Zippo

Od svih načina da se upali vatra, najlepši je upaljač Zippo. Ako su kremen i benzin kvalitetni, a upaljač čist, dovoljno je četvrt kruga točkićem: izleteće iskra koja je „u kremen očajala" čuće se mala – ali ubedljiva – eksplozija i zaplamsaće vesela vatrica koju vetar ne gasi tek tako. Kad se vatra upotrebi – za paljenje cigarete, komšijine kuće ili fitilja za eksploziv – proces se završava trijumfalnim „klap", kad se poklopac zatvori. Ta tri zvuka: „klik", kad ga otvorite; „kre-paf", kad ga kresnete i „klap", kad ga zatvorite moraju da privuku pažnju svakog vlasnika Zippo upaljača u okolini.

Upaljač Zippo stvoren je 1932. godine kao uzor jednostavnosti, efikasnosti i dobrog dizajna. To je plehana kutijica sa poklopcem na šarci u kojoj je smešten prost mehanizam: rezervoar sa vatom iz koga izlazi fitilj, vetrobran i točkić za kresanje. Tokom ovih šezdeset godina pretrpeo je manja poboljšanja: šarke su 1936. smeštene unutar kutije, a lepo su bile spolja (lakše za popravku); iste godine prešlo se na izvlačenje kutije umesto dotadašnjeg varenja dna; 1937. poklopac je zaobljen u današnji oblik, a negde pedesetih godina unutrašnji mehanizam počinje da se proizvodi od nerđajućeg čelika. Dve glavne prednosti upaljača Zippo ugrađene su u njega od početka: fitilj od azbestnih vlakana koji je večit (ako se pazi) i držač kremena od specijalne legure koja se nikada ne deformiše. Sa inženjerske tačke gledišta, Zippo ima samo jednu manu: šarku poklopca (ništa nije savršeno, kao što je poznato). Naime, šarka je utvrđena za poklopac i kutiju po jednom tačkom električnog vara koji hoće da popusti; u tom slučaju fabrika (kao i za sve drugo) daje večitu garanciju.

Postoje dva osnovna oblika upaljača Zippo – obični i „damski" – i bezbroj spoljnih ukrasa i finiša. Materijal za kutiju u principu je mesing – ako SAD nisu u većem ratu: onda je, kao od 1943. do 1945. i od 1951. do 1953. (Koreja) čelični lim, jer im mesing treba za čaure. Ratni upaljači su dragocena retkost i spolja su presvučeni pečenim (mat) nitrolakom. Prvi zlatni (14 karata) Zippo upaljači pojavili su se još 1939, od 1946. do 1951. bili su od legure nikla i srebra, da bi se kasnije pojavile i verzije sa zlatom i srebrom punjenim gravirima (1955), od solidnog zlata ponovo (1960) i od solidnog srebra (oko 1975). Spoljni finiš ima nebrojeno mnogo obloga, sličica i aplikacija. Uostalom, svako ko naruči 50 ili više komada od fabrike ima značajan popust pri graviranju bilo čega na svaki od tih upaljača, a kad su količine veće, to ide i besplatno. Oružane snage SAD su po tradiciji glavni naručilac na veliko i jedva da ima jedinice koja nema svoj upaljač sa amblemom i tekstom. Jedan od najlepših, i ređih primeraka, jeste čuveni „sajgonski MACV" upaljač koji je akreditovanim novinarima delila Služba za informisanje Komande za vojnu pomoć u Vijetnamu: na jednoj strani imao je kartu Indokine, a 17. paralela (DMZ, ili granica Severa i Juga) išla je linijom na kojoj se spajaju poklopac i kutija – dole zeleno, gore crveno. Inače, dno upaljača ima oznake (crtice) koje ne označavaju „snagu vetra u Boforima" , kao što deca u Beogradu misle, već godinu proizvodnje .

Čeka nas kameno doba, ali imamo Zipo upaljače.