Soliranje

Enciklopedije kažu...

Ni u Novom Zavetu, niti bilo gde drugde u Bibliji ne postoji ijedna reč o tome da treba držati Božic. Vodjeni nadahnutim učenjima apostola Petra, Pavla i drugih, hrišcani u prvom veku nikada nisu proslavljali Božic. Ni jedan biblijski autoritet ne nalaže svetkovanje tog praznika, ma kako to čudno izgledalo.

Buduci da je Božic dospeo u naše krajeve preko Rimokatoličke crkve, provericemo šta kaže enciklopedija koju je objavila ta crkva. Pod odrednicom "Božić" stoji sledeće:

"Božića nema medu praznicima najranije hrišćanske Crkve. Prvi dokazi o postojanju te svetkovine potiču iz Egipta. Paganski običaji vezani za mesec januar podsećaju na Božic". U nastavku teksta priznaje se istina da "u Svetom Pismu samo grešnici slave svoj rodjendan, dok sveci to ne čine".

Enciklopedija Britanika tvrdi: "Božic nije postojao medju ranijim praznicima u crkvi..." Dakle, taj praznik nije uspostavio Isus Hristos, apostoli ili neki drugi biblijski autoritet, već je on tek kasnije odabran iz paganskih običaja i uveden u hrišcansku religiju.

Enciklopedija Amerikana kaže: "Prema mnogim izvorima Božic se nije slavio u prvim vekovima hrišćanske crkve pošto se u hrišćanstvu uobičajilo proslavljanje smrti istaknutih ličnosti, a ne njihovog rodenja..." ("sveta večera", ustanovljena u Novom Zavetu, predstavlja spomen na Hristovu smrt). "...tek u četvrtom veku uspostavljen je ovaj praznik u znak sećanja na taj dogadaj (Hristovo rodenje). Pošto se nije pouzdano znalo koji je datum rodenja Isusa Hrista, Crkva u zapadnom Rimskom Carstvu je u petom veku naredila da se Božić zauvek proslavlja na dan starog rimskog festivala posvecenog rodenju Sola!"

Pismo

Pismo koje je poslao načelnik okruga jagodinskog 7.maja 1841. godine Ministarstvu unutrašnjih dela u Beogradu:

"Poštovano Ministarstvo,

Po verodostojnom pričanju g. Tase, haračlije ciganskog, g. protoprezvitera ovdašnjeg g. Marka, kmeta Janaćka i pročih građana ovdašnjih, na trlu se svaku ponoć skupljaju dvanaest vila sa dvanaest strana u belini, sa spušćenim kosama do članaka i svaka sa dva duga krila. Tuna igraju vrteći se po istom trlu i kad prvi pevci kukurekanjem oglase zoru iste vile pokupidu prašinu sa obadve ruke i onda se razlete svaka na svoju stranu. Predteminuti građani uveravaju, da svaki namernik koji se trevi kad se iste vile igraju tunak nestane kao da u zemlju propadne kao što se slučilo sa množinom ovdašnjih žitelja, za koje se ni dan danas ništa ne zna... "

Jasenovac

Jasenovac je bio logor u istoimenom gradu u Hrvatskoj, formiran u avgustu 1941. godine, a likvidiran aprila 1945. godine.

Sistem koncentracionih logora Jasenovac je dizajnirao Vjekoslav Maks Luburić, koji je bio i njegov prvi komandant. Prvi upravnik logora bio je bivši sveštenik Miroslav Majstorović, a kasnije Dinko Šakić.

Logor je građen od avgusta 1941. do februara 1942. godine. Veći deo logora se nalazio u mestu Jasenovac. Logori 1 i 2 bili su u selima Bročici i Krapju, ali su brzo rasformirani zbog čestih poplava. Zatvorenici su prebačeni u logor Ciglana (Jasenovac 3), koji je bio najveći logor i uključivao je krematorijum. U Donjoj Gradini sa druge strane reke Save vršena su pogubljenja. Logor za decu bio je u Sisku, a ženski logor u Staroj Gradiški na jugoistoku od Jasenovca, mada je žena i dece bilo i u Jasenovcu.

Broj žrtava nikada nije tačno utvrđen. Logorska arhiva je dva puta uništavana (početkom 1943. i aprila 1945. godine). Prema Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu, broj žrtava u Jasenovcu je između 500.000 i 600.000.

