Cigani

Danas je Svetski dan Roma!
Za neupućene, Svetski dan Cigana.
Omiljen mi dan.
I treba ceo svet da ga slavi.
Mi Zvezdaši, Cigani sa severne tribine posebno.
Bili smo prvaci Evrope. Nije to mala stvar.
Bili smo i prvaci sveta. Tek to nije bila mala stavar.
Onda je nekome zasmetalo... Organizovana mafija preuzela stvar u svoje ruke i hteli da nas pokrste u Delije.
Srpska posla, opet smo se podelili.
Mator sam da se menjam. Ostao sam pravoverni Ciganin.
Sa severne tribine!
Jesam Ciganin ali nisam Rom.
Ali su zato mnogi Romi Cigani.
A neki bivši Cigani su postali Romi.
Ma, ko će se tu snaći...
Biraju se Kralj i Kraljica. Nisam još čuo za Romskog Kralja!
Kralj ciganske muzike, počivši Šaban Bajramović je govorio da koliko je njemu poznato, u njegovoj porodici nije bilo Roma.
Moj drugar Toma Jovanović, Ciganin iz Piromana, bio i ostao Ciganin.
Kaže, Ciganin sa velikim C!
Čak nije ni navijač!
Istorija beleži da je prvo imenovanje Roma zabeleženo je 1100. godine kao Atsincana po osnovi Grčke reči Athigganien, što znači "ne dirati" koja je transformisana u Atsinganein, da bi dobila defitivno ime Ciganin.
Tek mnogo kasnije, i to samo za one koji su došli iz Egipta a tamo stigli iz Indije, pojavljuje se i ime Egipćani.
E onda bi Cigani verovatno birali Faraona mahale!
To se nekako zabašurilo, i dugo već nisam čuo taj naziv za Cigane.
U Velikoj Britaniji oni dobijaju ime Gipsi, u Francuskoj Gitan, u Španiji Gatanos, u Nemačkoj Cigojner!
I kada psuju, vole da opsuju majku cigansku. Sa lepim naglaskon na drugi slog.
I tu se vidi ko je ko.
Ma idi, kako bi zvučalo da psuju majku egipatsku ili daleko bilo, romsku...
Glupo, nemuzikalno. I nekako folirantski.
Pun mi mali ekran dušebrižnika, idu od stanice do stanice i kukaju nad zlohudom koji se nadvio na Rome u Srbiji.
Isti oni koji posle rukovanja sa Romom dezinfikuju ruku.
Ovih dana iselili jednu grupu iz kartonskog naselja. Lele, svi kao nešto zabrinuti.
Hitno da se dodele stanovi! Krov nad glavom!
Pa, ako je to bas tako gospodo dušebrižnici, onda su svi podstanari u Beogradu ugroženi a beskućnici zasigurno jesu. Odokativno ih je oko 800 000 duša.
Kako bi bilo da uzmem kartonsku kutiju i zavučem se u nju na sred Terazija?!
Ne pomeram se dok mi grad ne dodeli stan.
Oni horski traže, zahtevaju:
- Ne tražim stan na dva sprata. Može i garsonjera.
I tata bi sine...
Kako god se zvali, danas je njihov dan radosti.
Zar Lorka, kažu, nije napisao „Ciganski romansero“ u slavu tog drevnog naroda koji govori jezikom najbližem sanskritu, sa mnogim korenima indoevropskog porekla.
Zato se mi Zvezdaši, Cigani sa Marakane pridružujemo opštem slavlju.
Ako ništa drugo, bar da nam Grobari zavide.
Oni to nikada neće imati. Sigurno.
Ko može da zamisli da se svečano obeležava Svetski dan Grobara!?
Ma nikako!