Orakul

Tri stvari čine čuda a to su: plodan duh, razložan sud i istančan ukus. Ovo troje čini čudo, i najveći su dar božanske blagodati. Velika je prednost pravilno poimati, još veća pravilno razmišljati i ispravno razumeti. Razum ne valja u kičmenici da leži, jer se tad više na vrednoću no na oštroumnost svodi. Pravilno razmišljanje plod je razumnosti. U dvadesetoj godini volja preovlađuje, u tridesetoj duh, u  četrdesetoj, sud. Nekima oštroumlje svetlost isijava poput risovih očiju, pa razaznaju i u najvećoj pomrčini; drugi umeju priliku iskoristiti, uvek naiđu na ono najprikladnije. Daje im se mnogo, i dobro: srećnog li obilja! Pri tom je dobar ukus začin čitavom životu.

Ne sme se sve dopustiti, ni svima. Znati odbiti važno je koliko i znati dopustiti, i to je onima koji vladaju glavna nauka. Od načina najviše zavisi: ne  jednoga uvažavaju više no da kojeg drugoga, jer vešto sročeno ne zadovolji više negoli osorno da. Mnogima je  ne uvek prva reč,  čime sve upropaste. Isprva stalno sa ne odgovaraju, pa sve i kad u nastavku pristanu, na zahvalnost ne nailaze, a zbog prvobitnog odbijanja. Ne valja  odsečno odbijati, već razočaranje malo-pomalo uvoditi; niti valja sve odricati, time se  obeshrabruju koji od nas zavise.  Naprotiv, nek uvek ostane tračak nade, da ublaži gorčinu odbijanja. Učtivost takođe treba prazninu neučinjene usluge da ispuni, a lepa  reč dela da nadomesti. Da i ne brzo se izgovore, ali ih valja dugo promišljati. 

Stvari su obično sasvim drukčije no što se  čine; neznanje koje tek do kore dopre, u razočarenje prelazi  čim dublje zađe. Laž u svemu prethodi, povlači za sobom budale otrcanošću kojoj kraja nema. Istina pak uvek stigne poslednja, hramajući polako; priroda je uho u paru nam dala, ali mudri jedno stalno čulje. Laž je sva na površini, na  nju smesta nabasaju koji su i sami takvi. 

Istinito živi u se povučeno, da bi ga mudri i razumni još više cenili.

Lastavica

Tvrđava poznata pod imenom Mamula, podignuta je na malom kamenitom ostrvu Lastavici, kružnog oblika, prečnika oko 200 m, koje se nalazi na ulazu u Bokokotorski zaliv, udaljeno oko 3,5 morske milje od Herceg Novog. Po mnogim sudovima znalaca, čak i u svetskim okvirima, tvrđava i sad predstavlja remek delo vojnog neimarstva. U kombinaciji sa trđavom Arza na poluostrvu Luštica i Fortom Prevlaka na rtu Oštro činila je neprelazni bedem i sigurnog čuvara ulaza u Bokokotorski zaliv.

Tvrđavu, koja je bila projektovana za isključivo vojne operacije, je podigla Austro-Ugarska kao jedan od važnijih fortifikacionih objekata koji je štitio ulaz u Bokokotorski zaliv. Zajedno sa ostalim fotifikacijskom objektima bokokotorskog zaliva bila je preuzeta od ratne mornarice Kraljevine jugoslavije i činila je deo obalne odbrane u periodu između dva Svetska rata.

Ulaz sa pristaništem i malom plažom, nalazi se na severnoj strani ostrva Lastavica, dok je sa preostalih strana sveta, njena obala strma, nepristupačna, a more je duboko. Ona, po svom arhitektonskom rešenju, predstavlja najepšu tvrđavu na Jadranu. Za vreme mletačke vladavine ostrvo Lastavica je nosilo naziv Rondina. Sredinom 19. veka, 1853. godine austrijski general i namesnik Dalmacije, baron Lazar Mamula, poznat i kao venčani kum crnogorskog knjaza Danila Petrovića, je na njemu izgradio tvrđavu, koja od tada nosi njegovo ime.

Čitav kompleks tvrđave izgrađen je od krupnih, fino tesanih kamenih kvadera, jednake veličine, složenih u pravilne horizontalne redove. Položaj i sam oblik tvrđave prate konfiguraciju ostrva. U središnjem delu tvrđave postavljeno je prstenasto utvrđenje koje se sastoji od niza zasvedenih prostorija sa otvorima za topove na spoljašnjem zidu. Krov je ravan i prekriven slojem zemlje sa ravnim grudobranom. Severozapadni segment prstenastog utvrđenja preseca visoka, masivna kružna kula sa dve etaže. U centru kule nalazi se otvoreno, kružno dvorište, ispod koga je smeštena cisterna za vodu. Na oba sprata kule nalazi se niz zasvedenih prostorija sa otvorima za topove na spoljašnjoj strani zida.

Ulaz u tvrđavu formiran je na severoistočnom delu i do njega se dolazi preko pokretnog mosta, koji je premošćavao relativno širok rov.

Zanimljivo je to, da tvrđava nikada nije poslužila svojoj nameni, odnosno sa njenih zidova nikada nije ispaljen ni jedan topovski hitac. Zbog svog izolovanog položaja, tvrđava je u oba svetska rata korišćena kao zatvor, o čemu govori tekst na spomen ploči od crnog mermera, koja je 4. jula 1965. godine postavljena sa desne strane ulaza.

