Započeo je drugi talas globalne krize, koja narasta decenijama i preti da potpuno razori svetske finansije.
Osim suludog štampanja novca, oni ništa nisu uradili na istinskoj i radikalnoj promeni obolelog ekonomskog sistema. Štampanje papira bez pokrića ne može ozdraviti svetsku ekonomiju, kao što ni povećavanje doze opijata ne može pomoći narkomanu u krizi.
Američke Federalne rezerve (ekvivalent Centralne banke) u zadnjih devet meseci ubacile su u sistem preko 20 hiljada milijardi dolara što će, - samo produžiti agoniju.
Isto to radi i Evropska centralna banka, koja je nedavno donela odluku da se pusti nova tranša od 442 milijarde eura bez pokrića, navodno za pomoć posrnuloj evropskoj ekonomiji.
Kad gasite požar cisternama benzina neminovno je da usledi eksplozija, razorna i sveobuhvatna.
Matematički se može dokazati da je eksplozija neizbežna.
Problemi se ubrzano nagomilavaju i ne mogu da se reše nabijanjem glave političara u trezor za štampanje dolara i eura!
Taj stav prva saopštila nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona se javno usprotivila suludoj politici štampanja eura bez pokrića, pritisnuta problemima tamošnje privrede.
Ako kažem da navijam za Švabe, hoću li opet biti domaći izdajnik i strani plaćenik!?
Neka, nije mi prvi put.
уторак, 28. јул 2009.
петак, 24. јул 2009.
Obamagedon
Za Ameriku, ali i za svetsku ekonomiju, tek dolaze teški dani, a potpuni krah može da se očekuje 2012. godine! Ovo tvrdi ugledni „Trend risrč institut“ iz Njujorka.
- Takozvani stimulativni plan, koji se trenutno sprovodi u Americi, ali i u Evropi, dovešće nas do tačke bez povratka. Štampanje i upumpavanje fantomskog novca bez osnove, izazvaće potpuni krah privrede do 2012. godine. U Americi će se ona zvati „Obamagedon“, a u ostatku sveta „najveća depresija“.
- Prvi čovek „Trend risrč instituta“ objašnjava da su za aktuelnu svetsku krizu najodgovornije Federalne rezerve (centralna banka) SAD.
- - Od američkog kongresa su dobile nezamisliva ovlašćenja i tako postale „Vašington umesto Vašingtona“. Kriza se pojavila još početkom 2000. godine, ali su tada Federalne rezerve, umesto da dozvole bankrot određenih banaka i biznismena i tako spasu ekonomiju, upumpale trilione dolara, dozvolile nisku kamatnu stopu i stvorile „balon“ na tržištu nekretnina.
- - Upumpavanje novca nastalog od „vazduha“ u propali sistem je kao kada bolesnik pati od hronične i neizlečive bolesti, a doktor mu daje lekove protiv bolova. Ili, kada se u već slupana kola ugrađuju kočnice. Drugim rečima, uzaludne mere koje se preduzimaju na momente će olakšati situaciju, ali neće sprečiti neizbežno. „Majka svih balona“ pući će možda već 2011. godine i za razliku od prethodnih, definitivno će uništiti državne infrastrukture i označiti kraj do sada poznatih ekonomskih aktivnosti u razvijenom svetu.
- Selente upozorava da kada do toga konačno dođe, na vrhuncu krize možemo da očekujemo da američka vlada povede naciju u neki novi veliki rat.
- - Ovakav scenario ne bi bio nikakav presedan i do sada je kroz istoriju viđen mnogo puta. Ono što se razlikuje je činjenica da će se ratovi u budućnosti voditi oružjem za masovna uništenja.
- Tvrdnje pojedinih stručnjaka kako je najgore prošlo, Selente vidi kao veliku ironiju, jer su upravo oni i odgovorni za nastanak krize.
- - Ljudi zaduženi za finansije iz tima Baraka Obame su isti ljudi iz prethodnih administracija, koji su uništili pravila i stvorili krizu. Ne shvataju da će nezaposlenost u SAD uskoro da naraste na 25 odsto. Zbog krize, američkoj dominaciji na planeti će uskoro doći kraj - zaključio je Džerald Selente.
- Takozvani stimulativni plan, koji se trenutno sprovodi u Americi, ali i u Evropi, dovešće nas do tačke bez povratka. Štampanje i upumpavanje fantomskog novca bez osnove, izazvaće potpuni krah privrede do 2012. godine. U Americi će se ona zvati „Obamagedon“, a u ostatku sveta „najveća depresija“.
- Prvi čovek „Trend risrč instituta“ objašnjava da su za aktuelnu svetsku krizu najodgovornije Federalne rezerve (centralna banka) SAD.
