Velikom čoveku, da se ne zaboravi, moj mali doprinos.
Uzeta mi misao koju nikada nisam osmislio!
A prononašao sam je.
Gotovu!
Složenu baš redosledom kojim bih slova izredjao.
U tudjim rečima, prepoznah se:
POMOĆ
sedeo je za pisaćom mašinom
kucao
kucao
ustao je opružio ruke izašao iz sobe
sa vrata provirio nazad u sobu
video svoju siluetu u sedećem stavu za mašinom u kucanju
koraknuo nazad u sobu pogledao
siluete za stolom nije bilo
mesto za mašinom bilo je prazno
mašina je kucala
kucala
Preteče me autor ovih predivnih reči
Svetislav A. Pavićević
Neka mu je večna Slava!
Нема коментара:
Постави коментар