Kampo Mamula, naziv je nekadašnjeg kazamata, u Prvom i Drugom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu i logora "Numero 11" u koji su zatvarani antifašisti i stanovnici sa teritorije Boke Kotorske i istočne Hercegovine. Na Mamuli i susednoj Prevlaci bilo je zatvoreno 2332 odraslih muškaraca i žena i dece, boraca protiv fašista, kao i meštana. Logor je osnovan naredbom italijanskog admirala Renca Dalmaca 30. marta 1942. godine.

Tvrđava Mamula danas predstavlja jednu od najvećih i najbolje očuvanih austrijskih fortifikacija na Jadranu, koju karakteriše monumentalnost, izrazita preciznost gradnje i savršena funkcionalnost oblika. Tvrđava je zaštićena kao spomenik kulture druge kategorije.

UK

Pakao na ulicama Londona! 
Demonstranti palili i razbijali sve pred sobom! 
London goreo i treću noć. 
Nemiri su se proširili i na gradove Birmingem, Lids, Bristol, Liverpul...  
Hvala nebesima što živim u sredjenoj, stabilnoj i bezbednoj zemlji!

Havala

Tvrđavu Žrnov su Turci zvali “Havala” - što u prevodu znači smetnja, prepreka, pa je zato cela planina dobila to ime, onako kako su ga izgovarali - Avala. Pre turskog vremena planina se zvala Žrnov, po velikim žrvnjevima za meljavu kamene rude iz rudnika ispod planine koji su postojali u podnožju.

Moda podizanja spomenika "Neznanim junacima" širila se Evropom između dva rata. Misao o potrebi za velikim spomenikom potpuno je obuzela kralja Aleksandra I. i njemu bliske ljude i on je doneo odluku da se prihvati nacrt Meštrovića o mauzoleju na vrhu Avale. Plan luksuznog Meštrovićevog spomenika je nacrtan, kao da se radi o potpuno golom vrhu planine. Meštroviću je bilo potrebno "prazno platno za remek-delo" i tako je doneta odluka o rušenju tvrđave.

Zašto je kralj Aleksandar I. tako lako žrtvovao Žrnov - pitanje je na koje već godinama mnogi pokušavaju da nađu odgovor ? Jedino logično objašnjenje je da je Aleksandar I. kao “jugoslovenski “, a ne srpski kralj morao da se i ponaša u tom stilu, pa je tako “jugoslovenstvo” simbolizovano u “Karijatidama” – kamenim skulpturama žena u narodnim nošnjama iz šest Banovina kraljevine Jugoslavije, a spomenik Novom svetskom poretku napravio u obliku piramide. Tako simbolu srpstva - starom gradu Žrnovu nije bilo mesta, te je uklonjen. Manijakalna opsesija jugoslovenstvom Aleksandra I. je pobedila i za nju nema istinskog opravdanja.

Sravniti sa zemljom takav jedan, dragocen i jedinstven, istorijski spomenik - radi drugog koji je mogao biti podignut i na nekom drugom mestu, na vrhovima ili u podnožju Avale , predstavljala je ne samo za istoričare i arhitekte, nego i SPC pravi skandal u to vreme, a pogotovo iz današnje perspektive.

Zidine Žrnova su bile sa temeljima grada još iz antike, bedemima iz ranog srednjeg veka, kada se celo utvrđenje sastojalo od Malog grada, sa dvema kulama, i Gornjeg grada, sa velikom kapijom koje su Turci kasnije, ojačali dodatnim zidinama i bedemima, sa jarkovima, da bi osigurali prilaze Beogradu i njegovu odbranu.

U putopisima Evlije Čelebije, Žrnov je važio kao jedno od šest najznačajnijih utvrđenja u Srbiji. Zato je njegov nestanak sa lica zemlje izazvao uistinu veliko uzbuđenje u javnosti, tim veće jer je to nedelo - kako se smatralo - bila zamisao samog kralja. Sve je izvedeno u potpunoj tišini, o tome nije smelo da se priča, nije se pisalo, čak se i na čaršijske priče o tome gledalo kao na antidinastičku propaganda .

Rušenjem starog utvrdjenja i pravljenjem ravnog platoa na vrhu Avale, Meštrović je dobio svoje “veliko belo platno” koje je tražio. Njegov nacrt, koji je pre gradnje prikazan dvorskoj publici kao originalno delo, predstavlja zapravo nešto izmenjenu kopiju grobnice Persijskog cara Kira. U tavalsku piramidu uzidano je 4.000 kubika obrađenog kamena koji je železnicom dovožen iz “Primorske” banovine. Ceo kompleks je završen 1937. u septembru, a otvoren na najveći srpski praznik Vidovdan 28.juna 1938. godine.

Postoji dosta stručnih mišljenja da to masonsko ruglo i imitaciju mauzoleja persijskog kralja Kira, treba što pre ukloniti. Jer, Kralj Aleksandar I. koji ga je započeo napustio je ovaj svet, pre nego što je sa “braćom masonima” stigao da ovo delo svečano otvori.

U srpskoj javnosti postoji i danas jaka odbojnost prema kompleksu na Avali