- - Od američkog kongresa su dobile nezamisliva ovlašćenja i tako postale „Vašington umesto Vašingtona“. Kriza se pojavila još početkom 2000. godine, ali su tada Federalne rezerve, umesto da dozvole bankrot određenih banaka i biznismena i tako spasu ekonomiju, upumpale trilione dolara, dozvolile nisku kamatnu stopu i stvorile „balon“ na tržištu nekretnina.
- - Upumpavanje novca nastalog od „vazduha“ u propali sistem je kao kada bolesnik pati od hronične i neizlečive bolesti, a doktor mu daje lekove protiv bolova. Ili, kada se u već slupana kola ugrađuju kočnice. Drugim rečima, uzaludne mere koje se preduzimaju na momente će olakšati situaciju, ali neće sprečiti neizbežno. „Majka svih balona“ pući će možda već 2011. godine i za razliku od prethodnih, definitivno će uništiti državne infrastrukture i označiti kraj do sada poznatih ekonomskih aktivnosti u razvijenom svetu.
- Selente upozorava da kada do toga konačno dođe, na vrhuncu krize možemo da očekujemo da američka vlada povede naciju u neki novi veliki rat.
- - Ovakav scenario ne bi bio nikakav presedan i do sada je kroz istoriju viđen mnogo puta. Ono što se razlikuje je činjenica da će se ratovi u budućnosti voditi oružjem za masovna uništenja.
- Tvrdnje pojedinih stručnjaka kako je najgore prošlo, Selente vidi kao veliku ironiju, jer su upravo oni i odgovorni za nastanak krize.
- - Ljudi zaduženi za finansije iz tima Baraka Obame su isti ljudi iz prethodnih administracija, koji su uništili pravila i stvorili krizu. Ne shvataju da će nezaposlenost u SAD uskoro da naraste na 25 odsto. Zbog krize, američkoj dominaciji na planeti će uskoro doći kraj - zaključio je Džerald Selente.
субота, 18. јул 2009.
Peh
Kazahstan planira da bude prva zemlja na svetu koja će ugostiti vanzemaljce kad se budu pojavili na Zemlji.
Kazasi se spremaju da izgrade prvu NLO bazu, koja će u svom sklopu imati i ambasadu za posetioce iz svemira.
Opet nas pretekoše!
Kazasi se spremaju da izgrade prvu NLO bazu, koja će u svom sklopu imati i ambasadu za posetioce iz svemira.
Opet nas pretekoše!
уторак, 14. јул 2009.
Do koske
Ako se ipak opredelite za letovanje u Gori Crnoj, stvar stoji ovako.
Ručak u restoranima, naročito onim duž obale, košta od 25 do 30 EUR po osobi, kafa, obična ili espreso, najmanje jedan EUR, čaj do 1,5 EUR, a sokovi između 1,5 i dva EUR.
Sat parkiranja tokom dana u centru grada košta jedan EUR, a noću 1,5 EUR. Na ostalim parkiralištima cena parkinga po satu iznosi 70 centi danju do 1,2 EUR noću.
Burek i to osrednji, na primer, u Budvi košta dva evra. Paprena je i pijaca. Najobičniji beli sir ne može se kupiti ispod šest evra, a od zeleniša nema ništa manje od evra. Jabuke, na primer, koštaju 1,5 evra, banane isto, jagode trenutno pet, po dva evra paradajz, krastavci, zelena salata je evro, koliko i kilogram krompira (starog). Rakija najnižeg kvaliteta košta šest evra po litri.
Pizza u piceriji kosta u proseku 6 eura.
Skakanje sa Bungee je 50 eura.
Pažnju mi je privukao sledeći tekst na jednom od foruma:
Sanja*
14. 07. 2009 - 08:09
juce sam se vratila, pa evo dok su jos svezi utisci :
Budva = seljana nikad gora!!
na glavnom shetalishtu pored slovenske plaze, celom duzinom samo pljeskavice i vesalice. onda ide luna park i ostale cirkus zezalice, pa opet pljeskavice, pa Grand parada.
Prava parada kicha !
Na Slovenskoj se nismo kupali, neka hvala, nije nam bilo do kupanja u kanalizaciji .
Ulaz na Mogren 1 ili 2 se PLACA 1 e, a par lezaljki i 1 suncobran je 9 e !! Ne moze nista da se unosi.
plaza Jaz - bus je 1,5 e, dakle 3 do tamo i nazad, ulaz se ne placa, ali su lezaljke i suncobran 6 e.
Tanga beach -meni se tamo uopste nije dopalo, al mojima iz drustva jeste do tamo se stize brodicem (1 e u oba smera), plazica je mala, nije mi se dopalo sto je kamenje, narocito je nezgodno u plicaku-jedva udjes i izadjes kako je nezgodno. Kazu da je tamo najcistija voda jer je uvala, al nama je oba dana bilo prljavo -drugi dan su plivale kese i flase u vodi, fuj !
