Income Tax

Do 1913. godine, američka vlada je štampala novac koji je imao pokriće u zlatu, a sam rad vlade finansiran je putem poreza. Te godine, na Bozić, kad većina senatora nije bila u Kongresu, izglasan je tzv. Federal Reserve Act (maslo trojice najmoćnijih bankara tog vremena: J.P. Morgana, Warburga i Rokfelera). Reč je o potpuno neustavnom aktu (zakonu). Njime je Federalnim rezervama dato pravo da štampa novac, a vlada je počela da se finansira indirektno - pozajmicama od Federalnih rezervi na koje je morala da plati interes, a taj interes je završavao u džepovima bankara.
Da bi se interes platio, izmišljen je INCOME TAX. Time je direktno umanjena potrošnja,pa tako i standard Amerikanaca. To je proces koji je kontinuiran, vladi je konstantno potreban novac radi finansiranja svojih aktivnosti. Dakle, to je trougao ”zajam - incom tax - povracaj zajma i placanje kamate”.
Toj je ”državnoj” organizaciji (stavio sam navodnike zato sto su Federalne rezerve pod potpunom kontrolom privatnih banaka, a samog direktora Federalnih rezervi bira američki predsednik sa liste bankara koja mu se dostavlja) dato pravo da štampa novac, što je do tada radila sama vlada. I od tada nastaje potpuni paradoks: Federalne rezerve štampaju dolare koji nemaju realno pokriće u zlatu i daju pozajmice američkoj vladi, tj. budžetu. Te pozajmice vlada mora da vrati SA KAMATOM!!! Da bi tu kamatu platila, vlada razrezuje porez, čuveni INCOME TAX (porez na dohodak) čiji je osnovni cilj - plaćanje kamata Federalnim rezervama, a ustvari te pare idu u privatne džepove nekolicine ljudi - vladara iz senke.
Da bi paradoks bio veći: ”usvaja” se 16. amandman koji taj porez proklamuje, a koji biva poništen od strane Vrhovnog suda (the Supreme court).
Medjutim, iako nevažeći, taj porez se naplaćuje i dan danas, i na osnovu njega prikupi se oko TRILION dolara od americkih gradjana svake godine.
Zamislite toliki novac, i to na osnovu zakona koji NE POSTOJI!!!!!!!!
Poenta je ta da grupa ljudi kojoj je dato pravo da upravlja američkom ekonomijom, zapravo u šaci drži i americke predsednike, bez obzira da li su iz demokratskog ili republikanskog bloka, jer je novac u njihovim rukama.
I to ilegalni novac!
Federalne rezerve su toliko obezvredile američki dolar, da je njegova REALNA vrednost danas oko 4 CENTA!
IRS (Internal Revenue Service - poreska uprava), brutalno preti ugradnjom mikročipova oduzimanjem kuca i zatvaranjem ljudi koji ne žele da plaćaju ovaj ilegalni porez.
I to samo zato što traže da im se POKAŽE zakon na osnovu koga oni traže naplatu tog poreza!
Amerika preti da postane prava fašistička zemlja, ne samo spolja - prema drugim nacijama, vec upravo iznutra - prema sopstvenim gradjanima, a sve zarad finansijskog interesa vladara iz senke.
Ukoliko omanu sada, ući će u proces kome nema kraja. Na kraju će postati žrtve sosptvene nemarnosti, i globalizacija (a cilj iste jeste stvaranje jedinstvene svetske vlade i jedinstvene banke kojom bi upravljala najbogatija oligarhija iz redova bankara) će im se vratiti u lice.
Njihovi političari su doprineli da sada vlada antiamerikanizam širom sveta.
Amerika je zemlja s ogromnim demokratskim potencijalom, sigurno najsnažnijim na svetu.Taj narod, koji je umeo da stvori najefikasnije institucije sistema ikada, umeće i da ih transformise.
Nadam se…
Sve ovo ima lepo objasnjeno u dokumentarcu: "Zeitgeist"
IN THE TIME OF DECEIT, TELLING THE TRUTH IS A REVOLUTIONARY ACT! - George Orwell

Svinjski grip

Dirnuli su u osinje gnezdo u narko kartele u Meksiku i Kaliforniji.
Digla se velika hajka, pucalo se i ginulo.
Odjednom, baš na tom području se javlja nova, opaka pošast.
Slučajno?!
Nema šanse.
Nedavno je procurila vest da je navodno slučajno nestao jedan uzorak iz neke od laboratorija. (April, 23.2009)
Bočice koje su sadržale uzorke virusa venecuelanskog konjskog encefalitisa (VEE), potencijalno smrtonosnog oboljenja, koje na ljude prenose komarci, nestale su iz inventara maksimalno obezbeđene laboratorije “Fort Detrik” u Merilendu. U njoj je do 1969. razvijan američki program biološkog oružja - dok zvanično nije ukinut. VEE-virus bio je jedno od sedam standardizovanih bioloških oružja na kojima su radile SAD.
Čuj, ukinut! Pa zar misle da smo svi mi mamalazi!
Neko je pikazao svoju moć.
Vlast nije. Nastavili bi sa hapšenjima...
Čim se pojavio svinjski grip, ni reči više o kartelima i narko mafiji. Ni jedno hapšenje.
Prst na čelo!
Svinjski grip je stvoren kao vojno-biološko oružje.
Novinar iz Meksiko Sityja tvrdi da je jedan od vodećih UN-ovih naučnika pronašao određene zajedničke crte, odnosno slične načine prenošenja virusa svinjskog gripa s virusom ebole i virusom HIV-a/AIDS-a, koje upućuju da su genetski modifikovani kako bi postali vojno-biološko oružje.
Taj UN-ov naučnik je uveren da su i virus svinjskog gripa, A-H1N1, i virusi ebole i HIV-a ustvari vojno-biološka oružja.
Kao dokaz navode da je uobičajen sled događaja da virus gripa pređe sa svinje na čovjeka, a u ovom slučaju to se nije dogodilo jer među svinjama nije zabeležena zaraza virusom A-H1N1. Nadalje, virus A-H1N1 se sastoji delom od gena američkih svinja, delom od sojeva ljudskog i ptičjeg gripa i gena virusa evroazijskog svinjskog gripa.
Drugi novinar iz Džakarte tvrdi da se čelnici iz WHO-a pribojavaju da zbog toga što virus A-H1N1 u sebi ima genetski materijal virusa H5N1, odnosno ptičjeg gripa, da je genetski modifikovan kako bi prelazio sa jedne vrste na drugu.
Navodno su američki naučnici iskopali telo ženske osobe koja je umrla 1918. godine od španskog gripa te iskoristili genetski materijal virusa španskog gripa kao bazu, temelj iz kojega je genetskom manipulacijom nastao virus H5N1.
Sve se to događalo u laboratorijima u vojnoj bazi Fort Detrick iz koje je takođe proizašao novi soj antraksa nazvan ames.
I ko zna šta će još proizaći…

