Inšalah!

Više od 50.000 Srba na internetu, preko Fejsbuka, Tvitera, Majspejsa i Jutjuba, svakog dana svim srcem brani Gadafija.

Zbog ovog je reagovao Libijski pokret mladih (LPM):

„Dragi prijatelji, Libijski pokret mladih, vodeća libijska organizacija koja se bori protiv kriminalnog režima diktatora Gadafija, obaveštava međunarodnu javnost da su Srbi na čelu internet grupa koje podržavaju Gadafija, a njihov broj administratori ovih sajtova procenjuju na 50.000. Neverovatno je da mala zemlja kao što je Srbija organizuje toliko aktivnih pristalica Gadafija. To je ogroman poduhvat, koji zahteva mnogo posla, posvećenosti i novca. Mislimo da iza svega stoje finansijski moćne organizacije, i apelujemo na međunarodnu zajednicu da interveniše! Uz pomoć Alaha, pobedićemo, inšalah!“

I mi vama...svako dobro želimo!

Rimbaldi

Milo Rimbaldi je rođen 1444. godine u gradu na severu Italije, Parmi. Do svoje dvanaeste godine je obrazovan od strane tadašnjeg Vespertini reda gdje je naučio osnove matematike, arhitekture i umetnosti. Za vreme mnogih putovanja na relaciji Parma – Rim, do 18 godine je upoznao mnogo važnih ličnosti italijanskog života, između ostalog i Aleksandra, kardinala Rimske Katoličke Crkve. Sa 16 godina je napravi svoje prve crteže o dizajnu tranzistora. Sa 18 godina napušta redovnu službu u Vespertini redu te počinje istraživati mnoge sfere ljudskog života. Upoznaje se sa fizikom, hemijom, biologijom, medicinom i mnogim drugim naukama.

No ono najvažnije za taj period bili su Rambaldijevi snovi o bliskoj budućnosti koje je u početku ignorisao jer ih je smatrao produktom podsvesnog. Verovao je da u snovima vlada ljudska psiha koja koristi to vreme kada je čovek u izmenjenom stanju svesti da vrši neku vrstu podsvesnih psihičkih rasprava. Međutim, prvobitni snovi koji su se odnosili na bezazlene događaje iz bliske budućnosti, prerastaju u mnogo ozbiljnije i opasnije snove o budućnosti, ponekad čak i stolećima ispred njegovog vremena. U početku je samo mali broj ljudi znao za te čudne snove među kojima je bio i kardinal Aleksandar kome je glavni cilj bio da se domogne svete stolice tadašnje politički moćne Rimo – Katoličke Crkve.

Sa 19 godina Rambaldi dobija posao kao privatni arhitekt, konsultant i prorok za kardinala Alexandra. Alexandar sa velikom pažnjom prati Rambaldijev rad, posebno njegove proročke rukopise. Rambaldiju to i nije puno smetalo, naprotiv, on je za vreme boravka u službi kardinala Alexandra, 1463 – 1492, stvorio svoja najveća dela od kojih je ponekad i Alexandru zastajao dah. Pored svih zastrašujućih stvari koje je video, kardinal potiče Rambaldijev rad dajući mu finansijsku pomoć za otvaranje nekoliko radionica širom Italije u kojima bi mogao provesti neke od svojih teorija u delo. No već od 1470 godine Claudio Vespertini počinje stavljati cenzuru na Rambaldijev rad i udaljavati ga od javnosti. Pored mnoštva rukopisa koje je kardinal video, Rambaldi je čuvao još jednu pozamašnu zbirku rukopisa čiji je sadržaj delio sa članovima svoga reda, kojeg je jednostavno nazvao „Magični red Rambaldija“. Glavni slogan reda bio je „Iz oka u ruku“ i svi članovi su nosili na levoj ruci specifični znak članstva Magičnog reda Rambaldija () koji u njegovim kasnijim radovima dobija svoje pravo značenje. Red je po, Rambaldijevoj želji, radio u tajnosti. Bavili su se istraživanjem raznih sfera ljudskog života, a sam red je bio sastavljen od izuzetno inteligentnih ljudi tadašnjeg italijanskog života. Pored istraživanja nauke, sledbenici su takođe radili na skrivanju artefakta za Rambaldijevu zagonetku poznatu pod imenom „Sfera života“.