Restoran na toj plazi je bezobrazno skup , npr : jedna supa, jedan pomfrit i 2 shopske salate = 20 e . Cist bezobrazluk. a u wc-u nema vode.
Ubedljivo je najlepse na Jazu. Svi hvale i plazu Ploce pored Jaza, al mi nismo bili, nije se imalo vremena za sve.
Najvise ima Rusa, ali su oni ove godine skroz zakazali, tako da je sve prazno i praznjikavo. Recimo, na ovoj Tanga beach bili smo mi i 10tak ruskinja, nigde zive duse. Na Jazu takodje poluprazno.
A sredina jula je, puna sezona.
Doduse, kako su crnogorci i dalje poznati po neljubaznosti, lenjosti i bezobrazluku, nije ni cudo sto cak ni Rusa nema.
Autobuska stanica u Sutomoru - ona kucica raspadnuta, a pored gomila lima, krsha i smeca-prava deponija pored puta . Radovi na putu takodje svuda, iz Budve se ne moze kroz tunel do Becica--radovi , sve zatvoreno !
Za novac koji sam potrosila, mogla sam opusteno da uzivam u Grckoj ili Tunisu, tako da nas Crna Gora sigurno nece vise videti. Pa neka dozivaju Ruse, koji na krstarenje po Boki kotorskoj nose u torbama konzerve sa sardinama.
Toliko o paradajz turistima.
Ručak u restoranima, naročito onim duž obale, košta od 25 do 30 EUR po osobi, kafa, obična ili espreso, najmanje jedan EUR, čaj do 1,5 EUR, a sokovi između 1,5 i dva EUR.
Sat parkiranja tokom dana u centru grada košta jedan EUR, a noću 1,5 EUR. Na ostalim parkiralištima cena parkinga po satu iznosi 70 centi danju do 1,2 EUR noću.
Burek i to osrednji, na primer, u Budvi košta dva evra. Paprena je i pijaca. Najobičniji beli sir ne može se kupiti ispod šest evra, a od zeleniša nema ništa manje od evra. Jabuke, na primer, koštaju 1,5 evra, banane isto, jagode trenutno pet, po dva evra paradajz, krastavci, zelena salata je evro, koliko i kilogram krompira (starog). Rakija najnižeg kvaliteta košta šest evra po litri.
Pizza u piceriji kosta u proseku 6 eura.
Skakanje sa Bungee je 50 eura.
Pažnju mi je privukao sledeći tekst na jednom od foruma:
Sanja*
14. 07. 2009 - 08:09
juce sam se vratila, pa evo dok su jos svezi utisci :
Budva = seljana nikad gora!!
na glavnom shetalishtu pored slovenske plaze, celom duzinom samo pljeskavice i vesalice. onda ide luna park i ostale cirkus zezalice, pa opet pljeskavice, pa Grand parada.
Prava parada kicha !
Na Slovenskoj se nismo kupali, neka hvala, nije nam bilo do kupanja u kanalizaciji .
Ulaz na Mogren 1 ili 2 se PLACA 1 e, a par lezaljki i 1 suncobran je 9 e !! Ne moze nista da se unosi.
plaza Jaz - bus je 1,5 e, dakle 3 do tamo i nazad, ulaz se ne placa, ali su lezaljke i suncobran 6 e.
Tanga beach -meni se tamo uopste nije dopalo, al mojima iz drustva jeste do tamo se stize brodicem (1 e u oba smera), plazica je mala, nije mi se dopalo sto je kamenje, narocito je nezgodno u plicaku-jedva udjes i izadjes kako je nezgodno. Kazu da je tamo najcistija voda jer je uvala, al nama je oba dana bilo prljavo -drugi dan su plivale kese i flase u vodi, fuj !
Restoran na toj plazi je bezobrazno skup , npr : jedna supa, jedan pomfrit i 2 shopske salate = 20 e . Cist bezobrazluk. a u wc-u nema vode.
Ubedljivo je najlepse na Jazu. Svi hvale i plazu Ploce pored Jaza, al mi nismo bili, nije se imalo vremena za sve.
Najvise ima Rusa, ali su oni ove godine skroz zakazali, tako da je sve prazno i praznjikavo. Recimo, na ovoj Tanga beach bili smo mi i 10tak ruskinja, nigde zive duse. Na Jazu takodje poluprazno.
A sredina jula je, puna sezona.
Doduse, kako su crnogorci i dalje poznati po neljubaznosti, lenjosti i bezobrazluku, nije ni cudo sto cak ni Rusa nema.
Autobuska stanica u Sutomoru - ona kucica raspadnuta, a pored gomila lima, krsha i smeca-prava deponija pored puta . Radovi na putu takodje svuda, iz Budve se ne moze kroz tunel do Becica--radovi , sve zatvoreno !
