Evrovizija

Pre podne me nasmeje prijatelj, poslao mi vic!

Ulazi haker u mesaru i kaže:
"Dajte mi 300 gr. šunke"
Mesar pita: "Jel da ti narežem?"
Haker: "Ma jok, stavi mi na fleš!"
*
Popodne mi neko doturio tekst jedne pesme.
Sklepana gomila budalaština. Kao kad klinci početnici tamburaju na praznim pijačnim tezgama, svako ubaci po neku reč, pa šta ispadne.
Dobro, ništa stračno ne bi bilo da to nije tekst pesme koja će nas dično predstavljati na izboru za pesmu Evrovizije.
Biće veoma zanimljivo čuti kako zvuči ova literatura na drugim jezicima...
Uzdam se u nekog bar polupismenog da sve to malo dovede u red.
Da zlo bude veće, ne peva je čovek kome je to posao!
Posvadjali se pevači, bilo nameštaljki oko glasanja, pokrao ko šta stigao.
Iz cele te kriminalne gungule, pobedio je kao kolateral, ne pevač nego producent!
Izašao čovek da se malo našali sa ovom nazovi pesmicom, i pobedio!
Odsanjao srpski san.

Moja stara cipela,
pola sveta videla,
gde god da stanem, tu mi dom;
tamo pa vamo,
istok pa zapad,
ma gde god stigao, bio sam na svom.
Hvata me panika,
ta stara navika,
srce bi krenulo za njom;
a ja budala
stara baraba,
ma sve nek propadne, teraću po svom.
Nije, nije,nije me htela,
sve dok pare ne skupim;
ma more, nije, nije, nije, nije, nije me želela
dok se ne obogatim,
sasvim!
*
Meni je dosta za danas...