Slavija

Monah iz 17. veka govori o zemlji koju naziva Slavija. Neki tvrde da je reč o Srbiji:
,,Jedna zemlja zvana Slavija, koja će se nalaziti na jugu Evrope, biće mnogo puta uništavana a pred kraj vremena ta zemlja biće jedna od najznačajnijih i preko nje će se lomiti koplja.
Zbog te zemlje će se ratovati, a narod koji je naseljava biće pred potpunim uništenjem. Biće stvoren iz jednog strašnog rata, a ponovo će se roditi posle još većeg. Kad bude prošao taj rat, tu zemlju će voditi jedan kralj koji će biti omražen, a posle će biti kralj nad svim narodima sveta. Kada bude umro, svi carevi i vladari doći će da se poklone. Tu zemlju će mnogi mrzeti i biti joj zavidni jer znaju da je u toj zemlji rajski vrt.
Djavo će pokušati da je uništi.
Neprijatelji koji je budu napali biće nošeni na krilima orlova,,

Nimfomanke

U augustu 1920. godine , mornari s broda Mary Gars , nedaleko od obala Nove Zemlje , videli su morskog čoveka , koji je kružio oko broda , uspuzao se na palubu i nekoliko trenutaka netremice zurio u zaprepašćene mornare ... !
U svom fascinantnom epu “Ilijada i Odiseja” , Homer nigde detaljno ne govori o tome , kako su izgledale sirene , ali iz grčke mitologije saznajemo , da su ove morske zavodnice bile ćerke boga morskih čudovišta Forkija i da su se , pod tim nazivom , najčešće podrazumevale dve vrste mitoloških morskih stvorenja , koja su imala različit fizički izgled . Jedna su bila ; Pola zene - pola ptice ... a druga .... pola žene - pola ribe?!
Ova druga stvorenja , pominju se i pod imenom – MORSKE NIMFE !!!
O sirenama su pisali i mnogi kasniji autori .....
Poznati rimski pisac , Ovidije (Publius Ovidius Naso, 43. pr.n.e - 17. n.e.) je smatrao , da su sirene rođene na plamtećim trojanskim galijama , gdje su se - kako je pisao - " Brodske grede pretvarale u zelene ćerke mora " ?!!!
Sirene se pojavljuju i u spanskim , portugalskim , holandskim , skandinavskim , britanskim , nemačkim i africkim mitovima i legendama , a u nekim irskim predanjima , sirene žive na suvom tlu , pod morem , i imaju škrge , koje im omogućavaju da , kroz more doplivaju do kopna ?!
Ta tajanstvena morska bića su , istovremeno , i muškog i ženskog pola . Dok su žene vitke , čarobne lepote i dok im niko ne može odoleti , muškarci su odvratni , imaju crvene noseve , svinjske oci , zelene zube i zelenu kosu !!!
Međutim , morska kreatura koju pominje američki naučnik dr. Richard Carr , anatomski je drugojačija od legendarnih morskih lepotica...
Telo misterioznog „ stvorenja“ ... blo je čudnog oblika .... dugačko oko sedam a široko šest metara – prekriveno nekom vrstom krzna , bez očiju , bez usta i kostura i otporno na vatru i hemijske sustance ?! Meso tog stvorenja je , ukoliko bi se uopšte tako i moglo nazvati , podsećalo je na gumu ?... a bilo je belo poput belokosti ! Ono , što je od svega bilo najzanimljivije je to : „ Što se za „ organizam „ tog stvorenja nije moglo ustanoviti , ni da li pripada biljnom ?... ili životinjskom svetu Tasmanskih morskih dubina „ ?
Jedan je američki biologičar , zoolog Bruce Mollison , došao do neobičnog zaključka : „ Organizam pomenutog stvorenje uopšte nije od gume i njegov sastav , ne odgovara bilo kojoj standardnoj klasifikaciji ?!
Prema dobro obrađenoj dokumentaciji dr. Henrija Gohara , koju nauka nikada nije do kraja prihvatila , "lamanten" (čitaj – morska krava !) je morsko stvorenje , dugo oko tri metra i za zivota , rađa samo jedno mladunče , dugo oko jedan metar; - ženka ima veoma izražene dojke i svoje mladunče hrani na taj način , sto se uspravi iznad vode i pomoću peraja ga drži na grudima - baš kao što to čine zene. Sličnost je s ljudskim bićima neki put toliko velika , da nije nikakvo cudo što , moreplovci i ribari , zaneti egzotičnim predelima i omamljujucim koloritom južnih mora , u njoj najčešće vide prelepu >> Ribu-devojku << ... iz prastarih pomorskih legendi .
Za vreme svog putovanja Karipskim morem , Kolumbo je takođe imao priliku da vidi sirene. Evo sto je o tome zapisao: ...
"Tri su sirene uzdigle svoja tela iznad površine okeana i mada ,nisu bile tako lepe kao što ih slikari prikazuju na svojim platnima , njihova okrugla lica ... imala su upadljivo ljudski izgled ".... !
Poznati vlasnik cirkusa Fineass Barnum (1810 - 1891) godinama je pod šatrom " Najvece cirkuske predstave na svetu "... prikazivao publici živu nimfu ? Bila je to jedna strašna ... sasušena morska spodoba ... !