Za novac koji sam potrosila, mogla sam opusteno da uzivam u Grckoj ili Tunisu, tako da nas Crna Gora sigurno nece vise videti. Pa neka dozivaju Ruse, koji na krstarenje po Boki kotorskoj nose u torbama konzerve sa sardinama.
Toliko o paradajz turistima.
понедељак, 13. јул 2009.
cvrc
Nama je uvek gusto!
Naročito kad nam je retko.
***
Stalno čačkamo mečku.
A ona zaštićena!
***
Ne traži vraga!
Da te đavo ne odnese.
***
Kako smo se nadali...
I još ćemo!
***
Nema više zezanja!
Vrag je odneo šalu.
***
Svaki poraz nas ojača.
Najjači smo!
Naročito kad nam je retko.
***
Stalno čačkamo mečku.
A ona zaštićena!
***
Ne traži vraga!
Da te đavo ne odnese.
***
Kako smo se nadali...
I još ćemo!
***
Nema više zezanja!
Vrag je odneo šalu.
***
Svaki poraz nas ojača.
Najjači smo!
субота, 11. јул 2009.
Mrav
Jednom davno ...
... živeo je srećan i vredan mrav koji je svaki dan dolazio rano ujutro prvi na posao.
Ceo radni dan bio je veseo, dobre volje i dok je radio pevušio je vesele pesmice. Bio je srećan dok je radio i njegovi rezultati su bili odlični. No, radio je bez usmerenja, jer uopšte nije imao nadredjenog sefa. Zato je gospodin trut, direktor firme, odlučio da takva situacija ne može da potraje i zaposlio je bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem.
Prva briga bubamare bila je da organizuje praćenje dolazaka i odlazaka mrava na posao/sa posla.
Uspostavila je u tu svrhu i sistem prijemnih i odlaznih dokumenata. Zbog povećanog obima posla oko papira su morali zaposliti sekretaricu koja bi pripremala papire i izveštaje. Pauk, koga su na tu funkciju zaposlili, je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva. U medjuvremenu je srećni i vredni mrav samo radio, radio i radio. Direktor trut je bio oduševljen izveštajima koje je dobijao od bubamare i uskoro je počeo da zahteva uporedne studije sa grafikonima, pokazateljima i analizama trendova razvoja. Zbog povećanog obima posla bilo je nužno zaposliti hrčka koji bi bio direktna pomoć direktoru i kupili su mu odmah nov računar sa štampačem.
Veoma brzo je srećni i vredni mrav počeo da se žali na svu tu papirnu vojsku sa kojom je morao da se bori. Direktor trut je odmah video da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji bi nadzirao srećnog i vrednog mrava.
Na novo radno mesto je zaposlio cvrčka koji je odmah po svom dolasku zamenio celokupni nameštaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i nov računar sa ravnim LCD ekranom.
Pošto je broj računara narastao morao se kupiti i instalirati mrežni server. Novi šef službe je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je uzgred bio njegov pomoćnik i u prethodnoj firmi) za pripremanje strateškog nacrta upravljanja i proračuna službe. U pozadini cele priče, mrav je postajao sve manje srećan i sve manje produktivan.
Šef cvrčak je oduševljeno zaključio da mora naručiti studiju o socijalnom raspoloženju i zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Kada je direktor trut pogledao cifre i na osnovu njih shvatio da firma, u kojoj je radio srećni i vredni mrav, nije više tako rentabilna kao pre, duboko se zamislio. Unajmio je najelitnijeg savetodavca, gospodju sovu kojoj je rekao da izvrši potpunu dijagnostiku firme i da predloži rešenja za poboljšanje rentabilnosti na način da firma posluje kao pre.
Gospodja sova je po tromesečnom detaljnom analiziranju odnosa u firmi direktoru trutu predala sledeći izveštaj:
"U firmi je previše zaposlenih!"
Direktor trut je prihvatio stučnu analizu i odmah otpustio mrava.
Pouka priče:
Nikada nemoj da budeš srećan i vredan mrav. Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa. Nesposobni ne trebaju svog nadzornika. Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokaži da si veseo dok radis, jer za to nema opravdanja.
Ako ipak na svaki način želis da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nećeš morati da radiš za truta, bubamaru, pauka, hrčka, cvrčka i sovu.
Nažalost, cela priča temelji se na univerzitetskim naučnim istraživanjima koja kažu da većina ljudi teži ka parazitskom životu.
Tako su meni ispričali a ja po sećanju zapisao...
... živeo je srećan i vredan mrav koji je svaki dan dolazio rano ujutro prvi na posao.
Ceo radni dan bio je veseo, dobre volje i dok je radio pevušio je vesele pesmice. Bio je srećan dok je radio i njegovi rezultati su bili odlični. No, radio je bez usmerenja, jer uopšte nije imao nadredjenog sefa. Zato je gospodin trut, direktor firme, odlučio da takva situacija ne može da potraje i zaposlio je bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem.
