Kad zaigra...

-Kad vrh glave zaigra predskazuje dobitak. 
-Kad zglavak vratni zaigra, strana osoba će ti doneti darove. 
-Grlo kad ti zaigra, losu vest ćes dobiti. 
-Celo izmedju ociju kad zaira, ići ćes na put. 
-Glava kad ti zaigra, bićes nekome sudija. 
-Desno uvo kad zaigra, dobićes dobru vest. 
-Levo uvo kad zaigra, lošu vest ćes dobiti. 
-Desno uvo kad zazvoni, veselim vestima i dobru se nadaj. 
-Levo uvo kad zazvoni, loše vesti ćeš čuti. 
-Oko desno kad zaigra, što pomisliš to će ti se ostvariti. 
-Oko levo kad zaigra, dobićes loše vesti. 
-Nos ceo kad zaigra, doživećeš neočekivano priznanje. 
-Kad ti gornja usna zadrhće, dobićeš neočekivane goste. 
-Kad ti donja usna zadrhće, pobedićes neprijatelja. 
-Obe usne kad zadršću, sa nekim ćeš se ljubiti. 
-Dlan desni kad zaigra, davaćes milostinju. 
-Dlan levi kad zaira, poklone ćeš dobiti. 
-Palac leve ruke kad zaigra, pobedićes neprijatelja. 
-Palac desne ruke kad zaigra, što god budes zatražio dobićeš. 
-Prsa kad zaigraju, veliki ćeš posao uraditi. 
-Pupak kad zaigra, čast i zaradu ćeš imati. 
-Stomak kad zaigra, poklon od nekog bogataša ćeš dobiti. 
-Desno koleno kad zaigra, povećaće ti se bogatstvo. 
-Levo koleno kad zaigra, snaći ćete neka nevolja. 
-List desni kad zaira, rešićes se neke napasti. 
-List levi kad zaigra, rastaćes se ja jednim prijateljem za sva vremena. 
-Clanak desni kad zaigra, očekuje te velika čast, ili novac. 
-Clanak levi kad zaigra, ošalostićes se. 
-Peta desna kad zaira, očekuj dobre vesti. 
-Peta leva kad zaiga, dobićes kritiku. 
-Taban desni kad zaigra, šalost. 
-Taban levi kad zaigra, bogatstvo, zarada. 
-Palac desne noge kad zaira, prijatelji će se srećno vratiti sa puta. 
-Palac leve noge kad zaigra, izbeći ćes mnoge nevolje.

