Mesić

Mesić na velebitskoj komemoraciji: 'Ovdje je počeo holokaust i ubijanje Srba'
Ustaški logor Jadovno prije nepunih 7 desetljeća bio je stratište koje se samo zvalo logor, a u stvari je bilo mjesto ubijanja, rekao je.
"Ovdje danas nema spomenika, a kosti ubijenih rasute su u znanim i neznanim jamama Velebita", kazao je.
"Ma koliko nas danas s estrade bombardirali ustaškim pozdravima i ma koliko manipulirali brojkama, s ovog mjesta želim poručiti da je sve vezano s ustaškom strahovladom danas u Hrvatskoj neprihvatljivo"
Reče Predsjednik Mesić, ali stvarno!

Bankrot

Nije dokazano da li reč bankrot dolazi od latinskih izraza „bankus”, sto ili „ruptus”, razbijen, odnosno od italijanske fraze „banko roto”, što znači „trula klupa”.
Sve u svemu, bankrot označava novčanu propast i postojala je još u veme Rimskog carstva.
Nakon što su mnogi u Srbiji dobili obaveštenje da su im povećane kamate na stambene kredite zbog povećanja bankarskih marži, u javnosti se otvorilo pitanje, koliko su klijenti zaštićeni od samovolje banaka.
Nikako!
Banke se raspojasale, zakon im dozvoljava, i spremile se za dranje do gole kože.
Već je više od tri procenta štediša u dužničkom ropstvu.
A taj procenat raste li raste.
Interesantan je američki zakon o bankrotstvu, budući da je ta zemlja najviše pogođena hipotekarnom krizom. Pojedinac, kada više nije u stanju da otplaćuje svoje obaveze prema banci, ili, uopšte, poeriocima, proglašava bankrot. Posebna agencija, po sudskoj odluci, popisuje pokretnu i nepokretnu imovinu, iseljava porodicu i sve što ima praktično ide „na doboš". Posle licitacije, namiruju se banka i ostali poverioci.
Ovaj deo priče se našim bankama svidja.
Štedišama se baš i ne svidja. No, ugovor je ugovor i mora se poštovati.
Ali!
E, to ali je problem...
Busamo se demokratijom a zaboravljamo da je zakon o ličnom i porodičnom bankrotstvu takodje jedna od demokratskih tekovina.
U Americi vam niko ne može zapleniti stambenu površinu propisanu brojem članova porodice, niti vam može uzeti osnovni alat koji koristite da biste obezbedili egzistenciju. To je ne samo solidarno, već i pragmatično rešenje, jer će čovek koji je doživeo bankrot početi da stvara i vremenom postati regularan poreski obveznik.
Mogli bi da naučimo nešto i od trulog zapada o socijalnoj brizi gradjana.
Očigledno, nešto je ovde trulo.
Debelo trulo.
U Srbiji.
Na truloj klupi.

Pituvanje

Tri bele kokoške za tri dena noset tri jaca...
Pet crne kokoške za pet dena noset pet jaca...
Kuje kokoške sa po rentabilne...belete elji crnete...?

Zmago

Hrvatska: Šok zbog Jelinčića
U tom smislu su bili gotovo svi naslovi u bivšoj nam bratskoj republici posle Zmagovih 20 procenata osvojene vlasti.
Neke od Jelinčičevih izjava koje su posebno šokirale hrvatsku javnost jesu stavovi da "Hrvatska nije postojala do Drugog svetskog rata", da je Istra "oduvek bila slovenačka", a zahtevao je i organizovanje međunarodne konferencije na kojoj "treba podeliti Jadran, koji nikad nije pripadao Hrvatskoj".
Veseli Zmago, ovih dana podobro drma pomenutu republiku.
ZMAGO Jelinčič nedavno je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope podneo zahtev da se, uz posredstvo velikih sila, sazove mirovna konferencija o bivšoj Jugoslaviji.
- Granice AVNOJ-a su nerealne i ako bi se na mirovnoj konferenciji ispravile istorijske greške, siguran sam da bi tenzije konačno splasnule u zemljama bivše Jugoslavije - smatra Jelinčič.
Mirovna konferencija bi trebalo da obuhvati Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Srbiju. Makedonija nije sporna, kao ni KiM, koje je, kako smatra Jelinčič, „unutrašnji problem Srbije“.
- Treba pre svega rešiti pitanje mora. Stvaranjem Jugoslavije, Jadran je pripao upravo Jugoslaviji, a ne Hrvatskoj. Zato bi i Srbija trebalo da ima izlaz na more.
Prema mišljenju slovenačkog političara, Hrvatska želi da posle ulaska u EU, Srbiju vidi u granicama beogradskog pašaluka.
- Uz pomoć Italijana, kojima su obećali povratak 1.470 nekretnina u Istri, Hrvati će tražiti svoj deo sve do Zemuna. Takođe, u saradnji sa Mađarima, pokušaće da otcepe Vojvodinu. Hrvatska je država koja je nastala na fašističkim temeljima, da bi zatim hrvatski komunisti nepravedno dobili teritorije ostalih republika. Istra im nikada nije ni pripadala - zaključuje Jelinčič.
Zmago, Zmago, veseljače mali!

