Ovce

U Srbiji trenutno vlada epidemija raznih mahinacija sa stanovima. Sa samo nekoliko početnih papira za gradnju, preduzetnici u zgradi koju nikako da završe često prodaju stan i po nekoliko puta. Takve uglavnom hapse, kao što se nedavno desilo u Beogradu, ne zbog prevare stotina ljudi, već zbog utaje poreza. Namnožile su se i agencija za iznajmljivanje stanova koje daju primamljiv oglas u novinama da se izdaje „odličan” stan u centru za znatno manje novca nego što se na toj lokaciji obično traži. Zainteresovani se jave na telefon, hoće da pogledaju stan. Može, vele im s druge strane žice, ali morate da platite 3.000 dinara za učlanjenje. Kad to urade i potpišu ugovor (po kome dotična agencija uopšte nije u obavezi da im nađe stan, nego samo da im prosledi informaciju o stanu koji se izdaje), kažu im da su, nažalost, baš tog dana „onaj” stan izdali, ali ništa zato. Naći će im drugi. „Jača” agencija na ovaj način može da namami između 50 i 100 ljudi dnevno. Kolika je ostvarena dobit, lako je izračunati.
Postoje mnogo ozbiljnije prevare poput takozvane „piramide” koja je, evo, ponovo aktuelna u Srbiji. Tačnije u Šumadiji. Ljudi se navuku da na ime nekakve članarine uplatite 2.000 evra, a „zarađuju” vrbovanjem i uvlačenjem u „biznis” novih članova. Dobija se čak i ugovor u kome piše da je dotični uplatio 175.000 dinara i da su mu za taj iznos isporučene knjige. Te knjige realno ne vrede više od dvadesetak evra. Upravo tim ugovorom prevarant je zaštićen od krivičnog gonjenja.
Kod „piramide” vam „posao” uvek nudi poznata osoba. Prijatelj, poznanik ili rođak. Dovoljno je da vam kaže: „Ima odličan posao, super se zarađuje. Evo ja sam dobio već tri-četiri hiljade evra!” O kakvom poslu je reč neće znati da vam kaže. Sledeći korak je da vas odvede na sastanak gde vas prihvataju profesionalni promoteri. Oni vam onda dva-tri sata ispiraju mozak pričom o dobroj zaradi. Ni posle toga vam neće biti jasnije kako se taj novac zarađuje, ali ćete pristati da uložite 2.000 evra. Za svaki „uspešan” sastanak, na kome ponekad uspeju da izvuku novac od po nekoliko desetina ljudi, promoteri mogu biti nagrađeni i sa 5.000 evra. Veliki gazda „piramidalnog biznisa” pak, od svake uplate zarađuje po 30 odsto. „Piramidu”, međutim, ne bi trebalo mešati sa MLM-marketingom. „Multi level marketing” je legalan način poslovanja i cilj mu je, srpski rečeno, da se što više ljudi uvuče u prodaju neke robe.
Dok „piramidu”, može da radi svako, „Ponzijevu šemu” primenjuje samo čovek s velikim „klikerima”, onaj ko je izuzetan psiholog, dobro poznaje ljude. On razglasi da je ušao u dobar posao. S naftom ili cigaretama, na primer. I treba mu pozajmica da bi isplatio robu. Za uloženi novac isplaćuje svakog meseca kamatu od 20 do 30 odsto! Potpisujete s njim ugovor na tri, šest meseci, godinu dana. U početku se zaista dobija tako visoka kamata, ali glavnica ostaje. Kako se povećava broj klijenata koji uplaćuju novac, kamata se smanjuje. Sve do 10 odsto. Tada dolazi do zasićenja. Neki članovi počinju da izlaze iz „Ponzijeve šeme”. Priliv novca više ne može da pokrije kamatu i ova, ’ajde da kažemo banka, mora da se „zatvori”. Ali, kako? Pa tako što se prijavi policiji i poreskim organima. Kad oni proverom otkriju šta je u pitanju, zatvaraju je. Tada njen gazda izađe na televiziju i kaže: „Ako nas puste da dalje radimo, moći ćemo svima da vratimo novac”. Naravno da im nijedna poreska policije to neće dozvoliti.
Televizije bukvalno dovlače uličare, ljude s pijace. Ovi tarot i horoskop prevaranti bez ustezanja nesrećnicima „uživo” uključenim u emisiju svašta govore, trudeći se pritom da ih što duže drže na vezi. Ohrabre ih i da se ponovo jave u emisiju ili posle emisije „jer je nešto jako ozbiljno, ali će oni da im reše taj problem”. Jedan prorok je gledateljki, koja se požalila da njena majka ima tešku kataraktu, rekao: „Ništa ne brinite. Rešićemo to. Samo nek pije dosta jogurta i katarakta će nestati. Ako ne prođe, neka kupi moju knjigu i sigurno će ozdraviti!”
Razgovor s televizijskim prorocima je preko komercijalnog telefona 041... ili 0900... To znači da samo uključenje u emisiju košta 30 do 50 dinara i svaki započeti minut isto toliko. Obavezno vas ostave da čekate bar desetak minuta pre uključenja u program. Ljudi te činjenice nisu svesni sve dok ne dobiju telefonski račun. Po istom principu rade i televizijski kvizovi. Postave idiotsko pitanje na koje svako može da odgovori i kao nagradu ponude primamljivu sumu novca. Tim povodom kaže nedavno jedna gospođa:
- Zamislite, gledala sam kviz i prepoznala Željka Joksimovića na slici. Odmah sam ih pozvala. Javila mi se jedna ljubazna devojka i zamolila da sačekam. Povremeno se javljao automat: „Sad ste šesti... sad ste peti... četvrti...” Posle deset minuta prekinuli su mi vezu. Ne znam zašto?”
- Jeste li pogledali račun za telefon?
- Jesam. Mnogo je veliki.