Nameštaljka

Danas na svetskoj sceni nije sukob starih i novih civilizacija. To je rat koji podstiču već hiljadama godina tajne elite koje sofisticirano vladaju i manipulišu  većinom stanovništva.

Forsiranje razlika izmedju religija u novijoj istoriji, pre svega izmedju Islama i Hrišćanstva još jedan je lukavi potez elita da stanovništvu planete skrenu pažnju od skrivenog, stvarnog i večnog sukoba: interesa elite i interesa velike većine stanovnistva. Bili su uspešni i u srednjevjekovnim sukobima izmedju državica Evrope ili krstaškim pohodima. To im je pošlo za rukom kada su zavađali narode tokom Prvog i Drugog svetskog rata. To su uspevali dosada sa nametnutim “sukobom” Zapada i Istoka, kapitalizma i komunizma, razvijenih i nerazvijenih itd. Za sve to vreme većina ljudi se držala i drži i dalje u pritajenom strahu i neizvesnosti, pogrešno upirući svoje poglede prema svojim političkim i religijskim vođstvima, predajući svoju sudbinu u njihove ruke.

Istorijski događaji se ne odvijaju stihijno, kao što mnogo ljudi misli, kao splet trenutnih okolnosti". Zabluda! Oni se ne odvijaju ni zakonito u prirodnim ciklusima. Svetski i lokalni ratovi, ekonomske krize. " Prirodni ciklusi" ? Opet nova zabluda! “Božje prste” u svemu ovome ne možemo dokazati, pa to nećemo razmatrati.

Ali je istina da tri navedena pogleda na svet, dominiraju u tumačenjima svega onog što nam se događa.

Sve ono što nam se događa na ovoj planeti poslednjih nekoliko hiljada godina uglavnom je usmeravano i pokretano iz elitnih centara moći, tajnih društava i svetskih moćnika..

Do sada je jasno da je sve bilo isplanirano daleko ranije, a vreme će pokazati da  su ključne uloge imale sledeće svetske organizacije moćnika:

- Bilderberg Grupa ( Bil)

- Trilateralna Komisija (TC)

- Komitet 300 (C300)

- Britanski Kraljevski Institut za medjunarodne poslove (RIIA)

- Američki Savet za međunarodne poslove (Council on Foreign Relations) (CFR)

- Kissinger & Associates (Kiss)

Antony De Melo, teolog i guru, napisa :

“Našao neko orlovo jaje i stavio ga pod kokošku. Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao je sa njima. Čitavog života orao je radio isto što i kokoške u dvorištu, misleći da je i on jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i kreštao, lepršao krilima, uzdižući se na koji pedalj iznad tla. Prošle su mnoge godine i orao je ostario.

Jednog dana ugledao je u visini, na sunčanom  nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru. Stari orao je zapanjeno gledao uvis.  „Šta je to “ ? pitao je.

„To je orao - kralj ptica. Njemu pripada nebo a mi - skakućemo po zemlji" reče mu jedna kokoška.

I tako je orao umro medju  kokoškama , ne saznavši  nikada  ko je.”

I tako,… Ostade nam samo da kljucamo mrvice i kokodačemo.

Ako se nekome desi da zakukuriče, zna se – u lonac!!!