Pomračenje

Jedna od najvećih magija prirode jeste nestajanje Sunca. To je ono kada usred dana Sunce izgubi svoju svetlost, pa nastane noć tako da se i zvezde mogu videti. Misterija nestanka Sunca je rašavana više hiljada godina, a danas se u glavnim crtama uši već u osnovnoj skoli. Radi se dakle o pomračenju Sunca.
Stari Kinezi su verovali da do pomračenja dolazi otuda što neki zmaj proguta Sunce. Kod Egipćana to je zmijurina Apop koja napada Sunce, a kod Indusa demon Rahuj. U Peruu opet jaguar proždire Sunce. A kod nas?
Što se nas tiče čitava stvar oko pomračenja nije baš tako jednostavna, jer u našoj tradiciji postoje razne nemani koje kidišu na Sunce (a i na Mesec): vukodlak, hale, veštice, zmijurine, đavoli. Naročito su opasne hale. Hale imaju po dve glave i po šest pristiju na rukama i nogama, a mogu da se pretvore u razne životinje i ljude.
Neki su, međutim, smatrali da do pomračenja Sunca dolazi otuda što ga leđima zaklone sveti Ilija i đavo dok se biju jadan s drugim. A postojalo je i mišljenje da do pomračenja dolazi zato što se Sunce i Mesec potuku, pa kad Mesec nadjaca Sunce se ne vidi.
Bilo kako bilo, u većini slučajeva neka neman hoće da pojede Sunce. Otuda se u našem narodu i kaže za pomračenje da se to Sunce jede odn. reč izjesti se ima značenje pomračiti se.
Ako posmatrate pomračenje Sunca mežete biti sigurni da ma kako neprezali oči, nećete opaziti ni veštice, ni ale, niti druge nemani, a ni svece. Jednostavno, ni jedno od tih stvorenja se na vidi, pa makar pomračenje posmatrali Hablom.
Postoje posebni metodi pomoću kojih se, ako je verovati babama i vračarama, sve to, pa i više, ipak da videti.
Trik je u tome da se ne posmatra direktno sam događaj, već njegov odraz u vodi. Neposredno posmatranje pomračenja je i štetno i to ne samo kad se radi o pomračenju Sunca već i kad je u pitanju pomračenje Meseca, jer, tvrdi se, i to čoveku donosi zlo.
Uzme se dakle jedna posuda, nalije vodom, a zatim se u vodi uhvati odraz Sunca i pomračenje se posmatra kao u ogledalu. Što se tiče posude preporučuje se da to bude ćasa.
Navodno, tako je radila neka baba u okolini Loznice i postigla sjajane rezultate. Ponegde se zahteva da ćasa bude gleđosana, ali opet u nekim drugim krajevima umesto ćase koristila se tepsija. Rezultati su, kažu, bolji ako se radi o tepsiji koju je nekome o svadbi doneo na poklon kum udovac. Sa takvom tepsijom su obično radile vračare. Neki su tražili da i voda u kojoj se hvata odraz bude naročito, ali se na tome ipak ne insistira suviše.
Nekada je posmatranje pomračenja putem hvatanja odraza Sunca i Meseca u vodi bilo široko rasprostranjeno u narodu. Čak je i sama reč "hvatanje" ili "uhvatiti" postalo sinonim za pomračenje Sunca, odnosno Meseca. Danas sve to tone polako u zaborav i pomračenja se posmatraju kroz zatamnjena stakla, specijalnim teleskopima i drugim instrumentima. I sigurno je baš to glavni razlog što niko vise nije u stanju da vidi sva ona čudesa koja su videli naši stari kada su se Sunce i Mesec "hvatali".
Prilikom svakog pomračenja Sunce dolazi u veliku opasnost i stoga su naši ljudi preduzimali određene mere odbrane Sunca. Pucali su iz pušaka prema Suncu ili su pak pravili veliku larmu udarajući u zvona i u druge predmete, a ako nista drugo vikali su i galamili. (Ovakav način odbrane Sunca je uvek bio efikasan.)
I kod drugih naroda su poznati isti ili slični postupci. Stari Egipćani su takođe dizali veliku larmu, a Kinezi su terali zmaja strelama.
Jedna tako dramatična pojava kao što je pomračenje Sunca svakako nije bez posledica po svet. Tako pomračenje Sunca pretskazuje rat, bolest (pre svega kugu), glad i ustanak. Ponekad predskazuje i smrt vladara kao što je to bio slučaj sa knezom Mihailom koji je poginuo 29. maja 1868. a prethodila su mu pomračenja Sunca od 6. marta 1867. i 23. Februara 1868. Inače, pomračenje Sunca je zlo za Srbe, dok pomračenje Meseca znači zlo za Turke.