Tupsoni 2

Drugi deo:
Ali, poseta Mesecu je bila poželjna i željena:1705. godine pisac Dejvid Rusen je pokušao da izmisli katapult za Mesec; iste godine je Danijel Defo, tvorac Robinson Kruso-a, pisao o poseti Mesecu;1775. godine je francuski filozof Luj Gijom de la Foli predstavio javnosti posetu iz svemira, a Žil Vern je 1870. godine literarno skoro pa opisao katastrofu svemirske letelice Apolo 13. Od Žil Vern-a do 1914. godine nastalo je preko 100 romana i knjiga o letu na Mesec. Od 1914. do 1969. godine bilo je bezbroj romana, novela i knjiga o istoj temi. Između ostalih i od Roberta Hajnlajna, kao i od Artura Klarka. Predsednik Džon Kenedi je izjavio da se iz tehnoloških razloga let na Mesec moze pokrenuti ili od istog odustati. Ali, zbog prestiža USA, koja je tada "zaostajala" za Sovjetskim Savezom, on je preporučio pokretanje tog projekta.
Ako slične želje jos uvek postoje u USA, tada one nisu kod većine stanovnika. Od 1969. godine do danas USA nije ni jedan korak više učinila za stalnu bazu na Mesecu. Takođe se "dosađuju" sa satelitskom bazom "Freedom", a let čoveka do Marsa je neodređen. Pri tome ne smemo pomisliti da enormni troškovi usporavaju takve pokušaje. Tehnologije koje su mnogo, mnogo jeftinije imale su još duže vremenske zastoje. Kao primer navedimo sigurnosnu bravu:Yale. Navodno 1851 je godine prvi put napravljena, u maloj većoj verziji je bila izrađena prie 4. 000 godina kod Asiraca. . . i onda "zaboravljena". Ili spomenimo sigurnosnu iglu, odnosno zihernadlu. Navodno je izumljena 1849 godine. Etrurci su je koristili 3. 000 godina ranije. Takodje i ona je "zaboravljena".
Da li onda mozemo reći da je opreznost čoveka prema nepoznatom i opasnom uzrok takvih zastoja?Ne, ne mozemo. Čega bi se čovek plašio kod sigurnosne igle?Ili kod kabine za tuširanje što koristi samo 1 litar vode za 10 minuta?A, suprotno tome mozemo navesti masovnu proizvodnju atomskog i biološkog naoružanja. Zar ne bi oprez prema nepoznatom i opasnom kod takve proizvodnje trebao biti mnogo duži i od 100. 000 godina? Činjenica je da se ljudi svih vremenskih epoha opiru mogućnostima koje im donose vlastitu korist. Naveli smo dosta primera koji to potkrepljuju. Zato oprez ili strah (strah je povišeni oprez) nestaju kao "izgovor". Neki drugi razumni navodi koji bi opravdali vremenske distance od otkrića do praktične primene ne postoje. Ni gubitak zarade ne prouzrokuje uviek takve zastoje. Zihernadla je svog izumitelja učinila milionerom. Jedino što ostaje kao mogući odgovor je:zabava. Ne, ne. Pritom ne mislimo na drugu reč koja bi označavala lenjost, vec sa time mislimo zaista na zadovoljstvo, želju i radost. Zaista, svake godine biva patentirano oko 500. 000 izuma u nasem svetu. Ali, uspešni bivaju samo izumi sa "sex-appeal"-om. Tako tvrdi Kimberli Veber, koordinatorka kuratorijuma za socijalnu istoriju u Pauerhaus muzeju, Sidnej(Australija). Ona smatra da sve što je samo korisno nema uspeha kod čoveka. Što bi značilo:Manjeg i većeg luksuza se samo u najgorim uslovima odričemo.