Veliki brat

Veliki brat nas lagano, naizgled kroz zabavu uvodi u budućnost.
A ona je gorka, ponižavajuća i na žalost bliska.
Čeka nas totalna kontrola!
Nije slučajno što Brok Čislom, direktor Svetske organizacije UN tvrdi: "Da bi se uspostavila svetska vlada, potrebno je iz umova ljudi ukloniti individualizam, lično dostojanstvo, odanost porodičnim tradicijama, nacionalni patriotizam, verske dogme".
Nisu belosvetske siledžije uzele samo naučnike iz fašizma pa pravili oružje.
Uzeli su ideju!
Opasnu.
Sovjetski vojnici pronašli su planove za pokretanje specijalne interne televizije u Berlinu. Ali, to se otkriće godinama skrivalo.
Orvelovski ekrani trebali su biti postavljeni po javnim mestima i prikazivati “narodni program”, koji bi se bavio time kako da arijska rasa živi, uz napomenu da su udarne igle programa trebale biti vesti, sport i obrazovanje.
Među pronađenim dokumentima nalazi se i jedan koji objašnjava kako uz vešernice treba napraviti posebne sobe za gledanje televizije. A među sinopsisima za TV program nalazi se i projekt pod naslovom “Porodične kronike: Veče s Hansom i Gelli”, što je trebao biti praktično prvi reality show koji je nameravao prikazivati arijevsku svakodnevicu na primeru jednog njemačkog mladog para.
Od inženjera Waltera Burcha traženo je da sprovede ideju, pa je za Hitlera sastavio dokument pod naslovom “Plan za postavljanje odašiljača do nemačkih domova”. On je isplanirao kablovsko povezivanje Berlina i Nürnberga.
Što se dokumentarnog programa tiče, nacistička TV planirala je prikazivanje snimaka egzekucija izdajnika. Bivši oficir SS-a Curt Schulmeitser izjavio je pred TV kamerom ruskih dokumentarista da je s tom namerom bilo snimljeno i pogubljenje rođaka Hitlerove ljubavnice Eve Braun. Istovremeno, Heinrich Himmler je u razgovoru sa saradnicima implicirao da je ovaj plan za TV na korist Hitleru. “Himmler je želeo da i ljudi na drugim mestima vide šta se događa”, rekao je spomenuti SS-ovac.
Vrednost televizijskog prenošenja slike i zamišljenog programa smesta je prepoznao šef propagande nacističke stranke Joseph Goebbels. On je to opisao ovako: “Prednost vizuelne informacije nad onom auditivnom jeste u tome što druga postaje vizuelna jedino uz pomoć individualne maše, koja se ne da kontrolisati.
Bez obzira na to, svako će je uvek vizualizovati na svoj način.” Drugim rečima, televizija ne ostavlja prostora individualnoj mašti, vizualiziranje stvarnosti je konačno i neupitno. I zato posve podložno kontroli onih koji emituju program.
Proizilazi da svako ko želi nazavisnost biće smatran otpadnikom u novoj svetskoj civilizaciji.
Samo treba malo razmisliti…
I videti šta se dešava.

Pritisak

Nizak mi pritisak.
Zamalo pa donji veći od gornjeg.
Ako mi ga obilje jutarnje kafe ne podigne, naslovi u dnevnoj štampi to odrade u rekordnom vremenu.
Naslovne strane su crna hronika.
Sve najcrnje što majka može da rodi.
Bombasti naslovi i što morbidnija fotografija.
Fotomontaža je dozvoljena.
Svakodnevno se medjusobno kokaju Gospoda Biznismeni. Priznajem da me to prilično raduje. To mu dodje kao kriminalna katarza.
Poslastica za većinu naših novina, koje bi po mom skromnom mišljenju trebalo štampati na toalet papiru. I to je šteta za papir.
Utrkuju se odmah piskarala, jajare, bez časti i dostojanstva. Kukavice koje blate profesiju.
Udarni naslovi, o stradanju uglednog biznismena. Sumnja se da je ubistvo naručio ugledni biznismen taj i taj…
Ovih dana se utrkuju ko će da stavi veće slovo B u naslovu o čuvenom kriminalcu Joci Amsterdamu.
Ugledni Biznismen Joca Amsterdam!
Gde je i kako stekao ugled?
Tako što njegov lik krasi sijaset medjunarodnih poternica.
Biznis su mu ruke krvave do lakata.
Više nam novine liče na predizborne bilborde kriminogenih partija nego na crnu hroniku.
Ej bre, Biznismen!
Ništa manji naslovi nas informišu da će izvesni gospodin izneti istinu na videlo, pa će mnogima da se gaće tresu.
Gospodin Legija!
Ubica i bitanga par exelance!
Ej bre, Gospodin!!!
Gospodin je osudjen pravosnažno na četiri doživotne robije.
I druga gospoda čekaju na red.
Gospodin Pacov, Gospodin Mile Budala i ostala bratija po krvi.
U normalnoj zemlji takvi su zlikovci i kriminalci. Kod nas su biznismeni i gospoda!
Sudski dokazani zlikovac, zaštićeni svedok cinkaroš, Gospodin Čume je takodje biznismen.
Legalno kupuje placeve i nekretnine po Beogradu.
Gospodin je Biznismen!
Hvala na pitanju, pritisak mi je sada u redu.
Gospodski!