BG-2

1923. - Avionska linija Pariz - Budimpešta produžena do Beograda
1926. - Aleksandar Karadordevic 6. januara raspušta Narodnu skupštinu i zavodi diktaturu
1927. - Otvoreno zdanje Aerodroma Beograd
1929. - Poceo sa radom Radio Beograd
1935. - Pušten u saobracaj prvi most preko Dunava - Pancevacki most
1937. - Otvoren Beogradski sajam
1941. - 27. marta velike demonstracije protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu
Nemci bombarduju Beograd 6. aprila, a okupiraju ga 12. aprila
1944. - Amerikanci i ostali saveznici bombarduju Beograd
20. oktobra Beograd oslobodila Narodnooslobodilacka vojska Jugoslavije uz pomoc
ruske Crvene armije Nove komunisticke vlasti hapse i likvidiraju politicke protivnike, a beogradsku omladinu mobilišu za odlazak na Sremski front
1945. - 29. novembra u Beogradu Ustavotvorna skupština proglasila Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju Ukinuta monarhija i zvanicno zapocela komunisticka vladavina Josipa Broza Tita
1946. - Nacionalizacija imovine predratnih industrijalaca
1948. - Zbog politickog razilaženja staljinista i titoista veliki broj ljudi uhapšen i
osuden na robiju
1950. - Zvanicno zapocelo "radnicko samoupravljanje" nad imovinom otetom od predratnih vlasnika
1958. - Pocelo redovno emitovanje programa TV Beograd
1961. - Održana Prva konferencija nesvrstanih zemalja
1967. - Održan prvi BITEF
1968. - Studentske demonstracije
1969. - Podignuta Palata "Beograd"
1971. - Izgraden most Gazela i auto-put kroz Beograd. Održan prvi FEST
1974. - Donet novi Ustav SFRJ koji je izazvao niz negativnih posledica po srpsko
nacionalno pitanje
1977-78. - Održana Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji u Beogradu
1979. - Godišnja skupština Svetske banke za obnovu i razvoj i Medunarodnog monetarnog fonda
1980. - Održana XXI generalna skupština UNESCO-a
1983. - Godišnja konferencija UNCTAD-a
1988. - Prvi skup ministara inostranih poslova balkanskih zemalja
1992. - Proglašena Savezna Republika Jugoslavija. 30. maja Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uvodi ekonomske sankcije prema SR Jugoslaviji
1993. - Najveca hiperinflacija u istoriji covecanstva dovela mnoge Beogradane na ivicu
opstanka
1994. - Uveden novi, konvertibilni dinar
1995. - Otvorena podzemna železnicka stanica Vukov spomenik
1996. - Veliki gradanski i studentski protesti zbog nepriznavanja rezultata lokalnih
izbora
1997. - Posle pola veka, prva nekomunisticka gradska vlast
1999. - NATO tri meseca bombarduje Jugoslaviju, ukljucujuci i ciljeve u centru Beograda
2000. - Posle izbora i gradanskih protesta Srbija se oslobada diktature Slobodana
Miloševica