O ustaškim zločinima postoji velika dokumentacija. Međutim vlasti u bivšoj SFRJ nisu nikada dozvolile da se ona istraži, pa čak ni u najtajnijoj formi. Najverovatnije iz straha da bi se time morala izbrisati odrednica ustaša = četnik. Žrtve logora bili su gotovo isključivo Srbi, Jevreji i Romi, kao i komunisti.

Na dan 9. oktobra 1942. godine Luburić Vjekoslav zvani "Maks" je na svečanosti u Jasenovcu, koju je priredio kao proslavu godišnjice svoje krvave vladavine u svom održanom govoru rekao:

"..i tako smo vam mi u ovoj godini ovdje u Jasenovcu poklali i više ljudi nego osmanlisko carstvo za cijelo vrijeme boravka Turaka u Evropi".

Zatvorenike i sve one koji su završili u Jasenovcu, ustaše klale posebno oblikovanim noževima (‘’srbosjecima’’) ili su ih ubijale sekirama, maljevima i čekićima; bivali su takođe i streljani ili vešani po drveću ili banderama. Neki su živi spaljivani u usijanim pećima, kuvani u kazanima ili davljeni u reci Savi.

Ovde su korišćeni najraznovrsniji oblici mučenja – metalnim predmetima čupali su nokte na rukama i nogama, ljude su oslepljivali zabijajući im igle u oči, meso su im kidali a zatim solili. Takođe su ljude žive drali, odsecali im noseve, uši i jezike sekačima za žicu, i šila im zabadali u srce. Ćerke su silovali pred očima majki, a sinove mučili pred očima njihovih očeva. Prosto rečeno – u konclogorima u Jasenovcu i Staroj Gradiški ustaše su prevazišli sve ono što čak ni najbolesniji um nije mogao da zamisli i sprovede, po pitanju brutalnosti sa kojom su ljudi ubijani.

Ljudi u Jasenovcu više nisu ni bili ljudska bića već objekti podesni za iživljavanje svakog ustaškog hira.

Čak su i nacistički generali bili zapanjeni užasima Jasenovca. Tako je general fon Horstenau, Hitlerov izaslanik u Zagrebu, zapisao u svom ličnom dnevniku za 1942. godinu da su ustaški logori u NDH bili „suština užasa“ a Artur Hefner, oficir zadužen za transport radne snage u Rajh, napisao je za Jasenovac 11. novembra 1942.: „ Bez obzira na javnu propagandu, ovo je jedan od najstrašnijih logora, koji bi se mogao porediti jedino sa Danteovim „Paklom“.“

Prema rezultatima dosadašnjih istraživanja, u NDH od 1941. do 1945. godine život je izgubilo 74.762 dece, od čega je 60.234 ubijeno, dok se 14.528 vode kao žrtve rata.

Arhivska građa proučavana u državnim i diplomatskim arhivima Italije, Francuske i Velike Britanije teško optužuje Vatikan. Arhiv pokazuje da je Sveta stolica ne samo znala za planiran zločin genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, već je stajala iza njega.

Vatikan je priznao načističku tvorevinu hrvatskih ustaša jer je glavni cilj bio "da unište srpsku pravoslavnu šizmu" i zato je podržavao katolički kler. Sveta stolica je imala podrobne informacije o tome šta se događa u državi koja je, po uzoru na Hitlerovu Nemačku, usvojila doktrinu "konačnog rešenja" za Srbe, Jevreje i Rome jer je primala izveštaje od svog predstavnika, zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca.

Vatikan nikada nije osudio hrvatski genocid, omogućio je da najveći ustaški zločinci pobegnu i ostanu nekažnjeni, a opljačkano zlato i druge vrednosti žrtava završile su u njegovim trezorima.

Pored svega, papa Pije XII je Stepinca, koji je posle rata osuđen na 16 godina robije, imenovao 1953. za nadbiskupa, a njegovu beatifikaciju je posmrtno izvršio papa Jovan Pavle II.

Seci!

Šestoro pacijenata užičke bolnice, koji su u ponedeljak primljeni na hirurško odeljenje, juče ujutro u osam sati, upali su u operacioni blok ove zdravstvene ustanove i tu su se, iz revolta što ni posle pet dana nisu operisani, zaključali, zahtevajući da se nad njima hitno izvrši hirurška intervencija. Drama u bolnici stišala se oko 10.30 kada je rukovodstvo Zdravstvenog centra uspelo da ubedi pacijente da se vrate u bolesničke sobe, pruživši im čvrste garancije da će biti operisani u ponedeljak.

Zemljo, otvori se...! 

Srbija!