Alien

Direktor vatikanske astronomske opservatorije, otac Jose Gabriel Funes, izjavio je sledeće:
"Moguće je verovati u Boga i vanzemaljce. Moguće je priznavati postojanje drugih svetova, čak i razvijenijih od našeg, a pri tom ne dovodeći u sumnju veru u stvaranje, ovapoloćenje i spasenje".
....zatim...
"Ako mi smatramo ovozemaljska bića braćom i sestrama, zašto ne bi smo mogli govoriti takođe i o 'braći' - vanzemaljcima" - oni su takodje deo Božanskog stvaranja".
Toliko o tome da ne postoje!
Astronaut Edgar Mičel tvrdi da se zataškava postojanje.
Vanzemaljci postoje i oni su više puta kontaktirali sa ljudima, ali vlasti u Americi više od 60 godina uspevaju da prikriju i zataškaju ove činjenice! Ovo tvrdi doktor Edgar Mičel (77), koji je 1971. godine hodao po Mesecu. Mičel koji je bio astronaut na svemirskom brodu „Apolo 14“ kaže da je tokom njegove karijere Zemlju posetilo mnogo „neidentifikovanih letećih objekata“ (NLO), ali da su svi susreti bili zataškani.
„Kolege sa kojima sam kontaktirao su mi opisali vanzemaljce kao ‘male čudne ljude’. Oni imaju velike glave i velike oči. Njihova tehnologija je daleko razvijenija od naše i bili su prijateljski nastrojeni prema nama. U suprotnom, ljudska vrsta bi odavno bila istrebljena“, rekao je Mičel, koji sa Alanom Šepardom drži rekord u dužini šetnje po Mesecu (devet sati i 17 minuta).
On kaže i da su nas svemirska braća u nekoliko navrata čak spasla katastrofe.
„Posete vanzemaljaca naše vlasti su zataškavale poslednjih 60 godina, međutim, neke informacije su procurile, a ja sam imao privilegiju da saznam neke od njih. Kretao sam se u vojnim obaveštajnim krugovima koji znaju da je poseta bilo“, dodao je Mičel.
Američka nacionalna svemirska agencija NASA je požurila da demantuje njegove tvrdnje:
„NASA ne prati neidentifikovane leteće objekte niti je uključena u bilo kakvo zataškavanje postojanja vanzemaljaca na Zemlji ili bilo gde u svemiru. Doktor Mičel je veliki Amerikanac, međutim, ne delimo njegovo mišljenje o ovom pitanju“, rekao je portparol NASA.
U Rozvelu se zaista srušio NLO!
Edgar Mičel tvrdi da se u Rozvelu, malom mestu u državi Nju Meksiko, početkom jula 1947. zaista srušio NLO. Ovaj slučaj je opisan u brojnim filmovima i serijama, ali američke vlasti tvrde da je reč o padu meteorološkog balona. Prema nezvaničnim informacijama, NLO se srušio 3. jula uveče 1947. nedaleko od grada i lokalno stanovništvo je pronašlo na desetine neobičnih predmeta na mestu udesa. Nedugo zatim intervenisala je vojska, koja je sve oduzela i zaplenila sve predmete sa mesta nesreće. Spekuliše se i da su dva tela vanzemaljaca pronađena. Danas se nedaleko od Rozvela nalazi najbolje čuvana vazduhoplovna baza u SAD.