Prema predanju današnjih sledbenika, Rambaldi je svo svoje znanje sakrio u nekoliko desetina artefakta širom sveta. Do 1492, godine do koje je Rambaldi bio u službi kardinala Alexandra, Rambaldi je preputovao celi svijet, uključujući i Ameriku, koja je iste godine bila i otkrivena. Povratkom s putovanja iz Novog sveta 1492, Rambaldija dočekuje velika vest. Tadašnja Rimo – Katolička Crkva je izabrala kardinala Alexandra za novog Papu. Tako Rambaldi nastavlja raditi u službi Pape Alexandra VI. Ohrabren dosadašnjom slobodom govora pred Alexandrom, Rambaldi otkriva svoju novu revolucionarnu ideju, ali ovaj put ne pred Alexandrom nasamo nego na bazilici Svetog Petra u Rimu.

Pred krcatom bazilikom Rambaldi objavljuje da bi nauka ubrzo mogla biti u stanju da približi ljudima fenomen „Boga“. To izaziva opštu paniku među katoličkim sveštenstvom i saziva se hitno zasedanje kardinala da bi se raspravilo o tom problemu.

Neki su bili otvoreni za nove ideje, dok su se neki sećali legende o Vavilonskoj kuli i tadašnjem gnevu Boga na ljude. Zbog jakog pritiska kardinala na Alexandra on, bojeći se za svoju stolicu, naređuje spaljivanje svih njegovih radionica širom Italije te ga izbacuje iz službe. Ubrzo posle toga nekoliko izdajnika iz Magičnog reda Rambaldija objavljuju neke od apokalipstičkih stranica Rambaldija. To izaziva opću paniku i strah u Italiji te Archdeacon Claudio Vespertini, predstavnik Vespertini reda, naređuje progon Rambaldija te zabranu upotrebe njegova imena u celoj Italiji kao i brisanje svega vezanog za ime Milo Giacomo Rambaldi iz svih crkvenih spisa i popisa stanovništva.

Prognan iz Italije 1492, Rambaldi se zajedno sa svojim sledbenicima i nekolicinom rukopisa seli na daleki istok. Njegovo odredište je bilo Nepal, tada malo naselje na planinskom vijencu. Svoje poslednje četiri godine života, 1492 – 1496, Rambaldi provodi pisajući poslednje rukopise „Sfere života“.

Prema predanju radni nazivi stranica bili su „Il Mehnemi“ ili Blizanci. Prema drugim izvorima govori se da su oni čuvari velike tajne, možda čak i konačne tajne za celu Sferu života. Bilo kako bilo, mesta za špekulacije je mnogo jer nikada nije pronađen nijedan rukopis koji datira iz perioda od 1492 do 1496.

O mestu gdje je Rambaldi pokopan kao i o njegovim posmrtnim ostacima se jako malo zna. Zna se jedino da je poslednje godine proveo u Nepalu i tu trag prestaje. Monasi oba današnja reda, u Italiji i Nepalu, ne odaju nikakve informacije o tome osim da je umro u zimu 1496. Ubrzo posle Rambaldijeve smrti, 1503, otkrivena je druga tajna radionica u San Lazaru koju su agenti Vatikana razorili i odneli sve važne spise. Tokom 16 veka pojavili su se mnogi tragovi Rambaldijevog enigmatičkog rada na različitim mestima u Italiji, Francuskoj, delom Istočne Evrope i Sovjetskom Savezu kao i u muzejskom skladištu u Waterbury, Connecticut (1921). Sam sadržaj većine ovih stranica ostaje nejasan do današnjeg dana, a nadahnuo je neke od impresivnih falsifikatora. Mnogi od njegovih rukopisa i crteža su napisani na različitim jezicima koji potiču iz Italije, Demotički hibridi koji bi kasnije bili specijalno pomešani u exkluzivnu mešavinu simbola (pre – masonic cipher encryptions).

Rambaldi je zaštitio sve svoje radove sa vodenim žigom poznatim kao „oko“ Rambaldija, koji se vidi golim okom kada se posmatra pod ultra - ljubičastim svetlom. Materijal na kome je pisao, bio je ručno rađen od jedinstvenog polimera pod nazivom Fiber (sličnom koži luka), koji je izuzetno otporan na faktor vremena. Njegov vodeni žig () je dosad jedini test originalnosti protiv mnoštva falsifikata i duplikata koji se sve više pojavljuju. Do sada je poznato oko 120 falsifikata od ukupnih 22 poznata rukopisa i crteža.

Rukopisi koji upućuju na Rambaldijeve crteže i učenja, posebno su bili poznati i aktivni za vreme vladavine Trećeg Rajha, tokom Hitlerove paranoidne opsesije za okultnim i teoretskim znanjem. 1988. godine, neki od jako starih Rambaldijevih rukopisa, pohranjenih u privatnu kolekciju u Brazilu, pod ultra – violetnim svetlom su pokazali dijagrame za prenosne vokalne komunikatore koji su sinonimi za današnje mobilne telefone.

