Godine 1888. francuske novine su greškom objavile vest o smrti Alfreda Nobela, osuđujući njegov izum dinamita i nazivajući ga ’trgovcem smrti’. Nobel nije želeo da se o njemu tako priča nakon njegove smrti, pa je odlučio da najveći deo svog bogatstva stečenog prodajom oružja, ali i sa naftnih polja u Rusiji, ostavi u Fond za dodelu Nobelove nagrade. U testamentu je predvideo da će se nagrada dodeljivati jednom godišnje, iz pet oblasti, ljudima koji su dali najveći doprinos čovečanstvu, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Alfred Nobel je napisao svoj testament na pocepanom listu hartije u Švedskom Klubu u Parizu pred svedocima, jer nije verovao advokatima.
Mahatma Gandi, čuveni borac protiv nasilja, čak pet puta je nominovan za Nobelovu nagradu za mir, ali je nikada nije dobio, pošto je ubijen 1948., dva dana pre zatvaranja nominacija. Te godine nagrada za mir nije dodeljena pa se pretpostavlja da je bila namenjena Gandiju.
Samo 34 dobitnika Nobelove Nagrade su bile žene.
Marija Kiri je jedina žena koja je dobilla dve Nobelove nagrade: jednu za fiziku i jednu za hemiju. Njena kćerka, Iren, takođe je dobila Nobelovu Nagradu.
Ivo Andrić je jedini naš dobitnik Nobelove nagrade. Nagradu je dobio za književnost 1961., za roman ’Na Drini ćuprija’.
Malo je nedostajalo da prvi naš Nobelovac zapravo bude Nikola Tesla. On je bio nominovan zajedno sa poznatim američkim istraživačem Tomasom Edisonom još davne 1915. godine. Međutim, kako se njih dvojica nisu trpeli i nisu hteli da zajedno prime nagradu, nominacija je povučena.
U Nobelovom testamentu nije bila predviđena nagrada iz oblasti ekonomije. Centralna Švedska Banka (najstarija centralna banka na svetu) je 1968.godine, povodom 300 godina svog postojanja, ustanovila ovu nagradu u čast Alfreda Nobela. Ova nagrada se dodeljuje od 1969.godine, a novac za nju daje sama Banka.
Najmlađi dobitnik Nobelove nagrade je Lorens Brag, koji je imao samo 25 godina kada je 1915. primio nagradu za fiziku zajedno sa svojim ocem.
Najstariji dobitnik Nobelove nagrade je Leonid Harvic, koji je sa 90 godina dobio nagradu za ekonomiju 2007.
Le Duk To iz Severnog Vijetnama dobio je 1973. Nobelovu nagradu za mir, jer je učestvovao u pregovorima za okončanje Vijetnamskog rata, ali je odbio da primi nagradu, jer je rat u tom trenutku još trajao. Francuski književnik Žan-Pol Sartr koji je bio nominovan 1964. za književnost, takođe je odbio da primi nagradu jer je odbijao sve službene nagrade.
Čak četiri dobitnika bila su primorana da obiju nagradu zbog odluka svojih vlada. Adolf Hitler zabranio je tri nagrade (Ričard Kun, (1900-1967) za hemiju 1938., Adolf Fridrih Johan Butenand, (1903-1995) za hemiju 1939. i Gerhard Domagk, (1895-1964) za fiziologiju/medicinu), a Staljin jednu - Borisu Leonidoviču Pasternaku (1890-1960), za literaturu 1958., koju je ovaj prihvatio, ali je onda bio prisiljen da je odbije. Svi oni su kasnije primili diplome i medalje, ali ne i novčani iznos nagrade.
Džordž Bernard Šo je svoju nagradu primio, ali je odbio njen novčani deo.
Jedina osoba koja je samostalno dobila dve Nobelove nagrade bio je Linus Pauling, 1954. za hemiju, a 1962. za mir.
Jozef Staljin, koji je umro kao diktator SSSR-a, dvaput je bio nominovan za Nobelovu nagradu zbog svoje uloge u II svetskom ratu.