Prva briga bubamare bila je da organizuje praćenje dolazaka i odlazaka mrava na posao/sa posla.
Uspostavila je u tu svrhu i sistem prijemnih i odlaznih dokumenata. Zbog povećanog obima posla oko papira su morali zaposliti sekretaricu koja bi pripremala papire i izveštaje. Pauk, koga su na tu funkciju zaposlili, je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva. U medjuvremenu je srećni i vredni mrav samo radio, radio i radio. Direktor trut je bio oduševljen izveštajima koje je dobijao od bubamare i uskoro je počeo da zahteva uporedne studije sa grafikonima, pokazateljima i analizama trendova razvoja. Zbog povećanog obima posla bilo je nužno zaposliti hrčka koji bi bio direktna pomoć direktoru i kupili su mu odmah nov računar sa štampačem.
Veoma brzo je srećni i vredni mrav počeo da se žali na svu tu papirnu vojsku sa kojom je morao da se bori. Direktor trut je odmah video da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji bi nadzirao srećnog i vrednog mrava.
Na novo radno mesto je zaposlio cvrčka koji je odmah po svom dolasku zamenio celokupni nameštaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i nov računar sa ravnim LCD ekranom.
Pošto je broj računara narastao morao se kupiti i instalirati mrežni server. Novi šef službe je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je uzgred bio njegov pomoćnik i u prethodnoj firmi) za pripremanje strateškog nacrta upravljanja i proračuna službe. U pozadini cele priče, mrav je postajao sve manje srećan i sve manje produktivan.
Šef cvrčak je oduševljeno zaključio da mora naručiti studiju o socijalnom raspoloženju i zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Kada je direktor trut pogledao cifre i na osnovu njih shvatio da firma, u kojoj je radio srećni i vredni mrav, nije više tako rentabilna kao pre, duboko se zamislio. Unajmio je najelitnijeg savetodavca, gospodju sovu kojoj je rekao da izvrši potpunu dijagnostiku firme i da predloži rešenja za poboljšanje rentabilnosti na način da firma posluje kao pre.
Gospodja sova je po tromesečnom detaljnom analiziranju odnosa u firmi direktoru trutu predala sledeći izveštaj:
"U firmi je previše zaposlenih!"
Direktor trut je prihvatio stučnu analizu i odmah otpustio mrava.
Pouka priče:
Nikada nemoj da budeš srećan i vredan mrav. Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa. Nesposobni ne trebaju svog nadzornika. Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokaži da si veseo dok radis, jer za to nema opravdanja.
Ako ipak na svaki način želis da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nećeš morati da radiš za truta, bubamaru, pauka, hrčka, cvrčka i sovu.
Nažalost, cela priča temelji se na univerzitetskim naučnim istraživanjima koja kažu da većina ljudi teži ka parazitskom životu.
Tako su meni ispričali a ja po sećanju zapisao...
петак, 10. јул 2009.
Iluzija
U cemu je fenomen pokretnih slika?
Upravo u tome, što filmska slika u sebi ne sadrži nikakav pokret. Filmski zapis (kinematografija) sastoji se samo od statičnih fotografija. Izmedju svake fotografije na celuloidnoj traci nalazi se crn prostor (tajlung). Kada se na traku poredjaju 24 slike sa 24 crna prostora (tajlunga) i puste da prodju ispred gledaočevog oka u jednoj sekundi, u mozgu se stvori privid pokreta. Razlog je jednostavan: svaka slika koja preko mrežnjače oka stiže do mozga, vidi se još nekoliko trenutaka i kada više nije pred očima, ili kada oči zatvorimo. Ovaj fenomen poznat je kao retinalna perzistencija. Tako se u jednoj sekundi nakon prikazivanja svake sličice u crnom prostoru (tajlungu) "vidi" prethodno vidjena slika, koja se onda nadoveže na sledeću i tako redom.
Ako svaka sličica ima jednu fazu nekog pokreta, mozak nadoknadjuje medjufaze i vidjeno dobija kontinuitet, odnosno registruje se kao pokret- "muvi".
Ali, šta ako pojedinacne sličice nemju slicnosti?
Mozak onda to neće moći, po nekom poznatom principu, da poveže i videćemo samo brljotinu.
Drugim rečima, da bi se nešto prepoznalo, mora se o tome već imati neka postojeća informacija, koja će služiti kao kod za dešifrovanje. Zato je važno onome što se prikazuje u neprekinutom sledu od 24 sličice, dati taj prepoznatljiv kod. Da bi se i sadržina, ovako vaštački napravljenog pokreta identifikovala, ovaj neprekinut sled sličica mora trajati bar tri sekunde, kod jednostavnih sadržaja. Na primer krupnog plana lica. Ako je sadržaj složeniji sled sličica mora trajati duže. Taj neprekinut niz sličica koji kamera beleži, a projektor prikazuje, zove se kadar.