B17

Rak je izlečiv.
Možda i nije...
Ali, pokušaj izlečenja se svim silama osporava.
Nekome ide u račun da se lek ne pronadje.
Farmaceutska industrija hara svetom.
Za početak, nije loše znati:
Izvori vitamina B17
Najveća koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u košticama jabuke,
kajsije, nektarine, kručke, šljive, trešnje, limuna, kupina, malina, jagoda
itd.
Nalazi se u braon pirinču, prosu, lanu i mnogim tropskim biljkama.
Ima ga u skoro svim košticama iz familije ruža.
Još 1802. izvesni hemicar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživaci postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grckog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski - amandula.
Upotreba "Amigdalina" datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naci podatak da je korišcen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lecene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim kolicinama upravo prisutan u gorkom bademu.
Cak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišcenje "aqua amigdaloruma" za lecenje tumora na koži.
E sad, ima leka ili nema leka...
Da se podsetimo na priču koja je punila američke medije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je američki biohemičar Ernst. T. Krebs mladji, predstavio svoju teoriju o uzrocima nastanka raka i mogucnostima njegovog lecenja.
Tvrdnja dr Krebsa da je rak samo posledica hroničnog poremećaja u metabolizmu koji nastaje nedostatkom vitamina B17, koji se nalazi u košticama skoro svih plodova iz familije ruža (kajsija, breskva, tresnja, visnja, jabuka, kruska.) naišla je na žestoke napade američke Administracije za hranu i lekove (FDA), a preko koje su uticaj vršile mocne multinacionalne farmaceutske kompanije.
Problem je bio nemogućnost da se pročišćeni Krebsov vitamin B17, podnazivom "Laetril", patentira i skupo prodaje.
Naime, rak kao uglavnom "neizleciva bolest" čije samo otkrivanje kod mnogih izaziva paničan strah i nagoni ljude da ne štede novac u pokušajima da sebi bar malo produže život, za farmakoindustriju pravi je zlatni rudnik.
Oko 200 MILIJARDI dolara godišnje troši se na istraživanja o nastanku raka, na lečenje uz pomoć citostatika i ostalih skupih medikamenata, zračenja, hirurške tretmane, itd.
Jednostavno. Ako bi se rak mogao izlečiti, ili čak prevenitvno suzbiti, čitav biznis od 200 milijardi dolara i armija zaposlenih na tome, propali bi. Broj ljudi koji od raka živi, veći je od onog koji umire. Zato je logično da onaj ko ostvaruje ovu dobit, učini sve kako bi svoje tržište zaštitio. To čini takozvana kanceromafija.
Dvostruki nobelovac dr Lajnus Pauling je čak javno izjavio: " Svako treba da zna da je većina istraživanja o raku obična prevara.".
Štaviše, zna se za nekoliko veoma uspešnih terapija, koje su sve suzbijene upravo od strane kanceromafije. Jedna se zasnivala na korišćenju radiotalasa odredjene frekvencije koji su ubijali maligne celije (naprava Rajmonda Rajfa), dok su ostale terapije uglavnom počivale na lekovitom bilju. Svi koji su imali rezultate u borbi protiv raka završili su na sudovima, nakon što su ih bankari
iz Vol Strita prethodno obišli i pokušali da dobiju ekskluzivna prava za patent.Kad im to nije pošlo za rukom ili im se posao jednostavno nije isplatio, stvari su zataškane, a laboratorije i klinike zatvorene.
Terapija vitaminom B17, odnosno "Laetrilom", bila je najviše osporavana. Ovaj alternativni lek prikazan je kao "otrovan i opasan", baš kao i jedenje koštica od kajsija, a teorija doktora Krebsa kao "šarlatanstvo i prevara".
Svi glavni americki mediji su, iako je B17 zvanično prihvaćen kao vitami (1952.),odmah objavili zastrašujuću priču o jednom bračnom paru iz San Franciska koji se otrovao cijanidom jedući gorke bademe iz kajsije. Iako njihova imena nikada nisu objavljena, a nekoliko radoznalih nezavisnih novinra bezuspešno nastojalo da otkrije šta se zapravo dogodilo, priča je obisla svet i od tada potiče verovanje da su koštice kajsije otrov.
Nije pomoglo ni to sto je Dr Krebs sam sebi, šezdesetih godina pred brojnim novinarima, ubrizgao veliku dozu "Laetrila" i ostao živ. Umro je 1996. u devedesetoj godini.
Način kako su se SAD borile protiv ovog alternativnog leka, upravo pokazuje sistem funkcionisanja društva baziranog isključivo na profitu i lobijima. Naimesvaistraživanja koja su vrsena na "Laetrilu", radjena su tako da dokažu da je
otrovan. Ni jedno istraživanje koje bi pokazalo njegovu efikasnost nije radjeno.
Ko jede semenke, ne oboleva. Tako sam shvatio.
I majmuni.
Ne obolevaju...

Silikonke

One su kao kompjuterski virus.
Udju ti u mali ekran i nema šanse da ih se rešiš.
Množe se kao amebe.
Liče na pokretne trafike nakindjurene kičerajem. Sve plastika.Kao da su klonirane. Nekako mi liče na najlon kese iz parfimerije.
Ako se malo bolje zagleda, mogu da se razlikuju, ali teško, samo po proizvodjaču silikona.
Obe markirane. I leva i desna.
Ispale im bradavice, vise samo etikete...
Zauzmu busiju na većini TV stanica, i pametuju.
Za sebe tvrde da su umetnici. Oni izdaju CD, imaju novi projekat, snimaju hitove. Ni manje ni više, hitovi na nečuveno.
Poture nekog jadnička da u toj farsi statira ulogu voditelja, mahom nedoraslog za dugačke pantalone ili neku rospiju kojoj je najveći novinarski domet upravo sedenje u društvu samo njoj poznatih nazovi umetnika.
I onda krene priča. Te oni obišli ceo svet, pevali fokama, kengurima i pingvinima.
Mnogo su traženi, zaradili nevidjene pare,… Raste im nos, Pinokio im nije ni do kolena.
Kao, gostovali na svim važnim kanalima, samo što još nisu pevali u “Nacionalnoj geografiji”. Ko zna…
Oni sve znaju. Od ekonomije do politike.
Ajde, neka im je prosto.
Posle nekoliko sati besomučnog mučenja jezika da pravilno izgovore bar dve složene rečenice, neko se na jedvite jade doseti da je šou muzičkog karaktera i tu bi trebalo malo I da se zapeva.
Muko živa! Jedna kao stidljiva, druga prozukla, treća promukla,…
Baš su kao sinoć imale nastup u nekom “čuvenom” klubu u Donjem Mrsomudu.
Par puta ih nekako nateraše da horski nešto zapevaju.
Bolje da nisu.
Dobije se kakofonija, slušni užas, zvuk nalik šerpi koja se kotrlja po kaldrmi.
Ipak, povremeno nešto odbleje na plejbek.
Nisu potrebna dva uva, jedno je sasvim dovoljno i čuti da se kod više nazovi umetnica čuje isti glas!
Čak se nisu mnogo potrudili ni to da zamaskiraju.
Zašto bi?
Ionako, svi znaju sve. Ko peva, ko plaća i slika se.
Beograd je mali grad, u njemu sve se zna.
Možda treba da znaju da su obične jajare u odnosu na svetske prevare.
Verovatno jedna od najvećih prevara u šou biznisu bila je afera zvana Milli Vanilli. Na početku se činilo da momci iz grupe nisu samo zgodni nego da znaju i pevati. Ali ispostavilo se da su ipak samo bili zgodni. Jedan od najpopularnijih pop dueta 80-ih godina Milli Vanilli činili su Fab Morvan i Rob Pilatus. Groznica koja je nastala oko seksi pevača donela im je Grammyja za najbolje nove izvođače 1990. Ali iste godine, tokom nastupa u Connecticutu kojeg je prenosio MTV, snimak pesme 'Girl You Know It's True' počela je preskakati. Bio je to jedan od najneugodnijih trenutaka u modernoj muzičkoj istoriji.
Tako se saznalo da Morvan i Pilatus nisu zapravo snimili ni jednu ploču već su umesto njih album otpevali neki manje poznati pevači. Oduzet im je Grammy, a protiv njih i izdavačke kuće Arista Records podignuto je 26 optužnica…
Ljude bar po nečemu zapamtili u celom svetu.
Ko će ove naše jadnice?

