Kalendar

Šesti April u Beogradu.
Kalendar je nemilosrdan.
Brzo izlistava stranice i nemilosrdno pamti istoriju.
A istorija...
Ona je samo taksativno navodjenje ratova, stradanja i svih drugih zala.
1941!
Godina detinjstva mojih roditelja. I bombardovanja.
Na Uskrs!
Švaba po drugi put medju Srbima!
Nemački feldmaršal fon Klajst je na suđenju posle rata izjavio: „Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete.“
E, to nismo znali...
Izvinite, ako ikako možete.
Oprostite!
Jesu nas i saveznici bombardovali 1944. ali se to prećutkuje.
Da nam se prijatelji ne naljute.
Takodje na Uskrs!
Oni mislili da su negde pogrešili pa nas opet raspalili 1999.
Da utvrde gradivo.
To je bila godina bombardovanja moje dece.
Samo, nema časnog neprijateljskog oficira kao feldmaršal fon Klajst pa da junački izjavi:
„Vazdušni napad na Beograd 1999. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom..."
Ostala mi generacija negde u sredini.
Zakinuta za uništeno detinjstvo.
Šta unucima da pričamo?
Doduše, učestvovali smo u dve revolucije!
I nekoliko pokreta, pride.
Onu prvu, seksualnu revoluciju, položismo!
Čista desetka!
I tri na karte!
Hipi pokret, deca cveća,... Tu smo malo petljali.
Nekako bila nezgodna duga kosa, pa bradice, malo prljavi i neuredni...
Pola familije se radovalo, prisećali se ratnih dana.
Drugi deo familije me jurio s makazama.
I oni se prisećali ratnih dana.
Onda dodje druga revolucija.
Deset godina smo “tabanali”, zviždali, sve smo šerpe polupali.
Onda smo lepo izveli revoluciju!
Eto nam je!
“Džaba smo krečili!”
Ali, ko zna, vreme će pokazati.
Ko nema sećanja, bar ima kalendar.
Neka baci pogled.
Za nekoliko dana je Uskrs!