U martu 2001. godine Olgi K. Krystovnich, ruski istoričar i kriptograf, bivši direktor klasifikacija KDir, otkriva jedan od Rambaldijevih najranijih rukopisa, ca 1460, pohranjen u privatnu kolekciju u Madridu. U tom rukopisu se nalaze crteži za protutip i sva kompoziciona svojstva za današnji tranzistor.

Rambaldi i njegova dela ostaju zaboravljena, mnogo toga je uništeno, ali još uvijek ostaje zagonetka o tome koliko je on zapravo stranica polimera ispunio i ostavio nam kao nasleđe za vrijeme od 54 godine svoga života...

 I šta sad, gde je kvaka?

Ako nije na vratima, možda je u TV seriji Alias! 

Zoki

“Naravno, svet je surovo tržište.

I niko ne voli nikoga.

Svi vole samo sebe.

Ali daj da mi volimo sebe onoliko koliko Amerikanci vole sebe, pa onda da vidimo ko je uspešniji.

A pošto mi ne volimo baš sebe, a oni vole sebe, oni su uvek uspešniji. A je l’ smo mi krivi što mi ne volimo dovoljno sebe, ili nam je neko drugi kriv? Sami smo krivi! Hajde da volimo sebe, da vidimo šta su nam potencijali, da vidimo koji su ljudi dobri da dođu na dobra mesta, i da iskoristimo svoje potencijale na najbolji način.

I nema prepreke na tom putu. To je poruka koju mi hoćemo da vam prenesemo. Nema spavanja. Ne možete vi da budete svetski prvaci a da spavate. Spavate pet, šest sati. Šta vam više treba da spavate? Spavaćete kada budete u penziji. Penzioneri mogu da spavaju. A ako niste u penziji, nemojte da spavate.

Nema subota, nedelja. Praznici. Ako hoćete da postignete neki veliki cilj, nema praznovanja. Nema ono - ima 170 slava u Srbiji godišnje. Slavićemo kada pobedimo. Ne možemo mi da pobedimo a da u vreme treninga slavimo. Morate da motivišete sebe, da motivišete svoje sugrađane, morate da motivišete one sa kojima ste u timu, da biste postigli veliki cilj.

GLEDAJTE U BUDUĆNOST I TAMO ĆEMO SE SRESTI VI I JA …!”

Inceptum

Demonstacije 9. marta 1991. organizovane su sa "medijskim zahtevima": traženo je da odu sa položaja u "TV Bastilji" Dušan Mitević, Sergej Šestakov, Ivan Krivec, Predrag Vitas i Slavko Budihna čiji je komentar (u kojem tvrdi da je SPO produžena ruka Tudjmana) bio neposredan povod za miting. Tokom mitinga u spisak je uvršćen i zahtev da ministar policije podnese ostavku.

Traženo je da kanali TV Beograda pripadnu svim partijama srazmerno snazi, da rad republičke Skupštine direktno prenosi RTB, da se ne ometa rad Studija B i JUTEL-a.

Iza zahteva su stajali: SPO, DS, Narodna seljačka stranka, Demokratski forum, Narodna radikalna stranka, Savez reformskih snaga za Srbiju i Vojvodinu, Liberalna stranka, Srpski rojalistički blok, Narodna stranka iz Novog Sada, Nova demokratija, SDS iz Knina za područje Srbije. Srpska radikalna stranka odbila je da učestvuje na mitingu "organizovanom u sprezi sa reformskim snagama Ante Markovića i slicnih", ali je posle podrzala studentske zahtev.

…Okršaj dobija na žestini, ima povredjenih, neki ostaju na zemlji. Milicija koristi sem pendreka vodene topove, šmrkove, demonstranti upoznaju koliko je neprijatan suzavac. Masa uzvraća kamenim kockama i motkama i probija kordon.

Policija ubacuje u borbu i borna kola, ali samo uvećava ogorčenje kod gradjana. Jedan je uspeo da skine mitraljez sa oklopnog vozila, na njega se kači i srpska trobojka sa ocilima. Košava pomaže demonstrantima terajući suzavac. Policija se povlači, Trg je sada opozicioni. Podne je.

Nekoliko desetina hiljada ljudi je na Trgu. Ozvučenja nema i lideri opozicije odlaze na balkon Narodnog pozorišta u koje ih pušta upravnica Vida Ognjenović. Odjekuje:“Ovo su izbori", “ostavke, ostavke". Policiji viču i “ustase", “Idite u Pakrac", gde se upravo u tim danima rat najavljivao, kao i “ubićemo ustaše", “Srbija, Srbija", “Slobo Sadame".

