijale sekirama, maljevima i čekićima; bivali su takođe i streljani ili vešani po drveću ili banderama. Neki su živi spaljivani u usijanim pećima, kuvani u kazanima ili davljeni u reci Savi.

Ovde su korišćeni najraznovrsniji oblici mučenja – metalnim predmetima čupali su nokte na rukama i nogama, ljude su oslepljivali zabijajući im igle u oči, meso su im kidali a zatim solili. Takođe su ljude žive drali, odsecali im noseve, uši i jezike sekačima za žicu, i šila im zabadali u srce. Ćerke su silovali pred očima majki, a sinove mučili pred očima njihovih očeva. Prosto rečeno – u konclogorima u Jasenovcu i Staroj Gradiški ustaše su prevazišli sve ono što čak ni najbolesniji um nije mogao da zamisli i sprovede, po pitanju brutalnosti sa kojom su ljudi ubijani.

Ljudi u Jasenovcu više nisu ni bili ljudska bića već objekti podesni za iživljavanje svakog ustaškog hira.

Čak su i nacistički generali bili zapanjeni užasima Jasenovca. Tako je general fon Horstenau, Hitlerov izaslanik u Zagrebu, zapisao u svom ličnom dnevniku za 1942. godinu da su ustaški logori u NDH bili „suština užasa“ a Artur Hefner, oficir zadužen za transport radne snage u Rajh, napisao je za Jasenovac 11. novembra 1942.: „ Bez obzira na javnu propagandu, ovo je jedan od najstrašnijih logora, koji bi se mogao porediti jedino sa Danteovim „Paklom“.“

Prema rezultatima dosadašnjih istraživanja, u NDH od 1941. do 1945. godine život je izgubilo 74.762 dece, od čega je 60.234 ubijeno, dok se 14.528 vode kao žrtve rata.

Arhivska građa proučavana u državnim i diplomatskim arhivima Italije, Francuske i Velike Britanije teško optužuje Vatikan. Arhiv pokazuje da je Sveta stolica ne samo znala za planiran zločin genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, već je stajala iza njega.

Vatikan je priznao načističku tvorevinu hrvatskih ustaša jer je glavni cilj bio "da unište srpsku pravoslavnu šizmu" i zato je podržavao katolički kler. Sveta stolica je imala podrobne informacije o tome šta se događa u državi koja je, po uzoru na Hitlerovu Nemačku, usvojila doktrinu "konačnog rešenja" za Srbe, Jevreje i Rome jer je primala izveštaje od svog predstavnika, zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca.

Vatikan nikada nije osudio hrvatski genocid, omogućio je da najveći ustaški zločinci pobegnu i ostanu nekažnjeni, a opljačkano zlato i druge vrednosti žrtava završile su u njegovim trezorima.

Pored svega, papa Pije XII je Stepinca, koji je posle rata osuđen na 16 godina robije, imenovao 1953. za nadbiskupa, a njegovu beatifikaciju je posmrtno izvršio papa Jovan Pavle II.

Seci!

Šestoro pacijenata užičke bolnice, koji su u ponedeljak primljeni na hirurško odeljenje, juče ujutro u osam sati, upali su u operacioni blok ove zdravstvene ustanove i tu su se, iz revolta što ni posle pet dana nisu operisani, zaključali, zahtevajući da se nad njima hitno izvrši hirurška intervencija. Drama u bolnici stišala se oko 10.30 kada je rukovodstvo Zdravstvenog centra uspelo da ubedi pacijente da se vrate u bolesničke sobe, pruživši im čvrste garancije da će biti operisani u ponedeljak.

Zemljo, otvori se...! 

Srbija!

SRBIJA, SVETSKI ŠAMPION U TENISU!

Srbija na krovu planete!
Teniska reprezentacija Srbije osvajač je Dejvis kupa!
Najtužniji čovek prvog dana finala bio je Janko Tipsarević.
- Nikad se nisam osećao ovako u životu. Očigledno da mi fale takmičarski mečevi, jer sam poslednji put igrao pre mesec i po. Bio sam malo nervozan, pošto sam prvi izašao na teren, ali jednostavno mislim da sam previše razmišljao o sebi, a ne o protivniku. Žao mi je publike u Beogradu, jer im nisam pružio priliku da me bolje bodre.
Tada je stvari u svoje ruke uzeo Novak Đoković, dozvolivši Žilu Simonu da se nada samo u prvih pet gemova, pre nego što je započeo igru mačke i miša. Serijom brejkova razoružao je protivnika i na gotovo identičan način uzvratio udarac gostujućem timu. Na kraju, Nole je trijumfovao s 3:0.