BG-1

7000 pre nove ere - Prvo neolitsko naselje
kraj I veka nove ere - Rimljani naseljavaju Singidunum
91.- Singidunum je rimski vojni logor sa IV Flavijevom legijom
441.- Huni srušili Beograd
posle 450. - Singidunum pod vlašcu Sarmata
oko 470. - Istocni Goti proterali Sarmate iz grada
488. - Gepidi osvojili Singidunum
504. - Goti zauzimaju grad
510. - Mirovnim ugovorom grad pripao Vizantiji
535. - Vizantijski car Justinijan I obnavlja Singidunum
584. - Avari osvajaju i razaraju anticki Singidunum
592. - Vizantija povratila grad
VII vek - Avari ruše i spaljuju grad
oko 630. - Sloveni osvojili Singidunum
827. - Bugari preuzimaju vlast nad tvrdavom
878. - Prvi pisani pomen imena slovenskog imena Beograd
896. - Ugarska vojska napala Beograd
971. - Vizantija osvaja Beograd
posle 976. - Grad preuzima car Samuilo
1018. - Car Vasilije II ruši makedonsko carstvo i Beograd opet postaje vizantijski
1072. - Vizantija preuzela Beograd
1096. - Ugarska vojska razorila Beograd, ali ga je Vizantija zadržala
1096-1189. - Kroz Beograd prolaze krstaške vojske
1127. - Madarski kralj Stevan II ruši Beograd i njegovim kamenom gradi Zemun
1154. - Vizantijski car Manojlo I ruši Zemun i beogradskim kamenom ponovo gradi Beograd
1182. - Ugarska napala i opljackala Beograd
1185. - Vizantija povratila Beograd diplomatskim putem
1230. - Beograd u sastavu Bugarske
1232. - Grad pripao Ugarskoj
1284. - Srpski kralj Dragutin dobija od ugarske krune Beograd, koji tada prvi put dolazi
pod srpsku vlast
1316. - Dragutinov brat Milutin oružano osvaja Beograd
1319. - Ugri oduzimaju kralju Milutinu vlast nad Beogradom
1382. - Protivnici ugarske krune, braca Horvati, osvajaju Beograd
1386. - Ugarska povratila Beograd
1403. - Pod despotom Stefanom Lazarevicem Beograd postaje prestonica srednjevekovne
Srbije - 1427. - Ugri oduzimaju Beograd od despota Ðurda Brankovica
1440. - Turska napada Beograd, ali je grad, uz velika razaranja, odbranjen
1456. - Sultan Mehmed II bezuspešno opseda grad
1521. - Sultan Sulejman Velicanstveni osvaja Beograd
1688. - Vojvoda Maksimilijan Bavarski osvaja Beograd
1690. - Beograd ponovo pada pod tursku vlast
1717. - Princ Eugen Savojski zauzima Beograd
1723-1736. - Izgradnja Beogradske tvrdave po planovima pukovnika Nikole Doksata de Mores
1739. - Beogradski mir, zakljucen izmedu Austrije i Turske, po kome grad ponovo pripada Turcima
1789. - Maršal Gideon Ernst Laudon osvaja Beograd
1791. - Svištovskim mirom Beograd dolazi ponovo pod vlast Turaka
1806. - Karadorde oslobada beogradsku varoš i Beograd ponovo postaje glavni grad Srbije
1808. - Otvorena Velika škola u Beogradu
1813. - Turci ponovo zauzimaju Beograd
1830. - Sultanov hatišerif o autonomiji Srbije
1831. - Otpocela sa radom prva štamparija u Beogradu
1835. - Pojavljuju se prve novine u Beogradu pod nazivom "Novine srbske"
1840. - Otvorena prva pošta u gradu
1841. - Beograd postaje prestonica Kneževine Srbije za vreme prve vladavine Mihaila
Obrenovica
1844. - Osnovan Narodni muzej u Beogradu
1855. - Uspostavljena prva telegrafska linija Beograd - Aleksinac
1862. -Sukob na Cukur-cesmi i bombardovanje beogradske varoši iz tvrdave koju drže
Turci dovodi do medunarodne odluke da Turci napuste grad
1867. - Turski komandant Beograda Ali-Riza paša predaje na Kalemegdanu knezu Mihailu kljuceve beogradskog grada. Turci konacno napuštaju Beograd
1878. - Na Berlinskom kongresu priznata nezavisnost Srbije
1882. - Srbija postaje kraljevina, a Beograd njena prestonica
1883. - Uvedene prve telefonske linije u Beogradu
1884. - Sagradena železnicka stanica i železnicki most na Savi
1892. - Puštena u rad prva vodovodna mreža u gradu
1893. - Uvedeno elektricno osvetljenje
1894. - Krenuo prvi elektricni tramvaj
1903. -Majski prevrat - posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovica na presto Srbije
dolazi kralj Petar I Karadordevic
1914. - Austrijanci bombarduju i zauzimaju Beograd, ali ga Srbi iste godine oslobadaju
1915. - Nemacke i austrijske trupe pod komandom feldmaršala Makenzena zauzimaju Beograd
1918. - Srbi i delovi saveznicke vojske oslobadaju Beograd
1918. - Beograd postaje prestonica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

Karansebeš

Bitka kod Karansebeša (današnja Rumunija) odigrala se tokom noci 17. septembra 1788. godine između više delova austrijske vojske. 
Oko 100.000 austrijskih vojnika ulogorilo se oko grada Karansebeš. Husari (konjica) koji su prešli reku Tamiš u cilju izviđanja pristustva Otomanske vojske naišli su na grupu Roma koji su im ponudili rakiju. Husari su kupivši veliki broj buradi rakije napravili veselje.
Austrijska pešadija je uskoro i sama prešla reku i videvši žurku, zatražili su rakije i za sebe. Husari su to odbili i napravili su od buradi barikade oko sebe. Neko od vojnika je ispalio hitac koji je sve uzbunio. Ubrzo je došlo do puškaranja između dve strane a celu situaciju je pogoršalo to što je neki vojnik iz pešadije povikao "Turci!!! Turci!!!". U nastaloj panici vojnici sa obe strane su počeli da beže. 
Kako je austrijska vojska bila sačinjena od Italijana, Slovena i drugih manjina nastojanje austrijskih oficira da zaustave metež i njihove komande "HALT! HALT!" protumačene su kao uzvici "Alah! Alah!".
Da bude još gore artiljerija je otvorila vatru po svojim vojnicima misleći da otomanska vojska napada. U mraku vojnici su pucali na svaku senku koju su videli. U opštoj bežaniji i sam austrijski car Josif II je pao sa konja.
Dva dana kasnije kada se otomanska vojska pojavila kod Karansebeša imala je i šta da vidi. Ne manje od 10.000 mrtvih i ranjenih vojnika austrijske vojske je ležalo na zemlji

Pa posle kažu da su Srbi... 