Tada su prvi put u miru na narod u Beogradu izvedeni tenkovi, jurišali su konjica i vodeni topovi, bacan je suzavac i pucalo se gumenim mecima.

U 19 i 30 na ulice izlaze oklopne jedinice - tenkovi JNA. Kako je saopštilo Predsedništvo SFRJ, na čijem je čelu Borisav Jović, učinjeno je to na trazenje rukovodstva Srbije. U Skupštinu Srbije ulazi policija i hapsi Vuka Draškovica. Nakon toga 17 opozicionih poslanika stupa u štrajk gladju, policija na ulicama premlaćuje koga stigne, cak i prolaznike, decu i starce koji su išli svojim kućama

Uvece devetog marta 1991. predsednik Srbije Slobodan Milošević je rekao da je "u Srbiji i Beogradu napadnuta najveća vrednost koju ima naša zemlja i nas narod - mir. Zato se snagama haosa i bezumlja Srbija mora suprotstaviti svim ustavnim sredstvima... Drzavni organi Republike upotrebiće svoja ustavna ovlašćenja u interesu mira gradjana Srbije i nekome neće dopustiti da u Srbiji seje haos i nasilje... Pozivam gradjane da u ovim teškim trenucima sačuvaju prisebnost i razum i da budu sigurni da će u Srbiji pobediti mir i demokratija, a ne haos i nasilje".

Milošević je petnaest godina kasnije u bukagijama preminuo  u medjinarodnom kazamatu!

Inceptum - početak (lat) 

Budika

8. mart je crveno slovo, u svakom smislu.

Neka ovo slovo bude malo sećanje na jednu ratobornu i slobodoljubivu damu.

Budika je bila kraljica britanskog plemena Iceni koja je predvodila ustanak protiv rimske vlasti na Britanskim ostrvima 60. godine n. e. Tacit, međutim, navodi 61. kao godinu izbijanja ustanka, međutim, danas se istoričari uglavnom slažu da je ustanak dignut ipak godinu dana ranije, a da se te, 61. godine završio.

Budika je bila žena icenskog kralja, Presutaga, koji je vladao teritorijom današnjeg Norfolka u istočnoj Britaniji. Prema Tacitu, kad je stari icenski starešina umro, rimski vojnici su opljačkali icenske teritorije a robovi icenski dvor, Budika je bila izbičevana a njegove dve kćerke silovane. Budika je podigla onda ustanak i uspela je da sakupi vojsku od nekih 120.000 ljudi od kojih su mnogi bili i pripadnici drugih britanskih plemena, takođe ogorčeni na Rimljane. Ustanici su napali prvo Kamolodunum (danas Kolčester), grad u kom su se naselili rimski veterani i sravnili ga sa zemljom, a stanovnike najstrašnije mučili pre nego što su ih pobili, a zatim su krenuli na Londinijum (danas London).

Svetonije  Paulin, upravnik provincije Britanije, koji se u tom momentu nalazio u Moni (danas Anglsi), odmah je krenuo ka Londinijumu, ali kad je shvatio da ne može da ga odbrani, evekuisao ga je, a grad je bio uništen do temelja. Istu sudbinu je doživeo i Verulamijum (danas Sent Olbans). Procenjuje se da je u ta tri grada stradalo nekih 70-80.000 Rimljana i Rimljanki. Svetonije je u međuvremenu sakupio vojsku u Vest Midlandu i odneo ubedljivu pobedu u bici kod Vatling strita, čime je povratio rimsku kontrolu nad Britanijom.

Što se Budike tiče, prema Tacitu, umrla je tako što se otrovala, a prema Dionu, razbolela se i umrla.

Mirno!

Regruti koji su se prijavili na dobrovoljno služenje vojnog roka i članovi njihovih porodica iz Lebana i Žitorađe potukli su se ispred Kasarne „Petar Bojović" u Donjem Sinkovcu kod Leskovca! Roditelji, rodbina i regruti prvo su pevali i veselili se, a onda je počela masovna tuča u kojoj se nije znalo ko koga udara. „Zaraćene" strane tukle su se jarbolima srpskih zastava, letvama skinutim s obližnjih ograda, ljudi su padali u fekalne kanale pored puta, bežali preko njiva, valjali se u blatu...

U tuči je učestvovalo oko 20 ljudi, lakše je povređeno osmoro, dok je policija privela 15 osoba protiv kojih će biti podnete prekršajne i krivične prijave.

Ma koji crni komentar, nema ga!