Miraz

Do polovine prošlog veka, devojke bez miraza teško su se udavale. Miraz je bio sve ono što je nevesta, kao jedan vid nasledstva, donela iz roditeljske kuće u zajednički dom.

Za početak života u bračnoj zajednici, roditelji su svojim kćerima poklanjali novce, tapije na imanja, njive, šume, livade, kuće, skupocen nameštaj...

Stihove «nije blago ni srebro ni zlato» sročili su sebi za utehu oni koji miraz nisu imali.

Deo miraza devojka je sama spremala i taj deo je poznat kao devojačka sprema. Posteljina, stoljnjaci, peškiri, jorgani, noćne košulje – dokazi šta i kako devojka ume da radi, koliko je spretna, vredna i vična ručnom radu.

Danas, mada se javno ne zove tako, miraz koji devojka unosi u zajednički život može da se svrsta u tri grupe:

- završen fakultet (a pri kraju su i magistarske studije), aktivno znanje bar 2 svetska jezika, karijera u usponu, dobra podloga za dizanje stambenog kredita, lična biblioteka (trgovci bi to nazvali 10 metara knjiga);

- duge noge, ugrađeni silikoni, pirsing u pupku, veštački nokti, fonoteka srpske novokomponovane muzike;

- skupocene šerpe, mašina za pranje sudova, Veliki narodni kuvar (prenosi se s kolena na koleno), mašina za pravljenje domaćih rezanaca (made in Hungary) i, naravno, teflon tiganj za palačinke.

Prema svecu i tropar ili u prevodu - kakav mladoženja takav i miraz. Najbolji miraz koji roditelji mogu da obezbede svojoj kćeri, miraz s kojim može višestruko da profitira, jeste lepo vaspitanje! Ovaj vid miraza je univerzalna vrednost i ne podleže uticaju vremena i prostora. Ili bi bar trebalo da je tako.