U svakoj sekundi filma su 24 statične sličice (kvadrata), a na video traci 25 elektronski ispisane slike (frejmova). Nazovimo ovaj kvadrat (ili frejm) "filmskim atomom", a svaki kadar "filmskim molekulom".
Šta se zatim dogadja kada "filmski molekuli" tj. kadrovi pocinju da se spajaju u složenija "filmska tkiva"?
Stvara se novi efekat poznat kao fi - fenomen. U zavisnosti od sadržaja dva kadra koji se spajaju, fenomen se pojavljuje kao fi tranformacija, sudar ili skok. Ma kakav bio ovaj spoj (rez), on stvara još jedan potpuno novi efekat i novi vizuelni sadržaj. Fi -fenomen upravo počiva na tome što se taj novi sadržaj ne nalazi ni u jenom od dva spojena kadra.
Tako smo od dve vrednosti A i B, koje smo spojili, dobili vrednost C. Ako su A i B već bili iluzija, onda se C može nazvati superiluzijom.
Ta superiluzija je zapravo tkivo filma ili biće filma. Veština stvaranja fi fenomena, odnosno njihova upotreba, čini filmski jezik i naziva se montaža.
Upravo u tome, što filmska slika u sebi ne sadrži nikakav pokret. Filmski zapis (kinematografija) sastoji se samo od statičnih fotografija. Izmedju svake fotografije na celuloidnoj traci nalazi se crn prostor (tajlung). Kada se na traku poredjaju 24 slike sa 24 crna prostora (tajlunga) i puste da prodju ispred gledaočevog oka u jednoj sekundi, u mozgu se stvori privid pokreta. Razlog je jednostavan: svaka slika koja preko mrežnjače oka stiže do mozga, vidi se još nekoliko trenutaka i kada više nije pred očima, ili kada oči zatvorimo. Ovaj fenomen poznat je kao retinalna perzistencija. Tako se u jednoj sekundi nakon prikazivanja svake sličice u crnom prostoru (tajlungu) "vidi" prethodno vidjena slika, koja se onda nadoveže na sledeću i tako redom.
Ako svaka sličica ima jednu fazu nekog pokreta, mozak nadoknadjuje medjufaze i vidjeno dobija kontinuitet, odnosno registruje se kao pokret- "muvi".
Ali, šta ako pojedinacne sličice nemju slicnosti?
Mozak onda to neće moći, po nekom poznatom principu, da poveže i videćemo samo brljotinu.
Drugim rečima, da bi se nešto prepoznalo, mora se o tome već imati neka postojeća informacija, koja će služiti kao kod za dešifrovanje. Zato je važno onome što se prikazuje u neprekinutom sledu od 24 sličice, dati taj prepoznatljiv kod. Da bi se i sadržina, ovako vaštački napravljenog pokreta identifikovala, ovaj neprekinut sled sličica mora trajati bar tri sekunde, kod jednostavnih sadržaja. Na primer krupnog plana lica. Ako je sadržaj složeniji sled sličica mora trajati duže. Taj neprekinut niz sličica koji kamera beleži, a projektor prikazuje, zove se kadar.
U svakoj sekundi filma su 24 statične sličice (kvadrata), a na video traci 25 elektronski ispisane slike (frejmova). Nazovimo ovaj kvadrat (ili frejm) "filmskim atomom", a svaki kadar "filmskim molekulom".
Šta se zatim dogadja kada "filmski molekuli" tj. kadrovi pocinju da se spajaju u složenija "filmska tkiva"?
Stvara se novi efekat poznat kao fi - fenomen. U zavisnosti od sadržaja dva kadra koji se spajaju, fenomen se pojavljuje kao fi tranformacija, sudar ili skok. Ma kakav bio ovaj spoj (rez), on stvara još jedan potpuno novi efekat i novi vizuelni sadržaj. Fi -fenomen upravo počiva na tome što se taj novi sadržaj ne nalazi ni u jenom od dva spojena kadra.
Tako smo od dve vrednosti A i B, koje smo spojili, dobili vrednost C. Ako su A i B već bili iluzija, onda se C može nazvati superiluzijom.
Ta superiluzija je zapravo tkivo filma ili biće filma. Veština stvaranja fi fenomena, odnosno njihova upotreba, čini filmski jezik i naziva se montaža.
уторак, 7. јул 2009.