Biblos

Zašto Sveto pismo zovemo Biblijom?
Biblija je opšti i usvojeni naziv za zbirku knjiga koje hrišćani smatraju svetima.
Naziv, tj. ime «biblija» dolazi od stare feničke luke Biblos (30 km južno od današnjeg Bejruta). Feničanima, inače, dugujemo početke našeg alfabeta; oni su bili glavni proizvođači i trgovački posrednici pisaćeg materijala - papirusa.
Grci su po Biblosu naz(i)vali pisani list ili svitak prema gradu proizvodnje: «he biblos» (deminutivna množina: «ta biblia» = knjižice), te je ta fenička luka odredila ( u grčkom jeziku) i naziv Pismu. Naziv «ta biblia» (ta biblia) kasnije je i polatinjen u Biblia, -arum (množina), a od srednjeg veka imamo i jedninu: Biblia,-ae. Odatle dolazi u sve europske jezike: Bible, Bibel; Bible, Biblia....Biblija.
Zanimljivo je da Jevreji ne koriste naziv Biblija, nego ono što mi nazivamo Biblija, oni to nazivaju «Tanak» (TNK). Taj naziv dolazi od tri reči (njihovih početnih slova), tj. od tri dela na koje oni dele Sveto Pismo: Torah (Zakon); Nebiim (Proroke) i Ketubim(Pisce).

Fibonači

Mnoge zagonetke Prirode koje nauka postepeno odgoneta vezane su za cele brojeve koji, kao što iz matematike znamo, često prave neobične nizove. Jedan takav značajan niz celih brojeva pre više vekova otkrio je Italijan Leonardo Pizano Fibonači, pa je taj niu po njemu i dobio svoje ime.
Tako niz brojeva: 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21... zovemo Fibonačijevim nizom. Ako se samo malo udubite u njegovu konstrukciju, lako ćete otkriti „šifru“ po kojoj se u njemu ređa broj do broja. Kao što se možete uveriti, svaki naredni član ovog niza brojeva dobija se zbrajanem dva prethodna člana. Tako je, na primer, 5=3+2, 21=13+8. Sada već možete i sami da dodate nove članove Fibonazijevom nizu. Počnite sa: 21+13=34, a zatim 34+21=55... i tako redom, dok vam se ne dosadi ili dok se ne dosetite da se možete pomoći kompjuterom. Veoma jednostavan program, nešto malo truda i mnogo, mnogo hartije – i eto vam nepreglednog mnoštva članova Fibonačijevog niza! Sada nam, posle tolikog posla, ostaje još da vidimo zbog čega je ovaj niz brojeva (koji je toliko jednostavan!) značajan.
Ko bi poverovao da građa šišarke, lice suncokreta, raspored lišća i grana na drveću... i mnogo šta drugo – zavise od Fibonalijevog niza brojeva!
Da li bi jedan dečak ili devojčica, dok kidaju latice cveta i uzbuđeno šapuću: „Voli me, ne voli me...“, pomislio da ishod ovog brojanja (a možda i sudbina ljubavi) zavisi od matematičkog poretka brojeva. Skoro izvesno – da ne bi!
Međutim, ako pažljivo izbrojite ljuspe na jednoj od šišarkinih spirala, dobićete neki od projeva Fibonačijevog niza, recimo: 8, 13 ili 21. A i suncokret je veliki „poznavalac“ matematike. Brojevi njegovih semenih plodova, porećanih po spiralno uvijenim šarama, odgovaraju višim članovima Fibonalijevog niza: 55, 89, 144 itf.
Nešto slično srećemo i među uglovima. Priroda naročito ceni tzv. zlatni ugao, ugao od 137,5 stepeni. To je ugao koji deli krug na dva segmenta, tako da je odnos lukova nad manjim i većim segmentom jednak odnosu luka nad većim segmentom i obimom kruga (tj. zbiru lukova nad oba segmenta).
U ovo što smo vam ispričali veoma smo sigurni. Asigurni smo i u to da Priroda nikad nije držala šestar u ruci i opisivala krugove, a još manje da je na papiru ispitivala odnose njihovih različitih lukova, ili da je pomoću kompjutera tragala za Fibonačijevim nizom brojeva.
Ali je ona, rukovođena principima ekonomične gradnje svojih oblika, uvek pronalazila najbolja matematička rešenja, kao što su ona koja se kriju u Fibonačijevom nizu brojeva, u zlatnom preseku ili u zlatnom uglu.
Zato je slavni fizičar Albert Ajnštajn, koj ije duboko poimao Prirodu, jednom prilikom rekao:
„Priroda se ne razbacuje idejama ni materijalom, ona se ponaša kao dobar ekonomsita.“

