ExYu

Ko se jos seca male Juce...
Nije pitanje.
Sluti na odgovor.
Juca moje mladosti, sada sredovecna, budi uspomene.
A, ni mali Steva nije mali kao sto je bio.
Porasla Juca, porasle nam zelje, porasli platani u Bulevaru...
Smanjila se, od svih zivotnih padova, nekako, nasumicno pada u zaborav...
Ekipa sa coska, ekipa mladosti  moje, nekada zvizdukom prizivala ptice, selice, uzdisala za lepotom,...
Danas, prolazi Juca, istom stazom mladosti, istim trotoarom i isti je mesec obasjava u predvecerje.
Ruke su joj pune cegera.
I Juca bi da se seti nasih zvizduka
Rado!
Malo sete, osmeh isti, zagonetan!
Vrag da je nosi!
Isto da pozelim cose!
Trazi nas, pogledom, srcem i tajnama.
Po neka ostala zakopana, ona ih secanjem iskopava.
Prolazi, Juca nasa, prolaze secanja, - kroz providne cegere, rumene sargarepe, salate zelene, i odlaze...
Ma gde!
Samo zamagljeno staklo kafica, odvajalice srca, secanja i mladosti.
Jednom, dosta je, konacno. I rekla, usnama iz nasih snova
- Ovo je moj muz!
Kako smo samo izdani bili.
I sada smo smo.
Dodje mi u besu i bespomocnosti samo da kazem
- Ma, pušti me, molim te!