Laptop

Ovih dana smo u fazi farbanja jaja.
Lepimo sličice, travke, vosak,...
Radujemo se.
Kao po pravilu, uvek mi nešto pokvari zaovoljstvo farbanih jaja.
Laptop...
Muškarci koji često koriste lap-top računare radeći na njima u krilu mogli bi da imaju ozbiljnih problema i da se suoče sa sterilitetom. Prenosni računari koji emituju veliku toplotu u krilu muškaraca negativno učestvuju na kvalitet i kvantitet sperme, što bi moglo da dovede do trajne sterilnosti, upozorili su naučnici.
„Povećanje temperature u predelu testisa kod muškaraca može da dovede do promena parametra njegove sperme. Veoma je teško predvideti koliko je dugo rad na prenosnim računarima bezbedan. Možda uopšte nije jer ukoliko temperatura naglo poraste to je još opasnije“, kaže doktor Jefim Šejnkin, profesor urologije na Univerzitetu u Njujorku.
On ističe da su najvećem riziku izloženi tinejdžeri koji nekoliko puta nedeljno koriste lap-top računare u svom krilu.
„Tek za 15 ili 20 godina od danas kada oni budu želeli da osnuju porodicu suočiće se sa problemom. Zdravlje reproduktivnih organa je nešto što svima mora da bude na prvom mestu“, dodao je Šejnkin.
Doktor je sa svojim timom proučavao uticaj prenosnih računara na 29 zdravih volontera starosti između 21 i 39 godina. Njima je merena temperatura testisa pre i posle rada na kompjuteru. Temperatura desnog testisa povećava se u proseku za 2,8 stepena Celzijusa, a levog 2,6 stepena. Rezultati istraživanja objavljeni su u najnovijem magazinu „Ljudska reprodukcija“.
I šta sad?
Šta sa dugim sedenjem za volanom dok sunce prži kroz šoferšajbnu, sediste ispod prži na oko?
Ili, kako li je tek nesrećnicima na nudističkoj plaži...
Nema frke.
I mozak se greje za oko dva stepena dok pričamo mobilnim telefonom, pa niko ne pravi problem oko toga.
Vaskrs je.
Tuca se nama za sve!

* * *

Nova ekonomska kriza mogla bi da na Zemlju stigne - sa Sunca, i to već kroz tri godine.
Ugledni časopis „Nju sajentist” prognozira da bi sledeća razorna solarna superoluja mogla da dovede do masovnog nestanka struje na Zemlji i prekida telekomunikacija i interneta, što bi rezultiralo teškim društvenim i ekonomskim potresima.
Ta oluja je moguća već u septembru 2012. jer se tada navršava ciklus od 11 godina, na čijem vrhuncu Sunce izbacuje koronalnu masu i ka Zemlji solarnim vetrom šalje geomagnetne oluje.
List „Dejli mejl” piše da bi solarna superoluja mogla da izazove nestanak električne energije na celom području Velike Britanije u roku od jednog sata. Usledio bi pad mreža za mobilnu telefoniju, a isključio bi se i zemaljski i satelitski televizijski program. Radio veze bi se verovatno delimično oporavile. Do podneva sledećeg dana bilo bi jasno da civilizovani svet koji umnogome zavisi od modernih tehnologija, tone u haos, a u roku od godinu dana veći deo Evrope i Severna Amerika našle bi se pred najvećom ekonomskom katastrofom u istoriji. Apokaliptična verzija potencijalne solarne oluje predviđa da bi do kraja 2013. oko 100.000 Evropljana umrlo od gladi, da bolesne ne bi imao ko da leči.
„Dejli mejl” tvrdi da bi za oporavak od prve solarne superoluje u modernoj istoriji trebalo barem dve decenije.

Zebra

Pade žena!
Stajala, čekala da se upali zeleno svetlo na semaforu.
Pripekla zvezda, ona gologlava.
Proključala.
Samo se ispružila pored zebre.
Napravi se gužva, svi imaju ideju... Neki je prskaju vodom, neki masiraju podlakticu,...
Jedan babin vršnjak se kavaljerski ponudi da, samo ako treba, poradi na veštačkom disanju.
Drugi za masažu srca.
Drzeća gospodja, izazva napad humanosti.
Stade odjednom i saobraćaj.
Napraviše se kolone, saobraćajac sve zaustavio.
Baš pomislismo, humanosti nema granica, kad ono ide auto sa rotacionim svetlima.
Prolazi ministar!
Žuri mu se. Spašava nam otadžbinu.
Nema vremena za babu.
A ona, polako dolazi svesti.
Trepuće sitnim okicama, uplašena, zbunjena.
Pokušava nešto da kaže, ču se samo blago stenjanje.
U vazduhu zatrepta nemoćni pokušaj izvinjenja.
Ona se jadnica, izvinjava.
Mogao je ministar da zadocni.
Naopako!
Nekako je uspraviše, a nema je metar i nešto sitno.
Zahvaljuje se svima na pomoći dok joj neke devojčice stresaju uličnu prašinu sa ramena.
Jedan taksista joj ponudi vožnju besplatno.
Blago se nasmešila i odbila.
- Moći ću ja sine, hvala ti od srca.
I ode polako preko zebre, sa preostalim dostojanstvom.
Nogu pred nogu, u budućnost.
I mi se razidjosmo. Svako preko svoje zebre.
Nekoliko mladića, udobno zavaljenih u pletene stolice ispred obližnjeg kafića, glasno komentarišu.
- Sramota!
- Nego šta.
- Treba ukinuti zebre i dozvoliti penzionerima da pretrčavaju gde 'oće!
- I da prelaze na crveno!
- I to!
Nisam ih više čuo.
Prešao sam zebru.