Septembar

Narodna imena za septembar: vresen, grozdober, gruden, miholjski, malogospodjinski, bugurojcin.
Kod Hrvata: rujan
Latinski: septem
Engleski: september
Septembar je mesec, kada se u vazduhu već oseća lagani miris jeseni. Dani postaju sve kraći, a letnje žege zamenjuju prijatni dani. Dolaze mladi orasi, u vinogradima bere se grozdje a laste se spremaju na put.
U najstarije doba drevnog Rima godina je imala svega deset meseci. Septembar je bio sedmi po redu, te se tako i zvao - septem.
Medjutim kada su godini dodata još dva meseca, januar i februar, redosled meseci se pomerio, ali su svi oni ipak zadrzali svoje stare nazive, pa je tako ispalo da se deveti mesec zove sedmi.
U početku, po republikanskom kalendaru, septembar je imao 29 dana. Taj republikanski kalendar se zasnivao na kretanju Meseca (lunarni kalendar) i imao je svega 355 dana. Kako se priroda medjutim vlada po Suncu (a ne po Mesecu), Cezar je sproveo reformu kalendara dodavši nekim mesecima dan ili dva, i od tada godina po tom Cezarovom (julijanskom) kalendaru ima 365 dana. Tom prilikom septembar je narastao za dva dana i imao je ukupno 31 dan.
Ali kada je rimski Senat doneo odluku da avgust mesec, koji je do tada imao 30 dana, dobije još jedan dan, ispostavilo se da čak tri meseca zaredom (jul, avgust i septembar) imaju maksimalan broj dana, 31. Pošto se juli nije smeo dirati, jer je pripadao velikom Cezaru, ostalo je da se septembar skrati za jedan dan. Taj septembarski dan, je dodeljen oktobru.
23. septembra (ili dan ranije) zavrsava se leto. Tog dana Sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu. Dan i noć su jednaki i traju po 12 sati. Tada počinje jesen. Dan se zove jesenji ekvinocij ili jesenja ravnodnevnica. Na Zemljinoj jušnoj polulopti, tog dana se završava zima i počinje proleće.