Djavolak

Njegovo zlotvorstvo đavo – satana, gospodar pakla, princ tame, antihrist i Lucifer – i u Srbiji ima paklene sledbenike
U Srbiji deluje 150.000 sektaša, među kojima ima najviše pripadnika različitih satanističkih sekti: Crna ruža, Crna ruka, Sanatan, Satanini sinovi, Bratstvo krvi... Satanini sledbenici su najzastupljeniji u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Valjevu, Arandjelovcu,...
Prema rečima eksperata, danas postoje „četiri vrste satanizma”: racionalistički (gde je satana simbol antihrišćanskog sveta), okultni („crne mise”, kada boga zamenjuje đavo), luciferizam (u mitove i rituale uvodi se satana kao neophodnost) i divlji satanizam (zasniva se na drogama i ima sadistički karakter koji može da preraste u monstruozni zločin).
Ova podela uopšte ne zvuci ni smisleno ni expertski: iskreno, prvi put čujem za nju …
Satanističke sekte i individualci poremećenog uma uvek su se skupljali na najmračnijim mestima i na zabačenim grobljima gde su prizivali đavola. (a ima i nekih u centru grada?)
Gospodar pakla najčešći je naziv satane, a slika pakla i danas izgleda onako kako su ga zamislili grčko-rimski pesnici klasičnog doba. Kasnije su ga detaljnije opisali Dante Aligijeri u „Božanstvenoj komediji” i engleski pesnik sedamnaestog veka Džon Milton u „Izgubljenom vremenu”.
Ali, svaka kultura stvarala je svoju sliku sataninog carstva. Tako, na primer, japanska budistička tradicija opisuje pakao kao baruštinu krvi u kojoj se večno dave grešnici. Na Islandu pakao je zamišljen kao ledeni pejzaž po kome lutaju izgubljene duše, bez nade, dok ga islam opisuje kao zemlju vatre i zmije kojom vlada Iblis (arapsko ime za đavola).
Ni hrišćanska crkva ne sumnja u njegovo postojanje. (opa! ne sumnjaju, dakle?!) Više od dve hiljade godina ona se krvavo obračunava s njim.
Ne zna se ko tu više krvi propljuvao: dal djavo, dal popovi, dal siroti optuženici koje mučiše i bušiše i bodoše dok ne priznadoše da su 'saradjivali s djavolom' te završiše na lomaci!
„Đavo postoji ne samo kao simbol zla već i kao fizička prisutnost”, govorio je papa Pavle Šesti (Pavle Šesti: THE NEW BLOOD), a Jovan Pavle Drugi (Jovan Pavle Drugi: THE RETURN OF JEAN-PAUL) često se pozivao na tu tvrdnju.
Da bi se čovek odbranio od Belzebuba, godinama ponavljaju demonolozi, neophodno je da se znaju njegove namere, navike, trikovi i slabosti. U knjizi „Đavolova biografija”, koju je sačinio španski pesnik, romansijer i istraživač okultnog Alberto Kuste, kaže se da „Belzebub upravo znači Gospodar muva. Kuste objašnjava da se Belzebub nalazi na drugom mestu paklene hijerarhije, odmah iza satane. Kao Gospodar muva (pod imenom Akor) vekovima je slavljen u raznim kultovima širom sveta.
(Zašto bi se Belzebub, sa tako lepim imenom, odjednom prekštavao čim predje granicu?)