Zalutala

O, kako priprosta nedelja!
U prostoj godini...

Ada

Išao sam da pozdravim Adu.
Nezaboravljenu ljubavnicu Beogradjana.
Talasa se zaljubljeno Sava, na prolećnom povetarcu.
Zapljuskuje noge devojačke.
Magnolije u punoj raskoši putpura.
Razgaćio se Beograd!
Malo i nas Sunce da ogreje...

Evrovizija

Pre podne me nasmeje prijatelj, poslao mi vic!

Ulazi haker u mesaru i kaže:
"Dajte mi 300 gr. šunke"
Mesar pita: "Jel da ti narežem?"
Haker: "Ma jok, stavi mi na fleš!"
*
Popodne mi neko doturio tekst jedne pesme.
Sklepana gomila budalaština. Kao kad klinci početnici tamburaju na praznim pijačnim tezgama, svako ubaci po neku reč, pa šta ispadne.
Dobro, ništa stračno ne bi bilo da to nije tekst pesme koja će nas dično predstavljati na izboru za pesmu Evrovizije.
Biće veoma zanimljivo čuti kako zvuči ova literatura na drugim jezicima...
Uzdam se u nekog bar polupismenog da sve to malo dovede u red.
Da zlo bude veće, ne peva je čovek kome je to posao!
Posvadjali se pevači, bilo nameštaljki oko glasanja, pokrao ko šta stigao.
Iz cele te kriminalne gungule, pobedio je kao kolateral, ne pevač nego producent!
Izašao čovek da se malo našali sa ovom nazovi pesmicom, i pobedio!
Odsanjao srpski san.

Moja stara cipela,
pola sveta videla,
gde god da stanem, tu mi dom;
tamo pa vamo,
istok pa zapad,
ma gde god stigao, bio sam na svom.
Hvata me panika,
ta stara navika,
srce bi krenulo za njom;
a ja budala
stara baraba,
ma sve nek propadne, teraću po svom.
Nije, nije,nije me htela,
sve dok pare ne skupim;
ma more, nije, nije, nije, nije, nije me želela
dok se ne obogatim,
sasvim!
*
Meni je dosta za danas...

Cigani

Danas je Svetski dan Roma!
Za neupućene, Svetski dan Cigana.
Omiljen mi dan.
I treba ceo svet da ga slavi.
Mi Zvezdaši, Cigani sa severne tribine posebno.
Bili smo prvaci Evrope. Nije to mala stvar.
Bili smo i prvaci sveta. Tek to nije bila mala stavar.
Onda je nekome zasmetalo... Organizovana mafija preuzela stvar u svoje ruke i hteli da nas pokrste u Delije.
Srpska posla, opet smo se podelili.
Mator sam da se menjam. Ostao sam pravoverni Ciganin.
Sa severne tribine!
Jesam Ciganin ali nisam Rom.
Ali su zato mnogi Romi Cigani.
A neki bivši Cigani su postali Romi.
Ma, ko će se tu snaći...
Biraju se Kralj i Kraljica. Nisam još čuo za Romskog Kralja!
Kralj ciganske muzike, počivši Šaban Bajramović je govorio da koliko je njemu poznato, u njegovoj porodici nije bilo Roma.
Moj drugar Toma Jovanović, Ciganin iz Piromana, bio i ostao Ciganin.
Kaže, Ciganin sa velikim C!
Čak nije ni navijač!
Istorija beleži da je prvo imenovanje Roma zabeleženo je 1100. godine kao Atsincana po osnovi Grčke reči Athigganien, što znači "ne dirati" koja je transformisana u Atsinganein, da bi dobila defitivno ime Ciganin.
Tek mnogo kasnije, i to samo za one koji su došli iz Egipta a tamo stigli iz Indije, pojavljuje se i ime Egipćani.
E onda bi Cigani verovatno birali Faraona mahale!
To se nekako zabašurilo, i dugo već nisam čuo taj naziv za Cigane.
U Velikoj Britaniji oni dobijaju ime Gipsi, u Francuskoj Gitan, u Španiji Gatanos, u Nemačkoj Cigojner!
I kada psuju, vole da opsuju majku cigansku. Sa lepim naglaskon na drugi slog.
I tu se vidi ko je ko.
Ma idi, kako bi zvučalo da psuju majku egipatsku ili daleko bilo, romsku...
Glupo, nemuzikalno. I nekako folirantski.
Pun mi mali ekran dušebrižnika, idu od stanice do stanice i kukaju nad zlohudom koji se nadvio na Rome u Srbiji.
Isti oni koji posle rukovanja sa Romom dezinfikuju ruku.
Ovih dana iselili jednu grupu iz kartonskog naselja. Lele, svi kao nešto zabrinuti.
Hitno da se dodele stanovi! Krov nad glavom!
Pa, ako je to bas tako gospodo dušebrižnici, onda su svi podstanari u Beogradu ugroženi a beskućnici zasigurno jesu. Odokativno ih je oko 800 000 duša.
Kako bi bilo da uzmem kartonsku kutiju i zavučem se u nju na sred Terazija?!
Ne pomeram se dok mi grad ne dodeli stan.
Oni horski traže, zahtevaju:
- Ne tražim stan na dva sprata. Može i garsonjera.
I tata bi sine...
Kako god se zvali, danas je njihov dan radosti.
Zar Lorka, kažu, nije napisao „Ciganski romansero“ u slavu tog drevnog naroda koji govori jezikom najbližem sanskritu, sa mnogim korenima indoevropskog porekla.
Zato se mi Zvezdaši, Cigani sa Marakane pridružujemo opštem slavlju.
Ako ništa drugo, bar da nam Grobari zavide.
Oni to nikada neće imati. Sigurno.
Ko može da zamisli da se svečano obeležava Svetski dan Grobara!?
Ma nikako!

