Vremenska prognoza

Sinoc sam se posle duze vremena cuo sa sestrom. Ona jelte, zivi i radi preko bare.
Najavila se jos ranije pa me nikako nije mogla iznenaditi.
Pripreme su pocele u rano predvecerje; supruga tri puta usisavala sobu a nebrojeno puta
brisala prasinu. Cerka otrcala u ducan, da nam se vidi na stolu malo sitnih kolaca i neka vockica.
Mi znate pricamo "s kamerom":)
Nova, kupovna i sto je jako vazno - u boji!
E, zbog te boje, ugadjali su mi garderobu kao da idem na vencanje.
Lepa ova karirana al joj kocka ne ide uz carape. Ova nije losa samo joj kolir malo uvijen. Peglaj!
- Pa gde nadje tu potkosulju, a ja 'tela da je bacim u prljav ves.
- Ma, pusti zeno, ona ide do mene. Mislim, nije spolja.
- Joj znam te, zavrnuces, zagulices, videce se!
Dobro, probaj jednu, drugu, trecu. Posle ispade da je ona prva bila najbolja.
Nekako nadjosmo i carape da se slazu. Valjda su se i do sada dobro slagali:)
Sve vreme je tinjao hladni rat oko kosulje. Velika, mala, kratka, dugacka, tanka... Nisam ni znao da ih toliko imam.
Hvala sestri sto se javi, lepo se opremih.
Na kraju vadismo neku iz celofana. Nju sam dobio na jednoj svadbi. Ziv sam se izbo na neke igle, ali vredelo je.
Triput se umivao! A nokte sve isokoh. Svih dvadeset!
I svevidece i nevidece.
Ovako me je samo majka oblacila za sistematske preglede u osnovnoj.
Postavismo scenografiju nekako. Ugurasmo i saksiju sa cvecem iza mojih ledja. Drvo zivota.
Dzaba ti bilo, ostre one sablje a jedna se nabila pravo u levi bubreg!
- Cuti i trpi! Nasmej se malo, podigni te obrve sta si se smrko!
Mislim se nesto; samo ovo ako prezivim, letecete i ti i saksija preko terase:)
Zvoni!
Zablista ekran, eto slike!
Jeste ona, pljunuta!
Sedi sestra, vidim i ona umivena, verovatno prosla iste muke kao ja.
I drzi dva sina na krilu. Lepi, lepi, onaj lepsi isti ja.
Igra mi srce od miline. Ocekujem svakojaka pitanja. Spijunirao sam po familiji, skupio sve informacije.
I zapisao, samo se ne vidi cedulj na ekranu.
Steglo mi se grlo. Sta ce me prvo pitati!
K'o na usmenom ispitu!
Otvori ona usta i izlete prvo pitanje:
- Kakvo je tamo vreme?
E za ovo nisam bio spreman! Uhvati me na brzinu. Poceh da mrdam ustima kao riba na suvom.
- Lepo je, samo malo ladno. Imamo i snega!
Izvika se zena na moje uvo. Mora ona prva da nesto kaze. Uvek ona bolje zna sta ja treba da kazem.
- Ne cujem dobro, nesto koci ton.
I pokazuje sestra na usi, mlati rukama, zamalo da isamara decu.
Aj' ponovo, napisem joj.
- Pitam kakvo je tamo vreme!
Opet zena skoci iza mene, vidi hoce da me preduhitri. E nece moci!
- Zima. A kod vas?
Prihvatih odmah tu vidim, svetsku konverzaciju.
I zakrca nesto, ukoci se slika.
Probali opet al' nesto ne ide.
Napisah da cemo se sutra cuti.
Posle smo izneli saksiju u hodnik.
Od jutros pratim vremensku prognozu. I dugorocnu, za svaki slucaj.
Necu da me uhvati nespremnog!
Oni tamo daleko uvek prvo pitaju:
Kakvo je tamo vreme?