Bankrot

Nije dokazano da li reč bankrot dolazi od latinskih izraza „bankus”, sto ili „ruptus”, razbijen, odnosno od italijanske fraze „banko roto”, što znači „trula klupa”.
Sve u svemu, bankrot označava novčanu propast i postojala je još u veme Rimskog carstva.
Nakon što su mnogi u Srbiji dobili obaveštenje da su im povećane kamate na stambene kredite zbog povećanja bankarskih marži, u javnosti se otvorilo pitanje, koliko su klijenti zaštićeni od samovolje banaka.
Nikako!
Banke se raspojasale, zakon im dozvoljava, i spremile se za dranje do gole kože.
Već je više od tri procenta štediša u dužničkom ropstvu.
A taj procenat raste li raste.
Interesantan je američki zakon o bankrotstvu, budući da je ta zemlja najviše pogođena hipotekarnom krizom. Pojedinac, kada više nije u stanju da otplaćuje svoje obaveze prema banci, ili, uopšte, poeriocima, proglašava bankrot. Posebna agencija, po sudskoj odluci, popisuje pokretnu i nepokretnu imovinu, iseljava porodicu i sve što ima praktično ide „na doboš". Posle licitacije, namiruju se banka i ostali poverioci.
Ovaj deo priče se našim bankama svidja.
Štedišama se baš i ne svidja. No, ugovor je ugovor i mora se poštovati.
Ali!
E, to ali je problem...
Busamo se demokratijom a zaboravljamo da je zakon o ličnom i porodičnom bankrotstvu takodje jedna od demokratskih tekovina.
U Americi vam niko ne može zapleniti stambenu površinu propisanu brojem članova porodice, niti vam može uzeti osnovni alat koji koristite da biste obezbedili egzistenciju. To je ne samo solidarno, već i pragmatično rešenje, jer će čovek koji je doživeo bankrot početi da stvara i vremenom postati regularan poreski obveznik.
Mogli bi da naučimo nešto i od trulog zapada o socijalnoj brizi gradjana.
Očigledno, nešto je ovde trulo.
Debelo trulo.
U Srbiji.
Na truloj klupi.