Mislite da je to preterano recexno? Uzmimo sledeći primer:Nakon rata, izmoreni i izgladneli vojnici rađe propuste neki obrok, nego da ostave cigarete. U ratu nisu pare, hleb, zlato ili neko povrće bili platna sredstva već upravo cigarete. U 18. veku osnova za korišćenje elektriciteta nije bila namera da se osvetle gradovi, ulice ili kuće. Osnova korišćenja elektriciteta je bila namena da se krznenoj odeći "uspravljaju" dlake. Najuspešniji izumitelj 19. veka, Tomas Alva Edison, je patentirao stotine izuma. Ali je izrađivao samo izume koji su posedovali "sex-appeal". Najbolji primjer tome je njegov fonograf, prethodnik današnjim CD plajerima. Kao hipnotisani su izumitelj i njegovi prijatelji satima stajali oko tog izuma. Atomsko ili biološko naoružanje takođe ima "sex-appeal". Ono podiže rejting naciji koja ih poseduje. Posedovanjem istih oni se osećaju sigurnijima, jačima i nadmoćnijima. Ali, gdje je taj famozni sex-appeal kod prljave, bučne i masne parne mašine?Ko je tako nešto smatrao privlačnim?Odgovor je jednostavan:Englezi u dobu baroka. U njihovoj hladnoj i drvima oskudnoj državi morali su sve dublje da kopaju da bi dolazili do uglja. Takvi rudnici su često bili nakon kišnih dana pod vodom. Snaga konja nije bila dovoljna da redovno ispumpava vodu iz rudnika. Prva parna mašina je bila mašina za ispumpavanje vode.
Naravno, i u doba cara Titusa je zimi bilo hladno. Ali ne kao u Engleskoj. Pored toga:Rimsko carstvo je moglo sebi priuštiti veći luksuz. Bogati su uživali u orgijama, a siromašniji su uživali gledajući krvave orgije gladijatora. Ulaznice su bile besplatne, a hleb su takođe pri poseti dobijali besplatno. "Hleba i igara" je bila deviza mnogih rimskih careva. Ko je tada želio da eksperimentiše sa izumom Herona iz Aleksandrije? Snovi o epohi u kojoj će da vlada harmonija, blagostanje i ravnopravni napredak za celo čovečanstvo i dalje ostaju snovi. Svaka generacija o tome sanja, a svaka sledeća generacija to ne ostvaruje. Trenutno zadovoljenje je svima najvažnije, a upravo to ignoriše produkciju stotine hiljada izuma svake godine. I u demokratiji ne ostvarujemo snove i želje drugih, ako isti nemaju "sex-appeal", odnosno ako nam ne čine zadovoljstvo i ako nas ne zabavljaju. Takvi osećaji su duboko u nama usađeni i jedna mala doza zadovoljstva jača nas imuni sistem. Tako nešto tvrdi profesor psihologije Dejvid Varbarton, Univerzitet u Ridingu, Engleska. Verovatno ima i pravo. Čovek se još dugo vremena neće opet šetati Mesecom. Ali, sledeće poboljšanje video-tehnologije je već najavljeno. To je i poželjno, zar ne?
(Izvor: Razni...)