Kalendar

Šesti April u Beogradu.
Kalendar je nemilosrdan.
Brzo izlistava stranice i nemilosrdno pamti istoriju.
A istorija...
Ona je samo taksativno navodjenje ratova, stradanja i svih drugih zala.
1941!
Godina detinjstva mojih roditelja. I bombardovanja.
Na Uskrs!
Švaba po drugi put medju Srbima!
Nemački feldmaršal fon Klajst je na suđenju posle rata izjavio: „Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete.“
E, to nismo znali...
Izvinite, ako ikako možete.
Oprostite!
Jesu nas i saveznici bombardovali 1944. ali se to prećutkuje.
Da nam se prijatelji ne naljute.
Takodje na Uskrs!
Oni mislili da su negde pogrešili pa nas opet raspalili 1999.
Da utvrde gradivo.
To je bila godina bombardovanja moje dece.
Samo, nema časnog neprijateljskog oficira kao feldmaršal fon Klajst pa da junački izjavi:
„Vazdušni napad na Beograd 1999. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom..."
Ostala mi generacija negde u sredini.
Zakinuta za uništeno detinjstvo.
Šta unucima da pričamo?
Doduše, učestvovali smo u dve revolucije!
I nekoliko pokreta, pride.
Onu prvu, seksualnu revoluciju, položismo!
Čista desetka!
I tri na karte!
Hipi pokret, deca cveća,... Tu smo malo petljali.
Nekako bila nezgodna duga kosa, pa bradice, malo prljavi i neuredni...
Pola familije se radovalo, prisećali se ratnih dana.
Drugi deo familije me jurio s makazama.
I oni se prisećali ratnih dana.
Onda dodje druga revolucija.
Deset godina smo “tabanali”, zviždali, sve smo šerpe polupali.
Onda smo lepo izveli revoluciju!
Eto nam je!
“Džaba smo krečili!”
Ali, ko zna, vreme će pokazati.
Ko nema sećanja, bar ima kalendar.
Neka baci pogled.
Za nekoliko dana je Uskrs!

Samit G20

Okupili se najbogatiji da nam reše problem siromaštva.
Lepo, uzdam se u njih i pomno pratim šta se dešava.
A dešava se cirkus, poslastica za medije.
Na prijemu u Bakingemskoj palati, Obama familly poklonila Kraljici iPod!
Okretala, prevrtala bakica po rukama tu skalameriju i kada je ukapirala da nema smaragda i rubina ugradjenih, sa iskrenom facom odvratnosti, odložila u smeće spravicu.
Gospodja Obama je u par navrata onako prostodušno, vidi se da je žena iz naroda, izgrlila Kraljicu-bakicu. I par puta je dobroćudno pljesnula po ledjima.
Nedodirljiva bakica se prenerazila!
(http://www.pressonline.rs/admin/image.jpg?imageId=37858&thumb=1 )
*
Predstavnici medija koji su tokom samita G20 želeli da dobiju telefonsku izjavu od državne sekretarke Hilari Klinton, u saopštenju su dobili izvesni telefonski broj.
Kada su ga pozvali, umesto poslovne i odsečne Klintonove, začuli su promukli, seksi ženski glas.
"Ako želiš da budemo nevaljali, daj mi broj kreditne kartice", čulo se na snimku.
Nakon više pritužbi zaprepašćenih novinara, Bela kuća je izdala novo saopštenje, sa novim brojem telefona.
*
Nakon što su službeni fotografi snimili zajedničku fotografiju svih čelnika grupe G20 netko je primetio da na slici nema kanadskog premijera Stephena Harpera.
Ispostavilo se kasnije da je baš tada morao da ode "zbog radi sebe" u odredjenu prostoriju gde i premijeri idu peške.
*
No, Harper nije ništa kriv za drugi propali pokušaj dva sata kasnije.
Taj put s fotografije su izostali talijanski premijer Silvio Berluskoni i indonezijski predsjednik Susilo Bambang Yudhoyono za koje niko nije znao gdje su nestali.
*
Berluskoni je osim tog 'incidenta' izazvao još jedan. Naime, italijanski se premijer, i inače poznat po brojnim gafovima, tokom primanja u palati Bakingem povišenim tonom obratio američkom predsjedniku Baracku Obami čime je naljutio engleske kraljicu Elizabetu II.
- Gospodine Obamaaaaa! - povikao je Berlusconi.
- Gospodine Berluskoni - odgovorio mu je tiho Obama.
Ceo ovaj razgovor pratila je Kraljica koja je ostala šokirana nastupom talijanskog premijera.
- Šta je? Zar baš morate vikati? - ukorila je Berluskonija začuđena Elizabeta II.
Međutim, ni prekorni pogled engleske vladarke nije Berluskoniju mogao skinuti osmeh s lica kada je napokon uspeo doći do Obame i nagovoriti ga na 'jednu brzu fotografiju'.
(http://www.youtube.com/watch?v=PFgCthVSUwo)
A nedavno je za Obamu imao biserni komentar:
“Mlad, lep, ima dobar ten”.
*
Na konferenciji za štampu pitaju Berluskonija, kako žena moze u ovim teskim vremenima, kada vlada neravnopravnost izmedju polova, da zaradi neki ozbiljniji novac
Ovaj kao iz topa odgovara:
- Predlažem da se udaju za nekog od mojih sinova!
Eto rešenja!
*
Opet geg majstor Brluskoni. Izašao je iz automobila telefonirajući, namignuo kancelarki Angeli Merkel koja ga je čekala na crvenom tepihu i izazvao sveopši smeh kad je elegantno svima okrenuo leđa i odšetao na travnjak, među zastave, kako bi u miru dovršio razgovor.
Merkelova cupkala u mestu, prevrtala očima, … Na kraju se okrenula i otišla!
*
Setih se još jednog bisera, očiglednog junaka ovog posta, Beluskonija.
Incident koji umalo nije je doveo do pucanja odnosa unutar "evropske porodice" i Rima. Berluskoni je evropskom poslaniku iz Nemačke, socijaldemokrati Martinu Šulcu rekao da bi "bio savršen u ulozi kapoa" u filmu o nacističkim koncentracionim logorima.
*
Sve bi to bilo lepo zezanje da se ne zapitah, a šta sa osiromašenim narodom, kriza, svi kukaju… I tamo na zapadu!
Počeo sam i za njih da brinem. Pa ljudi smo majkoviću.
A onda me sin uteši, poznaje prilike tamo, u srcu je zbivanja:
- Ma gde bre propadaju, samo se foliraju, umesto da jedu u restoranu šest puta nedeljno sad mogu samo četiri puta a to je samo privremeno.. i to je njima katastrofa!
Dobro je, uteši me.

