Havala

Tvrđavu Žrnov su Turci zvali “Havala” - što u prevodu znači smetnja, prepreka, pa je zato cela planina dobila to ime, onako kako su ga izgovarali - Avala. Pre turskog vremena planina se zvala Žrnov, po velikim žrvnjevima za meljavu kamene rude iz rudnika ispod planine koji su postojali u podnožju.

Moda podizanja spomenika "Neznanim junacima" širila se Evropom između dva rata. Misao o potrebi za velikim spomenikom potpuno je obuzela kralja Aleksandra I. i njemu bliske ljude i on je doneo odluku da se prihvati nacrt Meštrovića o mauzoleju na vrhu Avale. Plan luksuznog Meštrovićevog spomenika je nacrtan, kao da se radi o potpuno golom vrhu planine. Meštroviću je bilo potrebno "prazno platno za remek-delo" i tako je doneta odluka o rušenju tvrđave.

Zašto je kralj Aleksandar I. tako lako žrtvovao Žrnov - pitanje je na koje već godinama mnogi pokušavaju da nađu odgovor ? Jedino logično objašnjenje je da je Aleksandar I. kao “jugoslovenski “, a ne srpski kralj morao da se i ponaša u tom stilu, pa je tako “jugoslovenstvo” simbolizovano u “Karijatidama” – kamenim skulpturama žena u narodnim nošnjama iz šest Banovina kraljevine Jugoslavije, a spomenik Novom svetskom poretku napravio u obliku piramide. Tako simbolu srpstva - starom gradu Žrnovu nije bilo mesta, te je uklonjen. Manijakalna opsesija jugoslovenstvom Aleksandra I. je pobedila i za nju nema istinskog opravdanja.

Sravniti sa zemljom takav jedan, dragocen i jedinstven, istorijski spomenik - radi drugog koji je mogao biti podignut i na nekom drugom mestu, na vrhovima ili u podnožju Avale , predstavljala je ne samo za istoričare i arhitekte, nego i SPC pravi skandal u to vreme, a pogotovo iz današnje perspektive.

Zidine Žrnova su bile sa temeljima grada još iz antike, bedemima iz ranog srednjeg veka, kada se celo utvrđenje sastojalo od Malog grada, sa dvema kulama, i Gornjeg grada, sa velikom kapijom koje su Turci kasnije, ojačali dodatnim zidinama i bedemima, sa jarkovima, da bi osigurali prilaze Beogradu i njegovu odbranu.

U putopisima Evlije Čelebije, Žrnov je važio kao jedno od šest najznačajnijih utvrđenja u Srbiji. Zato je njegov nestanak sa lica zemlje izazvao uistinu veliko uzbuđenje u javnosti, tim veće jer je to nedelo - kako se smatralo - bila zamisao samog kralja. Sve je izvedeno u potpunoj tišini, o tome nije smelo da se priča, nije se pisalo, čak se i na čaršijske priče o tome gledalo kao na antidinastičku propaganda .

Rušenjem starog utvrdjenja i pravljenjem ravnog platoa na vrhu Avale, Meštrović je dobio svoje “veliko belo platno” koje je tražio. Njegov nacrt, koji je pre gradnje prikazan dvorskoj publici kao originalno delo, predstavlja zapravo nešto izmenjenu kopiju grobnice Persijskog cara Kira. U tavalsku piramidu uzidano je 4.000 kubika obrađenog kamena koji je železnicom dovožen iz “Primorske” banovine. Ceo kompleks je završen 1937. u septembru, a otvoren na najveći srpski praznik Vidovdan 28.juna 1938. godine.

Postoji dosta stručnih mišljenja da to masonsko ruglo i imitaciju mauzoleja persijskog kralja Kira, treba što pre ukloniti. Jer, Kralj Aleksandar I. koji ga je započeo napustio je ovaj svet, pre nego što je sa “braćom masonima” stigao da ovo delo svečano otvori.

U srpskoj javnosti postoji i danas jaka odbojnost prema kompleksu na Avali