Teniska reprezentacija Francuske povela je u subotu protiv Srbije sa 2:1 u finalu Dejvis kupa u Beogradu, pošto su Majkl Ljodra i Arno Klemon pobedili Viktora Troickog i Nenada Zimonjića sa 3:2!

Najbolji srpski teniser Novak Đoković ubedljivo je savladao francuza Gaela Monfilsa, u današnjem okršaju Dejvis kupa u Beogardskoj areni. Tom pobedom Srbija je izjednačila rezultat i trenutno je 2:2. Đoković je ostvario pobedu u tri seta, 6:2, 6:2 i 6:4, posle dva sata i 13 minuta.

Poslednji, peti meč Dejvis kupa u Beogradu igraće Viktor Troicki i Majkl Lodra.

I...

Odlučujući poen, na maestralan način doneo je Viktor Troicki, koji je posle tri fantastična seta počistio sa terena Francuza Majkla Ljodru sa 3:0, po setovima 6:2, 6:2, 6:3.  

SRBIJA, SVETSKI ŠAMPION U TENISU! 

Decembar

Narodna imena za decembar: studen, nikoljstak, “oko svetog Nikole”, božićni, koledar. 

Kod Hrvata: prosinac

Latinski: december

Engleski: december

Decembar je možda, još i najveseliji mesec. Na ovim geografskim širinama u decembru obično padne prvi sneg, koji deca toliko vole i sa nekim svečanim raspoloženjem dočekuju.

Decembar je veseo, jer se u njemu jasno osećaju predstojeci praznici - Božićni i novogodišnji..

Uostalom, decembar je bio praznični mesec još kod starih Rimljana, koji su 17. decembra počinjali proslavu Saturnalija. Saturnalije su bile najveseliji rimski praznik.

Tih svečarskih dana nije se radilo, delili su se pokloni, priredjivane su gozbe, a robovi su dobijali nevidjenu slobodu da se lepo oblače i da ništa ne rade. Čak su mogli da jedu za gospodarevom trpezom, dešavalo se da su zamenjivali uloge sa svojim gospodarima te su oni zapovedali, a gospodari ih služili.

Zatim se birao privremeni kralj, koga su svi redom tih dana slušali.

Saturnalije su bile posvećene bogu Saturnu i trajale su tri dana, sve dok Kaligula nije odlučio da se slave pet dana.

Ovaj praznik se nakon IV veka stopio sa Božićem.

U decembru pada i Hanuka, jevrejski praznik svetlosti; proslava oslobodjenja jevrejske države od helenističkih okupatora (što je bilo u III veku) i ponovnog posvećenja Jerusalimskog hrama.

U nasim krajevima postoji običaj da se od 13. do 25. decembra, svakog dana prati kakvo je vreme, te se po tome predvidja i vreme za čitavu narednu godinu. Svaki taj dan predstavlja jedan mesec: 13. je januar, 14. je februar itd. Pa ako je 13. decembra lep dan, takav će biti i ceo januar.

Decembar je dvanaesti i posladnji mesec u godini po gregorijanskom kalendaru, i ima 31 dan. Ime mu dolazi od latinskog "decem" (deset), jer je po starom republikanskom kalendaru on bio deseti mesec po redu u godini. Isti slučaj imamo i sa septembrom, oktobrom i novembrom. Po tom republikanskom kalendaru decembar je imao 29 dana, zatim je Cezarovom reformom dobio još jedan dan. Tada su svi meseci imali 30 ili 31 dan (izuzev februara, koji je imao 29 dana - odnosno 30 svake prestupne godine). Ali 44. godine pre nove ere, odlukom rimskog Senata mesec Quintilis, koji je imao 31 dan, posvećen je Cezaru, a 8. godine pre nove ere, mesec Sextilis, koji je imao 30 dana, je posvećen Avgustu. Zatim je avgustu dodat jedan dan, da bi imao koliko i Cezarov jul (uzet je od februara), septembru je oduzet dan, oktobru je dodat dan, novembru oduzet, a konačno decembru dodat. Sve to je bilo nužno da bi meseci naizmenično imali 30 odnosno 31 dan. Tako od tada decembar ima 31 dan.

22. decembra na severnoj Zemljinoj polulopti počinje zima. Sunce je tada ispod ekvatora u najnižoj tački i njegovi zraci udaraju pod pravim uglom zimski povratnik. Tog dana noć je najduža u godini, a dan najkraći. To je dan zimskog solsticija ili zimske karatkodnevnice. U isto vreme na južnoj zemljinoj polulopti počinje leto.