Nevidljivi

Ovih dana navršilo se deset godina od posete Milosrdnog Andjela.
Malo evociramo uspomene, tugu zatiremo anegdotama i sećanjima.
Treštalo, prštalo, tutnjilo,...
A mi rištiljamo na terasi, dižemo dim u nebesa da im bombardere zamaglimo.
Ma kakav strah, trešrti muzika, trešte bombe, mladi prave žurke, mi osrednji uz roštilj i ‘ladno zidarko pivo.
Samo penzioneri u skrovištima! Nosioci spomenica i medalja za hrabrost.
Svako se snalazio kako je umeo i znao.
Gologuze pevaljke cupkale po mostovima i silikonima zbunjivale pilote.
A tukli su, bahato, nemilosrdno!
Oslobodili se 10 000 tona radioaktivnog otpada.
Bacili ih u srce Evrope! Na nas!
Pa sad Srbi stvarno postali nebeski narod,- svetle u mraku!
Izgibe mnogo nevinog naroda. Deca!
Ceo taj zločinački čin prema mojoj zemlji su nazvali “Milosrdni Andjeo”…
Uživeli se u ulogu Boga!
Izludela ih sila, prevelika moć!
Umalo da mi pogode drugaricu Silvanu u Nišu. Dobila neke medicinske nalaze a tamo lepo piše da ima višak gvoždja. Kako koja bomba krene prema Nišu, tako skreće u njenu avliju! Bežala jadnica u cik-cak kao zec na nizbrdici, sve dok se njen Ljuba nije setio i umotao je u srebrnu foliju od čokolade.
Zeznuli radar a čokoladu pojeli!
Prolaze godine, mnogo toga se zaboravlja. Život teče dalje.
Valja se okrenuti sebi, pomiriti se sa svetom i gledati budućnost.
Nekako mi je ostala samo jedna slika iz tog perioda.
Budjanovci, kačljuga, ciganska cerga, neko konjče vuče dvokolicu a na njoj ostaci “Nevidljivog” F 117A!
Nose ga na otpad da prodaju u staro gvoždje!
A prate ih trubači!
Izvinite, nismo znali da je nevidljiv!
Nezaboravna slika.
Avion, poznatiji kao nevidljivi, oborila je jedinica protivvazdušne odbrane kojom je komandovao pukovnik Zoltan Dani.
Pukovnik američkog ratnog vazduhoplovstva Dejl Zelko u SAD drži predavanja o tome kako je pre tačno 10 godina ušao u istoriju, kao pilot prvog "nevidljivog" aviona F-117 ikada oborenog u borbi. Mlati debelu lovu. Još i odlikovan!
Ovaj naš pukovnik u penziji, na pijaci u vojvođanskom selu Skorenovcu prodaje kore za pitu i bavi se seoskim turizmom.
Skoro je sve to bilo pa mi sećanja nekako još nisu sazrela…
Ipak, moram da se setim Monike Levinski i oralnog grafita iz tog perioda u mom komšiluku:
“ Stisni zube Monika!”
I onaj, legendarni:
“ Kolumbo, *bem te radoznalog”

Nužda

Odmah tu, iznad naših glava, visi skalamerija.
Međunarodna svemirska stanica (International Space Station (ISS)) je istraživačka stanica koja se trenutno sastavlja u zemljinoj orbiti.
Stanica je u niskoj Zemljinoj orbiti i može se videti golim okom sa Zemlje.
Sve je teklo kao podmazano, svi dobri i mirni kao andjeli nebeski.
Bratstvo i jedinstvo na pokaznoj vežbi.
A onda, udarila kriza i na nebesima.
Sve to iz nužde.
Velike nužde!
Atmosfera na Međunarodnoj kosmičkoj stanici više nije idealna kao ranije, astronauti ne dele hranu i opremu kao u prethodnih desetak godina, a od nedavno jedan ruski veteran ne može da koristi američki toalet, piše "Novaja Gazeta", prenosi BBC.
Za hranu, zna se ko će da nadrlja.
Gledaju se kroz nebesku gvozdenu zavesu.
Ruja izvadio votku, kavijar i šampanjac.
Amer izvadio kutiju vitamina i dijetalnu sodu.
Kazačok!
Inate se, poneli virus sa matične planete.
Hjuston poslao baba Seru u orbitu.
Mala nužda kvoder a velika dva.
Doakaće njima Ruja. Pošto poleću njihovom raketom, oni će da povedu konduktera.
Pa šta, nemaš kartu, - plati bato ili napolje!
Nema im druge.
Jedni prazne blagoutrobenije u luksuznom toaletu.
Drugi, bar privremeno moraju onako narodski, iza kuće.
Ili da stisnu zube i junački trpe.
Dok ne stigne čučavac sa kosmodroma u Bajkonuru.
Brine me druga stvar.
Gravitacija!
Slobodni pad!
Zamisljam vremensku prognozu:
U popodnevnim časovima, očekuju se povremeni fekalopadi!
Nazdravlje!
Visina stanice varira od 319.6 km do 346.9 km iznad Zemljine površine.
Nije to daleko.
Pa kad pljesne...
A nešto se namrčilo nebo nad Zemunom