Nevidljivi

Ovih dana navršilo se deset godina od posete Milosrdnog Andjela.
Malo evociramo uspomene, tugu zatiremo anegdotama i sećanjima.
Treštalo, prštalo, tutnjilo,...
A mi rištiljamo na terasi, dižemo dim u nebesa da im bombardere zamaglimo.
Ma kakav strah, trešrti muzika, trešte bombe, mladi prave žurke, mi osrednji uz roštilj i ‘ladno zidarko pivo.
Samo penzioneri u skrovištima! Nosioci spomenica i medalja za hrabrost.
Svako se snalazio kako je umeo i znao.
Gologuze pevaljke cupkale po mostovima i silikonima zbunjivale pilote.
A tukli su, bahato, nemilosrdno!
Oslobodili se 10 000 tona radioaktivnog otpada.
Bacili ih u srce Evrope! Na nas!
Pa sad Srbi stvarno postali nebeski narod,- svetle u mraku!
Izgibe mnogo nevinog naroda. Deca!
Ceo taj zločinački čin prema mojoj zemlji su nazvali “Milosrdni Andjeo”…
Uživeli se u ulogu Boga!
Izludela ih sila, prevelika moć!
Umalo da mi pogode drugaricu Silvanu u Nišu. Dobila neke medicinske nalaze a tamo lepo piše da ima višak gvoždja. Kako koja bomba krene prema Nišu, tako skreće u njenu avliju! Bežala jadnica u cik-cak kao zec na nizbrdici, sve dok se njen Ljuba nije setio i umotao je u srebrnu foliju od čokolade.
Zeznuli radar a čokoladu pojeli!
Prolaze godine, mnogo toga se zaboravlja. Život teče dalje.
Valja se okrenuti sebi, pomiriti se sa svetom i gledati budućnost.
Nekako mi je ostala samo jedna slika iz tog perioda.
Budjanovci, kačljuga, ciganska cerga, neko konjče vuče dvokolicu a na njoj ostaci “Nevidljivog” F 117A!
Nose ga na otpad da prodaju u staro gvoždje!
A prate ih trubači!
Izvinite, nismo znali da je nevidljiv!
Nezaboravna slika.
Avion, poznatiji kao nevidljivi, oborila je jedinica protivvazdušne odbrane kojom je komandovao pukovnik Zoltan Dani.
Pukovnik američkog ratnog vazduhoplovstva Dejl Zelko u SAD drži predavanja o tome kako je pre tačno 10 godina ušao u istoriju, kao pilot prvog "nevidljivog" aviona F-117 ikada oborenog u borbi. Mlati debelu lovu. Još i odlikovan!
Ovaj naš pukovnik u penziji, na pijaci u vojvođanskom selu Skorenovcu prodaje kore za pitu i bavi se seoskim turizmom.
Skoro je sve to bilo pa mi sećanja nekako još nisu sazrela…
Ipak, moram da se setim Monike Levinski i oralnog grafita iz tog perioda u mom komšiluku:
“ Stisni zube Monika!”
I onaj, legendarni:
“ Kolumbo, *bem te radoznalog”