Tupsoni 2

Drugi deo:
Ali, poseta Mesecu je bila poželjna i željena:1705. godine pisac Dejvid Rusen je pokušao da izmisli katapult za Mesec; iste godine je Danijel Defo, tvorac Robinson Kruso-a, pisao o poseti Mesecu;1775. godine je francuski filozof Luj Gijom de la Foli predstavio javnosti posetu iz svemira, a Žil Vern je 1870. godine literarno skoro pa opisao katastrofu svemirske letelice Apolo 13. Od Žil Vern-a do 1914. godine nastalo je preko 100 romana i knjiga o letu na Mesec. Od 1914. do 1969. godine bilo je bezbroj romana, novela i knjiga o istoj temi. Između ostalih i od Roberta Hajnlajna, kao i od Artura Klarka. Predsednik Džon Kenedi je izjavio da se iz tehnoloških razloga let na Mesec moze pokrenuti ili od istog odustati. Ali, zbog prestiža USA, koja je tada "zaostajala" za Sovjetskim Savezom, on je preporučio pokretanje tog projekta.
Ako slične želje jos uvek postoje u USA, tada one nisu kod većine stanovnika. Od 1969. godine do danas USA nije ni jedan korak više učinila za stalnu bazu na Mesecu. Takođe se "dosađuju" sa satelitskom bazom "Freedom", a let čoveka do Marsa je neodređen. Pri tome ne smemo pomisliti da enormni troškovi usporavaju takve pokušaje. Tehnologije koje su mnogo, mnogo jeftinije imale su još duže vremenske zastoje. Kao primer navedimo sigurnosnu bravu:Yale. Navodno 1851 je godine prvi put napravljena, u maloj većoj verziji je bila izrađena prie 4. 000 godina kod Asiraca. . . i onda "zaboravljena". Ili spomenimo sigurnosnu iglu, odnosno zihernadlu. Navodno je izumljena 1849 godine. Etrurci su je koristili 3. 000 godina ranije. Takodje i ona je "zaboravljena".
Da li onda mozemo reći da je opreznost čoveka prema nepoznatom i opasnom uzrok takvih zastoja?Ne, ne mozemo. Čega bi se čovek plašio kod sigurnosne igle?Ili kod kabine za tuširanje što koristi samo 1 litar vode za 10 minuta?A, suprotno tome mozemo navesti masovnu proizvodnju atomskog i biološkog naoružanja. Zar ne bi oprez prema nepoznatom i opasnom kod takve proizvodnje trebao biti mnogo duži i od 100. 000 godina? Činjenica je da se ljudi svih vremenskih epoha opiru mogućnostima koje im donose vlastitu korist. Naveli smo dosta primera koji to potkrepljuju. Zato oprez ili strah (strah je povišeni oprez) nestaju kao "izgovor". Neki drugi razumni navodi koji bi opravdali vremenske distance od otkrića do praktične primene ne postoje. Ni gubitak zarade ne prouzrokuje uviek takve zastoje. Zihernadla je svog izumitelja učinila milionerom. Jedino što ostaje kao mogući odgovor je:zabava. Ne, ne. Pritom ne mislimo na drugu reč koja bi označavala lenjost, vec sa time mislimo zaista na zadovoljstvo, želju i radost. Zaista, svake godine biva patentirano oko 500. 000 izuma u nasem svetu. Ali, uspešni bivaju samo izumi sa "sex-appeal"-om. Tako tvrdi Kimberli Veber, koordinatorka kuratorijuma za socijalnu istoriju u Pauerhaus muzeju, Sidnej(Australija). Ona smatra da sve što je samo korisno nema uspeha kod čoveka. Što bi značilo:Manjeg i većeg luksuza se samo u najgorim uslovima odričemo.
Mislite da je to preterano recexno? Uzmimo sledeći primer:Nakon rata, izmoreni i izgladneli vojnici rađe propuste neki obrok, nego da ostave cigarete. U ratu nisu pare, hleb, zlato ili neko povrće bili platna sredstva već upravo cigarete. U 18. veku osnova za korišćenje elektriciteta nije bila namera da se osvetle gradovi, ulice ili kuće. Osnova korišćenja elektriciteta je bila namena da se krznenoj odeći "uspravljaju" dlake. Najuspešniji izumitelj 19. veka, Tomas Alva Edison, je patentirao stotine izuma. Ali je izrađivao samo izume koji su posedovali "sex-appeal". Najbolji primjer tome je njegov fonograf, prethodnik današnjim CD plajerima. Kao hipnotisani su izumitelj i njegovi prijatelji satima stajali oko tog izuma. Atomsko ili biološko naoružanje takođe ima "sex-appeal". Ono podiže rejting naciji koja ih poseduje. Posedovanjem istih oni se osećaju sigurnijima, jačima i nadmoćnijima. Ali, gdje je taj famozni sex-appeal kod prljave, bučne i masne parne mašine?Ko je tako nešto smatrao privlačnim?Odgovor je jednostavan:Englezi u dobu baroka. U njihovoj hladnoj i drvima oskudnoj državi morali su sve dublje da kopaju da bi dolazili do uglja. Takvi rudnici su često bili nakon kišnih dana pod vodom. Snaga konja nije bila dovoljna da redovno ispumpava vodu iz rudnika. Prva parna mašina je bila mašina za ispumpavanje vode.
Naravno, i u doba cara Titusa je zimi bilo hladno. Ali ne kao u Engleskoj. Pored toga:Rimsko carstvo je moglo sebi priuštiti veći luksuz. Bogati su uživali u orgijama, a siromašniji su uživali gledajući krvave orgije gladijatora. Ulaznice su bile besplatne, a hleb su takođe pri poseti dobijali besplatno. "Hleba i igara" je bila deviza mnogih rimskih careva. Ko je tada želio da eksperimentiše sa izumom Herona iz Aleksandrije? Snovi o epohi u kojoj će da vlada harmonija, blagostanje i ravnopravni napredak za celo čovečanstvo i dalje ostaju snovi. Svaka generacija o tome sanja, a svaka sledeća generacija to ne ostvaruje. Trenutno zadovoljenje je svima najvažnije, a upravo to ignoriše produkciju stotine hiljada izuma svake godine. I u demokratiji ne ostvarujemo snove i želje drugih, ako isti nemaju "sex-appeal", odnosno ako nam ne čine zadovoljstvo i ako nas ne zabavljaju. Takvi osećaji su duboko u nama usađeni i jedna mala doza zadovoljstva jača nas imuni sistem. Tako nešto tvrdi profesor psihologije Dejvid Varbarton, Univerzitet u Ridingu, Engleska. Verovatno ima i pravo. Čovek se još dugo vremena neće opet šetati Mesecom. Ali, sledeće poboljšanje video-tehnologije je već najavljeno. To je i poželjno, zar ne?
(Izvor: Razni...)