Katari

...ili Albižani ili Patareni
Katarska uverenja izvorno potiču od bogumila sa Balkana, a na zapad su stigla uglavnom trgovačkim putevima. Takođe je prisutna određena idejna sličnost sa ranim pavlićanima.
Prvi poznati katar se pojavio u Limuzenu (Limousin) između 1012. i 1020. Nekoliko ih je otkriveno i ubijeno u Tuluzu 1022. Sinod u Beču (1028) i Tuluzu (1056) je osudio rastuće učenje, a propovednici ubrzo poslati na teren da suzbiju katarsku doktrinu. Katarstvo je ipak nastavilo da se širi, a na današnjem jugu Francuske su stekli čvrsto uporište zahvaljujući zaštiti Viljema, vojvode od Akvitanije (Aquitaine), brojnih grofova Tuluza i znatnog broja plemstva,a jedno od uporišta nalazilo se u Karkasonu pod zaštitom porodice Trenkavela. Langdok je u to vreme bila oblast čuvena po visokoj kulturi, toleranciji i slobodoumlju, u kojoj se govorio oksitanski jezik. Katari koji su tu živeli odbijali su da plaćaju porez rimskoj crkvi i neprestano su se bunili protiv njene iskvarenosti. Čuveni zagovornici ove jeresi bili su Trenkaveli koji su upravljali Karkasonom.
Značajna godina u katarskoj prošlosti je 1167. kada je održan sabor u Sen Feliksu (Saint-Félix-Lauragais), kome su prisustvovali brojni lokalni visokodostojnici, kao i dualističke verske starešine iz okolnih zemalja: bogumilski papa Niketas iz Konstantinopolja, katarski biskup Francuske, poglavar katara Lombardije (odnosno Italije) i mnogi drugi.
Pokret nije imao centar i poznato je da ih je bilo još i u oblastima koje su danas delovi (od starogrčkog καθαροί - čist, odnosno od grada Albija, Langdok, Francuska) su bili društveni i verski pokret sa dualističkim hrišćanskim i gnostičkim Italije, Nemačke, Francuske i Španije. Negde su bili poznati i kao bougres (Bugari), što je ukazivalo na balkansko poreklo njihovih bogumilskih uverenja. Rimska crkva ih je proglasila za jeretike.
Katari su žestoko progonjeni krajem 12. i početkom 13. veka, zbog njihovih ubeđenja. Papa, Inoćentije III je pozvao na krstaški pohod protiv njih, koji je prerastao u četrdesetogodišnji rat protiv domaćeg stanovništva. Tokom ovog perioda je masakrirano oko 500.000 langdokških muškaraca, žene i dece, a njihova zemlja je okupirana i pripojena Francuskoj. Tokom tog sukoba je ostala zabaležena i opsada tvrđave Karkason, nakon čijeg je pada katarsko stanovništvo golo proterano iz grada. Inkvizicija je uvedena da iskoreni i poslednje ostatke katarskih uverenja. Poslednji poznat katarski prefekt je pogubljen u Langdoku 1321. godine.
Katarske starešine su često nazivali cathari (čisti) ili perfecti (sovršitelji), dok su se ostali katari uglavnom nazivali "bons hommes" (dobri ljudi), "bonnes femmes" (dobre žene) ili "bons chrétiens" (dobri krstjani). Katari nisu jeli meso životinja, niti jaja, mleko, sir i mlečne proizvode. Savršenih je bilo relativno malo u odnosu na ostale (oko par hiljada) ali oni su predstavljali srce pokreta i “pravu hrišćansku crkvu”. Živeli su u zajednici dobara, obučeni u jednostavnu crnu mantiju, sledeći primer Hrista i njegovih apostola – posvetivši život čistoti, molitvi, propovedi i milosrđu. Iznad svega, bili su posvećeni pomaganju drugima da pronađu put iz mračne zemlje kojom je vladao mračni gospodar u svetlost, iz koje su smatrali da je čovečanstvo prvobitno poteklo i da će se u nju vratiti.
Žene mogle postati verske visokodostojnice (perfecte) podjednako ravnopravno kao i muškarci. Katarske žene su prve osnivale milosrdna udruženja, koja susrećemo u srednjevekovnim gradovima dosta kasnije. Žan Žirar (Jean Guiraud) opisuje njihove škole, bolnice i radione za siromašne žene.
Katarski krstaški rat ili Albižanski pohod (1209. - 1229.) predstavljao je rat, koji je započela Katolička crkva protiv katara ili patarena u Langdoku na jugu Francuske. Katarsko verovanje je smatrano za jeres. Stepen nasilja prema katarima je bio ekstremno velik, čak i prema srednjovekovnim standardima. Na početku rata krstaši su pobili celi jedan grad Bezijer od 10.000 stanovnika. Kasnije su spaljivali i žive i mrtve katare.
Crkva je ponudila to područje severnofrancuskim plemićima i kralju Francuske, koji su delovali kao katolički plaćenici. Teritorija Francuske tim ratom postaje gotovo duplo veća. Francuska je dobila područja, koja su imala bliže kulturne i jezičke veze sa Katalonijom nego sa Francuskom.
Katarski krstaški rat je imao veliki značaj u uspostavljanju srednjevekovne inkvizicije.