A meni milo

Opet me zbunise.
Svaki cas, neko cudo nam se javi i taman da se prekrstim i levom i desnom, kad saznadoh da su to neke nove evropske vrednosti.
Odustanem.
Necu da se krstim gorepomenutim rukama.
Evropa je to! Stariji su, jaci, znaju bolje.
A opet, kopka me. Neki djavo il' mi narav takva, stalno se nesto pitam, cudim i vidim ne uklapam se.
Citao sam neke zakone a oni su preduslov ulaska nase zemlje mucenice u civilizaciju.
Sve sam razumeo. Pismen sam, majku mu staru.
Cvekli da pevas, beli lukac se sadi levom rukom, glodare pismeno zamolis da ti ne cine stetu, vetar da ne duva, humano da ubijas domace zivotinje, ... Ma svasta ima tamo.
Neko mora da zaradi debele pare.
Duhoviti ljudi. Da se smrznes:)
Naleteh na zakon o pecenju rakije. Oni su to upakovali da niko zivi ne razume, ali naslucuje se:
Ispeces kazana rakije samo koliko ti treba. Za svojerucnu upotrebu.
Evropo, tu sam te cek'o.
Mnogo nam treba. Sto ne popijemo mi spakujemo da gosti ponesu. Takav nam obicaj.
I nista za prodaju.
Rodila sljiva "Madzarka" k'o nikad.
Iz inata.
A meni nesto milo.