Alfred Nobel je celog života imao fobiju da bi mogao da bude živ sahranjen, pa je zato naložio da njegovu smrt ustanove najmanje dva ugledna lekara, a da zatim bude kremiran.
Alfred Nobel je napisao svoj testament na pocepanom listu hartije u Švedskom Klubu u Parizu pred svedocima, jer nije verovao advokatima.
Mahatma Gandi, čuveni borac protiv nasilja, čak pet puta je nominovan za Nobelovu nagradu za mir, ali je nikada nije dobio, pošto je ubijen 1948., dva dana pre zatvaranja nominacija. Te godine nagrada za mir nije dodeljena pa se pretpostavlja da je bila namenjena Gandiju.
Samo 34 dobitnika Nobelove Nagrade su bile žene.
Marija Kiri je jedina žena koja je dobilla dve Nobelove nagrade: jednu za fiziku i jednu za hemiju. Njena kćerka, Iren, takođe je dobila Nobelovu Nagradu.
Ivo Andrić je jedini naš dobitnik Nobelove nagrade. Nagradu je dobio za književnost 1961., za roman ’Na Drini ćuprija’.
Malo je nedostajalo da prvi naš Nobelovac zapravo bude Nikola Tesla. On je bio nominovan zajedno sa poznatim američkim istraživačem Tomasom Edisonom još davne 1915. godine. Međutim, kako se njih dvojica nisu trpeli i nisu hteli da zajedno prime nagradu, nominacija je povučena.
U Nobelovom testamentu nije bila predviđena nagrada iz oblasti ekonomije. Centralna Švedska Banka (najstarija centralna banka na svetu) je 1968.godine, povodom 300 godina svog postojanja, ustanovila ovu nagradu u čast Alfreda Nobela. Ova nagrada se dodeljuje od 1969.godine, a novac za nju daje sama Banka.
Najmlađi dobitnik Nobelove nagrade je Lorens Brag, koji je imao samo 25 godina kada je 1915. primio nagradu za fiziku zajedno sa svojim ocem.
Najstariji dobitnik Nobelove nagrade je Leonid Harvic, koji je sa 90 godina dobio nagradu za ekonomiju 2007.
Le Duk To iz Severnog Vijetnama dobio je 1973. Nobelovu nagradu za mir, jer je učestvovao u pregovorima za okončanje Vijetnamskog rata, ali je odbio da primi nagradu, jer je rat u tom trenutku još trajao. Francuski književnik Žan-Pol Sartr koji je bio nominovan 1964. za književnost, takođe je odbio da primi nagradu jer je odbijao sve službene nagrade.
Čak četiri dobitnika bila su primorana da obiju nagradu zbog odluka svojih vlada. Adolf Hitler zabranio je tri nagrade (Ričard Kun, (1900-1967) za hemiju 1938., Adolf Fridrih Johan Butenand, (1903-1995) za hemiju 1939. i Gerhard Domagk, (1895-1964) za fiziologiju/medicinu), a Staljin jednu - Borisu Leonidoviču Pasternaku (1890-1960), za literaturu 1958., koju je ovaj prihvatio, ali je onda bio prisiljen da je odbije. Svi oni su kasnije primili diplome i medalje, ali ne i novčani iznos nagrade.
Džordž Bernard Šo je svoju nagradu primio, ali je odbio njen novčani deo.
Jedina osoba koja je samostalno dobila dve Nobelove nagrade bio je Linus Pauling, 1954. za hemiju, a 1962. za mir.
Jozef Staljin, koji je umro kao diktator SSSR-a, dvaput je bio nominovan za Nobelovu nagradu zbog svoje uloge u II svetskom ratu.
Alfred Nobel je celog života imao fobiju da bi mogao da bude živ sahranjen, pa je zato naložio da njegovu smrt ustanove najmanje dva ugledna lekara, a da zatim bude kremiran.
Нема коментара:
Постави коментар