Rodio se mali blogic, valja ga ljuljati.
Kakve sam srece, verovatno je smesten na periferiji Nedodjije, gde samo orlovi prinudno slecu.
Nikako da se snadjem; stranica mi sira nego duza, gomila sarenisa, fontova, nacrtane pernice,...
Predajem se na prvom koraku. Odbijam dalje da trazim neka slova iz naseg podneblja.
Takticko povlacenje.
Prazna mi stranica ko penzionerski novcanik.
Setih se nekog razreda osnovne, neke uciteljice sa kojom sam ne svojom voljom bio na Vi, i plave vezbanke u stilu dve debele pa dve tanke. A na tabli naslov krasnopisni: Zasto volim Druga T!
Preplavilo me secanje, ista zbunjenost, ali sam dosao do resenja. Tada sam dobio odlicnu ocenu jer sam lagao.
Svi su me citali javno, na priredbama u Opstini, slikali me za "Poletarac" i "Kekec".
Deda Zivomir, umalo da proda njivu u Beljevcu; hteo da otkupi ceo tiraz i spali ga. Nesto je bio prilicno ljut na mene i na tom raspustu sam cuvao svinje. Za kaznu!
Neki su me ispod oka gledali, u seoskoj zadruzi se dosaptavali i malo me izbegavali a kako sam kasnije cuo, familija je jednoglasno zakljucila da sam izrod, promaseni slucaj i da od mene nikada nista posteno nece biti.
Cini se da sam bio veoma citan i da su me svi procitali.
Kasnije o tome i o mnogo cemu jos.
Sada zivim buducnost a ovde bih sacuvao samo neka secanja, moj hod po zivotnoj poledici.
I na padove, naravno.
(Zasto se najsladje smejemo kad neko ispred nas padne na poledici?)
*
Srozao se dan ispod nule stepeni C.
Cvokoce sunce negde iznad Hrama na Vracaru.
A ni meni nije najtoplije.
Kakve sam srece, verovatno je smesten na periferiji Nedodjije, gde samo orlovi prinudno slecu.
Nikako da se snadjem; stranica mi sira nego duza, gomila sarenisa, fontova, nacrtane pernice,...
Predajem se na prvom koraku. Odbijam dalje da trazim neka slova iz naseg podneblja.
Takticko povlacenje.
Prazna mi stranica ko penzionerski novcanik.
Setih se nekog razreda osnovne, neke uciteljice sa kojom sam ne svojom voljom bio na Vi, i plave vezbanke u stilu dve debele pa dve tanke. A na tabli naslov krasnopisni: Zasto volim Druga T!
Preplavilo me secanje, ista zbunjenost, ali sam dosao do resenja. Tada sam dobio odlicnu ocenu jer sam lagao.
Svi su me citali javno, na priredbama u Opstini, slikali me za "Poletarac" i "Kekec".
Deda Zivomir, umalo da proda njivu u Beljevcu; hteo da otkupi ceo tiraz i spali ga. Nesto je bio prilicno ljut na mene i na tom raspustu sam cuvao svinje. Za kaznu!
Neki su me ispod oka gledali, u seoskoj zadruzi se dosaptavali i malo me izbegavali a kako sam kasnije cuo, familija je jednoglasno zakljucila da sam izrod, promaseni slucaj i da od mene nikada nista posteno nece biti.
Cini se da sam bio veoma citan i da su me svi procitali.
Kasnije o tome i o mnogo cemu jos.
Sada zivim buducnost a ovde bih sacuvao samo neka secanja, moj hod po zivotnoj poledici.
I na padove, naravno.
(Zasto se najsladje smejemo kad neko ispred nas padne na poledici?)
*
Srozao se dan ispod nule stepeni C.
Cvokoce sunce negde iznad Hrama na Vracaru.
A ni meni nije najtoplije.
Нема коментара:
Постави коментар