Staro Zdanje

Jedna od najlepših i najprestižnijih palata kraljevine Srbije, kulturno dobro od nacionalnog značaja, troši poslednje dane. Neshvatljivim nemarom države, hotel na obodu Bukovičkog parka danas liči na scenografiju za snimanje nekog najstrašnijeg horor filma.
Sala kneževa na prvom spratu, najreprezentativnija dvorana kraljevine Srbije, deli sudbinu cele zgrade. Na inicijativu ljubitelja ovog Zdanja, na jedvite jade spasen je polukoncertni klavir, jedan od najvrednijih koji smo nekada imali. Nažalost, stilski nameštaj, stolice i kanabea, ogledala, raskošni lusteri i portreti najznačajnijih Srba, neumitno nestaju. Ili će ih pokrasti lopovi ili, još gore, odneće ih voda- urušen je i deo krova, tako da se sada sva kišnica i sneg koji se topi sliva niz zidove i nastavlja dalje ka podrumu i temeljima.
Sadašnje stanje Starog zdanja mnoge će podsetiti i na zlehudu sudbinu njegovih graditelja. Naime, knjaz Miloš je umro ubrzo nakon odluke da se ovde izgradi letnja rezidencija Obrenovića, „Državno zdanje” u kome će povremeno zasedati i Narodna skupština. Gradnja je započela tek pet godina nakon njegove smrti, a potpuno završenog nije ga video ni njegov sin, knjaz Mihailo, koji je ubijen četiri godine pre otvaranja. Zanimljiva je i sudbina Koste Šreplovića, jednog od najznačajnijih arhitekata koje smo imali u 19. veku. Naime, nakon konačnog završetka objekta, 1872. godine, trebalo je poskidati skele, a mladi stvaralac je poželeo da svoje delo još jednom, poslednji put, vidi s visine. Popeo se na skelu, pao i poginuo. Sahranjen je u porti Bukovičke crkve.
Konačan slom više nije pitanje godine, već pitanje dana!