Tupsoni 1

Odlučujući pokretač za naš tehnološki napredak bio je izum parne mašine. Od njenog prvog primitivnog primerka 1690. godine pa do prvog ljudskog koraka na Mesecu prošlo je tek 279 godina. Parna mašina je omogućila našu industrijsku i tehnološku revoluciju. Upravo zbog toga je zacuđujuće zašto stari Rimljani nisu uspeli pokrenuti i ubrzati tu industrijsku i tehnološku revoluciju. U osnovnom znanju bili su delimično ispred 17-tog veka, a poznavali su i parnu mašinu. Grčki matematičar Hero, iz Aleksandrije, konstruisao je najmanje dva funkcionalna modela parne mašine. Čak je poznavao i osnove naprednijih modela:cilindre, ventile, navojke i parni poklopac.
Njegov izum bio je i nadaleko poznat. Naime, nudio je da pomoću iste otvara, u tonama teškim, vrata hramova. Sve to u dobu cara Titusa(39-81 godine). Pretpostavimo da su Rimljani tu spravu isprva upotrebljavali kao luksuznu igračku i da im je trebalo troduplo više vremena za usavršavanje:najkasnije u doba drugog i trećeg veka boravka Slovena u Bosni (700 - 800-te godine) čovek je mogao sleteti na Mesec. Ali, Herov izum su u antici ignorisali, iako su Rimljani važili kao dalekovidni inženjeri koji su izume drugih nacija sistematski proveravali, pregledali i usavršavali. Da li su onda tako značajan izum zapostavili jer su imali dovoljno radne snage, tj. dovoljno robova?
Uzmimo kao primer i drugi genijalni izum starih Rimljanja:beton. Takođe i on je zaboravljen(mada, za razliku od parne mašine, ipak korišćen). Oko 400-te godine poceo je raspad Zapadnog Rimskog Carstva. Ali Istočno Rimsko Carstvo postojalo je jos sledećih 1000 godina. Oba izuma su mogli Vizantinci da održe i usavrše. Ali, zbog čega to nisu?Sta je razlog da se takvi izumi, iako nadaleko poznati, "zaborave"?Zbog čega je Džems Parker morao 1796. godine ponovo da "izmisli" beton?Slično je i sa pokretnom trakom. Svi verovatno znamo da je Henri Ford izmislio i prvi primenuo pokretnu traku 1913. godine. Na taj nacin je on unapredio proizvodnju robe. Ali, pokretnu traku je poznavala i trgovačka velesila Venecija u 15. veku. Tada su proizvodili svoje brodove pomoću pokretne trake. Takođe i taj izum bio je poznat u ostatku Evrope. Zbog čega je onda i taj izum bio "zaboravljen" čitava sledeća 4 veka?
Sličnih primera ima mnogo. Navedimo jos par:Nikola Kopernik je početkom 16. veka otkrio ono sto su već stari Grci poznavali. Otkrio je da se planete okreću oko Sunca, a ne obrnuto. Ipak, Kopernik se decenijama protivio da objavi to otkriće. Kao zaštitu imao je jednog biskupa koji ga čak nagovarao da to i objavi. Znači, plašiti se inkvizicije nije trebao. Zbog čega je tek pred smrt pristao da se objavi njegovo "otkriće"? Sledeći primer je Leonardo da Vinči. U svom dnevniku je zapisao da je svoj život beskorisno protraćio. Istina je da ga je proveo davajući jasne strukture idejama svog doba. Putem svojih crteža padobrana, podmornica i brodskog točka pokazao je kakvi izumi su bili moguci sa sredstvima tog doba. Zašto je onda smatrao da je svoj život beskorisno proveo? Odgovor je u stvari jednostavan. Sudbina njegovih skica pokazala mu je da ideje skoro nikad ne donose nesto generaciji u kojoj su nastale. On je smatrao da je čovečanstvo, mereno po onom sto bi moglo stvarati, jako zaostalo. Ni matematičaru Isaku Njutnu to nije bilo strano. Na vrhuncu svog stvaralaštva prekinuo je svako bavljenje naukom. Od početka 18. veka je živio i radio samo kao državni činovnik.
Danas se veruje da ljudi prošlih vremena nisu imali isti pregled kao i mi danas. Ali, da li je Lukian iz Antohije zaista manje znao nego mi danas?160-te godine opisao je u svom delu "Vera historia" čovekov let i posetu Mesecu. Bez naučno prirodnog znanja on takvo nešto nikada ne bi mogao da smisli. Ili, spomenimo i starogrčkog astronoma Erastotena(284-202 p. n. e. ). On je prvi izračunao precizno obim naše planete. I to u trećem veku pre nove ere. Da para moze razviti nadljudsku snagu je jedno naučno otkrice. A, da moze pokretati i jednu mašinu je praktična primena. Kada jedno naučno otkriće biva izgubljeno, tada praktična primena iste zaostaje. Stoga nam se postavlja novo pitanje:Da li smo danas prevazišli tu vremensku razliku od otkrića do primene? Pocetkom 20. veka je američki električar Čarls Proteus Stajnmec ukazivao na teško zagađivanje okoline koju spaljivanje goriva prouzrokuje. Tomas Alva Edison je napravio i prvi električni automobil. Sve do danas nije pokrenuta serijska proizvodnja električnih automobila kao alternativa za sprečavanje zagađenja okoline. Ili drugačije: Ni dan danas električni automobili nisu svakodnevnica.
Pri tuširanju potrošimo između 10, 20 pa i više litara vode. Iako je pitke vode sve manje, kabine za tuširanje u kojima se troši manje od jedne litre vode za 10 minuta nisu pokrenute za proizvodnju. Takve kabine za tuširanje patentirane su pre 20 godina od strane Amerikanca Ričard Bakminster Fuler-a. Takva iskustva svake godine ima oko 100. 000 patenata u USA. Naime, toliki broj izuma se svake godine patentira, ali nikada se ne proizvode. Na taj način zapravo vidimo da je odnos prema tehnološkim izumima u 20. veku identican odnosu u 1. veku. Svi izumi koji se ne proizvode imaju jedno zajedničko:Savremenici ih ne žele proizvoditi i koristiti. Da su ih hteli imati, oni bi ih i imali. Iz toga zaključujemo da je napredak stvar želje. Taj zaključak mozemo shvatiti bukvalno. Od prve mašine na paru pa do prvog čovekog koraka moglo je proći i mnogo više vremena.
(Izvor: Razni...)