Muftenegro
Koliko do juče, Crna Gora se ponašala kao Real Madrid turističkih destinacija. Španski kraljevski klub je, naime, prepoznatljiv po praksi gomilanja najskupljih svjetskih fudbalera u svojim redovima. Nijedna cijena nije previsoka za Real. Taj klub je u svoje redove doveo Kaku i Ronalda. Crna Gora je na svoje plaže dovodila Madonu i The Rolling Stones. Realu najveće fudbalske, Crnoj Gori najveće zvijezde svjetskog džet seta. Zvijezde privlače pažnju, zvijezde su dobra reklama. Ali i u državama, baš kao i u fudbalskim klubovima, na koncu se pokaže kako i pored svih zvijezda, želi li se postići uspjeh, neko mora da trči. U prethodnom zvjezdanom izdanju Reala nikome nije bilo do trčanja, pa se sazviježđe neslavno raspalo.
I Real Montenegro bio je zamišljen kao klub u kojem neće biti trkača: samo suva tehnika i visoka klasa. Prodaju se placevi, pa se te pare ulažu u dovođenje najvećih zvijezda. Sa stadiona se protjeruju paradajz-posjetioci: zvijezde ne idu sa pamidorom i lubenicama. Na stadion se dolazi ne običnim, nego mega i giga jahtama. Kome je ispod 80 metara, neka ide u Grčku i Hrvatsku. Kod nas mogu samo oni sa najvećim. Na tribinama stadiona koji su izgradili mladi, lijepi i pametni biće mjesta samo za bogate, lijepe i uspješne.
Za svaku veliku ideju, važna je upornost. Ideja o Real Montenegru javila se još devedesetih godina 20. vijeka, kada je u Crnu Goru dovedena Klaudija Šifer, a vladajuća partija poručivala Mi znamo kako: Crna Gora ka Monako.
Sada, kada stadion Real Montenegra, iako smo duboko u turističkoj sezoni, djeluje prilično pusto, sada kada nema ni zvijezda ni jahti, ali ni srpskih i kosovskih turista sa njihovim pamidorama, sada nije najugodniji, ali jeste dobar trenutak da se razmisli: šta dalje?
Ovako Kolega piše, duboko zamišljen nad polusablasno praznim ili punim plažama.
I Real Montenegro bio je zamišljen kao klub u kojem neće biti trkača: samo suva tehnika i visoka klasa. Prodaju se placevi, pa se te pare ulažu u dovođenje najvećih zvijezda. Sa stadiona se protjeruju paradajz-posjetioci: zvijezde ne idu sa pamidorom i lubenicama. Na stadion se dolazi ne običnim, nego mega i giga jahtama. Kome je ispod 80 metara, neka ide u Grčku i Hrvatsku. Kod nas mogu samo oni sa najvećim. Na tribinama stadiona koji su izgradili mladi, lijepi i pametni biće mjesta samo za bogate, lijepe i uspješne.
Za svaku veliku ideju, važna je upornost. Ideja o Real Montenegru javila se još devedesetih godina 20. vijeka, kada je u Crnu Goru dovedena Klaudija Šifer, a vladajuća partija poručivala Mi znamo kako: Crna Gora ka Monako.
Sada, kada stadion Real Montenegra, iako smo duboko u turističkoj sezoni, djeluje prilično pusto, sada kada nema ni zvijezda ni jahti, ali ni srpskih i kosovskih turista sa njihovim pamidorama, sada nije najugodniji, ali jeste dobar trenutak da se razmisli: šta dalje?
Ovako Kolega piše, duboko zamišljen nad polusablasno praznim ili punim plažama.
недеља, 5. јул 2009.
Mikročip
Jedan od tajnih planova, koji svetska vlada ima da bi se ostvario novi svetski poredak, jeste da svako dobije svoj mikročip. Svaki ubačeni mikročip bi sadržao sve detalje ličnosti uključujući i lični broj. Osoba koja je mikročipovana može biti veoma lako locirana i praćena, pomoću kompjutera u službi kontrole svesti, kojima se rukovodi iz računarskih centara već raspoređenih svuda oko zemaljske kugle.
Tehnički se ovo postiže preko mreže mobilne telefonije i preko antena mobilnih telefona, koje sada pokrivaju i najudaljenije i najzapuštenije delove sveta, a proces pokrivanja je svakim danom sve gušći i veći, što je dostiglo alarmantne razmere. Ono što je najvažnije u ovoj priči jeste da osoba koja je mikročipovana može biti sa velikom lakoćom manipulisana i kontrolisana i to pomoću odašiljanja specifičnih talasa na niskim frekvencijama (ELF).
Potencijalna manipulacija putem mikročipova u ljudskim telima:
* Praćenje kretanja
* Snimanje verbalnih razgovora
* Registrovanje telesnih aktivnosti
* Kontrola fizioloških procesa tela uključujući i kreiranje negativnih telesno hemijskih reakcija koje mogu uzrokovati bol u ramenima, licu, podlakticama i drugim delovima tela. Takodje pojačavanjem frekvencija mogu uzrokovati migrenoznu glavobolju, seksualnu stimulaciju, kožni osip, mučninu kao i dugi niz elektrošokova kroz telo.