Belzebub, princ demona, toliko je važan za ovu vrstu praznoverice da ga često brkaju sa njegovim kraljem satanom, čije ime ima hebrejski koren i znači „protivnik”. Oko Belzebuba vrte se i drugi nesporazumi: princ tame često se naziva Luciferom, dok se ovo ime pogrešno pripisuje satani još od trećeg veka posle Hrista.
U srednjem veku satanu su često mešali sa antihristom, koji će se prema evangelisti Jovanu pojaviti ubrzo posle drugog Hristovog dolaska na svet da ometa Sina božjeg u njegovim akcijama.
A karakteristike po kojima se može prepoznati đavo menjaju se od mita do mita. Većina veruje da gospodar pakla ima rogove, kožu tvrdu kao kamen i neverovatnu snagu.
Prema „Talmudu”, đavo ima odliku koja ga brzo odaje: veoma je nestrpljiv i „šest puta više od čoveka žuri da ostvari svoju zamisao”.
Egzorcisti su najveći đavolovi neprijatelji jer oni znaju da prepoznaju znake njegovog prisustva i da ga slome. Reč „egzorcizam” je grčkog porekla i označava „suđenje”. Egzorcizam se primenjuje kad neki princip zla (Lucifer ili neki drugi) uđe u dušu ili telo čoveka ili životinje (besnog psa, recimo - ili coveka obolelog od shizofrenije ili epilepsije...)
Pakt sa đavolom, svakako najpoznatiji u umetnosti, jeste onaj koji je potpisao doktor Faust. U literaturi su ga obradili Marlo, Gete i Man, a u muzici Vagner. Malo kad se pominje da se u osnovi ovih dela nalazi „Priča o doktoru Faustu”, mađioničaru i prizivaču duhova, koju je 1587. u Nemačkoj napisao i objavio Johan Spis.
Spis je u ovom delu opisao doživljaje jednog alhemičara koji je prodao dušu đavolu u zamenu za večnu mladost i čudesne moći. Faust je tako postao arhetip čoveka koji paktira sa đavolom, što je oduvek fasciniralo umetnike. Ovaj mit živeo je kroz istoriju u bezbroj varijanti.
„Mea kulpa” (kriv sam) odjekivalo je u vreme inkvizicije, kada su ljudi živi spaljivani zato što su „prodavali dušu đavolu”.
I danas, u eri kompjutera, mnogi se plaše princa tame. Šta je, u stvari, mit o satani i njegovim slugama? To je čudesni galimatijas sastavljen od bezbroj mitova kojih ima u svim religijama i kulturama i koji kolaju hiljadama godina, kažu antropolozi.
Kada se čovek bolje zamisli, đavo je niko i ništa, samo izmišljotina kojom se čovek suprotstavlja prirodi i stvarnom životu, napisao je španski antropolog Alfonso Marija di Nola u studiji koja se jednostavno zove „Đavo”.
„Čovek prihvata prirodu i istoriju kao preteće i neprijateljske elemente i zbog toga izmišlja zla bića koja iz njih proističu”, tvrdi Di Nola.
Ipak to „ništa” i taj „niko” ne prestaje da opseda ljude kroz čitavu civilizaciju. Tu opsednutost možda je najbolje izrazio francuski pesnik Šarl Bodler u svojim „Litanijama Satani”. Bodler je tvrdio da je „najveća lukavost đavola u tome što nas je ubedio da ne postoji”.