* Proizvodjenje zvukova u unutranjem uhu stvarajući osećaj konfuzije, nervoze, nesigurnosti
* Čitanje misli.
Ovi talasi imaju dejstvo na mozak preko mikročipa koji može u potpunosti izmeniti uobičajene misli i emocionalne šablone i na taj način navesti čoveka da se ponaša u skladu sa zamislima nekog drugog – onog koji rukovodi ovim projektom.
To je sve moguće procesirati pomoću savremenih “superkomjutera” koji poseduju procesore koji mogu obraditi informacije četiri miliona puta brže od ljudskih mozgova tako omogućavajući konstantan budući nadzor svakog ljudskog bića na planeti.
Laku noć!
Tehnički se ovo postiže preko mreže mobilne telefonije i preko antena mobilnih telefona, koje sada pokrivaju i najudaljenije i najzapuštenije delove sveta, a proces pokrivanja je svakim danom sve gušći i veći, što je dostiglo alarmantne razmere. Ono što je najvažnije u ovoj priči jeste da osoba koja je mikročipovana može biti sa velikom lakoćom manipulisana i kontrolisana i to pomoću odašiljanja specifičnih talasa na niskim frekvencijama (ELF).
Potencijalna manipulacija putem mikročipova u ljudskim telima:
* Praćenje kretanja
* Snimanje verbalnih razgovora
* Registrovanje telesnih aktivnosti
* Kontrola fizioloških procesa tela uključujući i kreiranje negativnih telesno hemijskih reakcija koje mogu uzrokovati bol u ramenima, licu, podlakticama i drugim delovima tela. Takodje pojačavanjem frekvencija mogu uzrokovati migrenoznu glavobolju, seksualnu stimulaciju, kožni osip, mučninu kao i dugi niz elektrošokova kroz telo.
* Proizvodjenje zvukova u unutranjem uhu stvarajući osećaj konfuzije, nervoze, nesigurnosti
* Čitanje misli.
Ovi talasi imaju dejstvo na mozak preko mikročipa koji može u potpunosti izmeniti uobičajene misli i emocionalne šablone i na taj način navesti čoveka da se ponaša u skladu sa zamislima nekog drugog – onog koji rukovodi ovim projektom.
To je sve moguće procesirati pomoću savremenih “superkomjutera” koji poseduju procesore koji mogu obraditi informacije četiri miliona puta brže od ljudskih mozgova tako omogućavajući konstantan budući nadzor svakog ljudskog bića na planeti.
Laku noć!
четвртак, 2. јул 2009.
Trlababalan
Srbi četnici pišu ovako:
1. Draža Mihajlović i Četnici su bili antifašisti koji su se borili protiv Nemaca.
2. Draža je odlikovan od Amerikanaca.
3. Protiv Draža je postojala poternica koju su Nemci napravili.
4. Četnici koji su bili zarobljeni od Nemaca zatvarani su u koncentaracionim logorima : Sajmište i Banjica.
Prema tome VELIKO HVALA Djeneralu Draži Mihajloviću i Četnicima za njihovu antifašistčku borbu !
Srbi partizani odgovaraju ovako:
1. Draža i četnici su se borili protiv savezničke vojske na strani fašista.
2. Tito je naoružan od Amerikanaca (u isto vreme kad je Draža dobio orden).
3. Protiv Tita je izdata poternica koju su Nemci izdali.
4. Četnici su zarobljene partizane predavali Nemcima.
Prema tome VELIKO HVALA djeneralu Draži i četnicima zbog čije su saradnje sa fašistima saveznici podržali partizane i priznali ih kao savezničku vojsku.
1. Draža Mihajlović i Četnici su bili antifašisti koji su se borili protiv Nemaca.
2. Draža je odlikovan od Amerikanaca.
3. Protiv Draža je postojala poternica koju su Nemci napravili.
4. Četnici koji su bili zarobljeni od Nemaca zatvarani su u koncentaracionim logorima : Sajmište i Banjica.
Prema tome VELIKO HVALA Djeneralu Draži Mihajloviću i Četnicima za njihovu antifašistčku borbu !
Srbi partizani odgovaraju ovako:
1. Draža i četnici su se borili protiv savezničke vojske na strani fašista.
2. Tito je naoružan od Amerikanaca (u isto vreme kad je Draža dobio orden).
3. Protiv Tita je izdata poternica koju su Nemci izdali.
4. Četnici su zarobljene partizane predavali Nemcima.
Prema tome VELIKO HVALA djeneralu Draži i četnicima zbog čije su saradnje sa fašistima saveznici podržali partizane i priznali ih kao savezničku vojsku.
Пријавите се на:
Постови (Atom)