Ovce

U Srbiji trenutno vlada epidemija raznih mahinacija sa stanovima. Sa samo nekoliko početnih papira za gradnju, preduzetnici u zgradi koju nikako da završe često prodaju stan i po nekoliko puta. Takve uglavnom hapse, kao što se nedavno desilo u Beogradu, ne zbog prevare stotina ljudi, već zbog utaje poreza. Namnožile su se i agencija za iznajmljivanje stanova koje daju primamljiv oglas u novinama da se izdaje „odličan” stan u centru za znatno manje novca nego što se na toj lokaciji obično traži. Zainteresovani se jave na telefon, hoće da pogledaju stan. Može, vele im s druge strane žice, ali morate da platite 3.000 dinara za učlanjenje. Kad to urade i potpišu ugovor (po kome dotična agencija uopšte nije u obavezi da im nađe stan, nego samo da im prosledi informaciju o stanu koji se izdaje), kažu im da su, nažalost, baš tog dana „onaj” stan izdali, ali ništa zato. Naći će im drugi. „Jača” agencija na ovaj način može da namami između 50 i 100 ljudi dnevno. Kolika je ostvarena dobit, lako je izračunati.
Postoje mnogo ozbiljnije prevare poput takozvane „piramide” koja je, evo, ponovo aktuelna u Srbiji. Tačnije u Šumadiji. Ljudi se navuku da na ime nekakve članarine uplatite 2.000 evra, a „zarađuju” vrbovanjem i uvlačenjem u „biznis” novih članova. Dobija se čak i ugovor u kome piše da je dotični uplatio 175.000 dinara i da su mu za taj iznos isporučene knjige. Te knjige realno ne vrede više od dvadesetak evra. Upravo tim ugovorom prevarant je zaštićen od krivičnog gonjenja.
Kod „piramide” vam „posao” uvek nudi poznata osoba. Prijatelj, poznanik ili rođak. Dovoljno je da vam kaže: „Ima odličan posao, super se zarađuje. Evo ja sam dobio već tri-četiri hiljade evra!” O kakvom poslu je reč neće znati da vam kaže. Sledeći korak je da vas odvede na sastanak gde vas prihvataju profesionalni promoteri. Oni vam onda dva-tri sata ispiraju mozak pričom o dobroj zaradi. Ni posle toga vam neće biti jasnije kako se taj novac zarađuje, ali ćete pristati da uložite 2.000 evra. Za svaki „uspešan” sastanak, na kome ponekad uspeju da izvuku novac od po nekoliko desetina ljudi, promoteri mogu biti nagrađeni i sa 5.000 evra. Veliki gazda „piramidalnog biznisa” pak, od svake uplate zarađuje po 30 odsto. „Piramidu”, međutim, ne bi trebalo mešati sa MLM-marketingom. „Multi level marketing” je legalan način poslovanja i cilj mu je, srpski rečeno, da se što više ljudi uvuče u prodaju neke robe.
Dok „piramidu”, može da radi svako, „Ponzijevu šemu” primenjuje samo čovek s velikim „klikerima”, onaj ko je izuzetan psiholog, dobro poznaje ljude. On razglasi da je ušao u dobar posao. S naftom ili cigaretama, na primer. I treba mu pozajmica da bi isplatio robu. Za uloženi novac isplaćuje svakog meseca kamatu od 20 do 30 odsto! Potpisujete s njim ugovor na tri, šest meseci, godinu dana. U početku se zaista dobija tako visoka kamata, ali glavnica ostaje. Kako se povećava broj klijenata koji uplaćuju novac, kamata se smanjuje. Sve do 10 odsto. Tada dolazi do zasićenja. Neki članovi počinju da izlaze iz „Ponzijeve šeme”. Priliv novca više ne može da pokrije kamatu i ova, ’ajde da kažemo banka, mora da se „zatvori”. Ali, kako? Pa tako što se prijavi policiji i poreskim organima. Kad oni proverom otkriju šta je u pitanju, zatvaraju je. Tada njen gazda izađe na televiziju i kaže: „Ako nas puste da dalje radimo, moći ćemo svima da vratimo novac”. Naravno da im nijedna poreska policije to neće dozvoliti.
Televizije bukvalno dovlače uličare, ljude s pijace. Ovi tarot i horoskop prevaranti bez ustezanja nesrećnicima „uživo” uključenim u emisiju svašta govore, trudeći se pritom da ih što duže drže na vezi. Ohrabre ih i da se ponovo jave u emisiju ili posle emisije „jer je nešto jako ozbiljno, ali će oni da im reše taj problem”. Jedan prorok je gledateljki, koja se požalila da njena majka ima tešku kataraktu, rekao: „Ništa ne brinite. Rešićemo to. Samo nek pije dosta jogurta i katarakta će nestati. Ako ne prođe, neka kupi moju knjigu i sigurno će ozdraviti!”
Razgovor s televizijskim prorocima je preko komercijalnog telefona 041... ili 0900... To znači da samo uključenje u emisiju košta 30 do 50 dinara i svaki započeti minut isto toliko. Obavezno vas ostave da čekate bar desetak minuta pre uključenja u program. Ljudi te činjenice nisu svesni sve dok ne dobiju telefonski račun. Po istom principu rade i televizijski kvizovi. Postave idiotsko pitanje na koje svako može da odgovori i kao nagradu ponude primamljivu sumu novca. Tim povodom kaže nedavno jedna gospođa:
- Zamislite, gledala sam kviz i prepoznala Željka Joksimovića na slici. Odmah sam ih pozvala. Javila mi se jedna ljubazna devojka i zamolila da sačekam. Povremeno se javljao automat: „Sad ste šesti... sad ste peti... četvrti...” Posle deset minuta prekinuli su mi vezu. Ne znam zašto?”
- Jeste li pogledali račun za telefon?
- Jesam. Mnogo je veliki.