SRBIJA, SVETSKI ŠAMPION U TENISU!

Srbija na krovu planete!
Teniska reprezentacija Srbije osvajač je Dejvis kupa!
Najtužniji čovek prvog dana finala bio je Janko Tipsarević.
- Nikad se nisam osećao ovako u životu. Očigledno da mi fale takmičarski mečevi, jer sam poslednji put igrao pre mesec i po. Bio sam malo nervozan, pošto sam prvi izašao na teren, ali jednostavno mislim da sam previše razmišljao o sebi, a ne o protivniku. Žao mi je publike u Beogradu, jer im nisam pružio priliku da me bolje bodre.
Tada je stvari u svoje ruke uzeo Novak Đoković, dozvolivši Žilu Simonu da se nada samo u prvih pet gemova, pre nego što je započeo igru mačke i miša. Serijom brejkova razoružao je protivnika i na gotovo identičan način uzvratio udarac gostujućem timu. Na kraju, Nole je trijumfovao s 3:0.

Teniska reprezentacija Francuske povela je u subotu protiv Srbije sa 2:1 u finalu Dejvis kupa u Beogradu, pošto su Majkl Ljodra i Arno Klemon pobedili Viktora Troickog i Nenada Zimonjića sa 3:2!

Najbolji srpski teniser Novak Đoković ubedljivo je savladao francuza Gaela Monfilsa, u današnjem okršaju Dejvis kupa u Beogardskoj areni. Tom pobedom Srbija je izjednačila rezultat i trenutno je 2:2. Đoković je ostvario pobedu u tri seta, 6:2, 6:2 i 6:4, posle dva sata i 13 minuta.

Poslednji, peti meč Dejvis kupa u Beogradu igraće Viktor Troicki i Majkl Lodra.

I...

Odlučujući poen, na maestralan način doneo je Viktor Troicki, koji je posle tri fantastična seta počistio sa terena Francuza Majkla Ljodru sa 3:0, po setovima 6:2, 6:2, 6:3.  

SRBIJA, SVETSKI ŠAMPION U TENISU! 

Decembar

Narodna imena za decembar: studen, nikoljstak, “oko svetog Nikole”, božićni, koledar. 

Kod Hrvata: prosinac

Latinski: december

Engleski: december

Decembar je možda, još i najveseliji mesec. Na ovim geografskim širinama u decembru obično padne prvi sneg, koji deca toliko vole i sa nekim svečanim raspoloženjem dočekuju.

Decembar je veseo, jer se u njemu jasno osećaju predstojeci praznici - Božićni i novogodišnji..

Uostalom, decembar je bio praznični mesec još kod starih Rimljana, koji su 17. decembra počinjali proslavu Saturnalija. Saturnalije su bile najveseliji rimski praznik.

Tih svečarskih dana nije se radilo, delili su se pokloni, priredjivane su gozbe, a robovi su dobijali nevidjenu slobodu da se lepo oblače i da ništa ne rade. Čak su mogli da jedu za gospodarevom trpezom, dešavalo se da su zamenjivali uloge sa svojim gospodarima te su oni zapovedali, a gospodari ih služili.

Zatim se birao privremeni kralj, koga su svi redom tih dana slušali.

Saturnalije su bile posvećene bogu Saturnu i trajale su tri dana, sve dok Kaligula nije odlučio da se slave pet dana.

Ovaj praznik se nakon IV veka stopio sa Božićem.

U decembru pada i Hanuka, jevrejski praznik svetlosti; proslava oslobodjenja jevrejske države od helenističkih okupatora (što je bilo u III veku) i ponovnog posvećenja Jerusalimskog hrama.

U nasim krajevima postoji običaj da se od 13. do 25. decembra, svakog dana prati kakvo je vreme, te se po tome predvidja i vreme za čitavu narednu godinu. Svaki taj dan predstavlja jedan mesec: 13. je januar, 14. je februar itd. Pa ako je 13. decembra lep dan, takav će biti i ceo januar.

Decembar je dvanaesti i posladnji mesec u godini po gregorijanskom kalendaru, i ima 31 dan. Ime mu dolazi od latinskog "decem" (deset), jer je po starom republikanskom kalendaru on bio deseti mesec po redu u godini. Isti slučaj imamo i sa septembrom, oktobrom i novembrom. Po tom republikanskom kalendaru decembar je imao 29 dana, zatim je Cezarovom reformom dobio još jedan dan. Tada su svi meseci imali 30 ili 31 dan (izuzev februara, koji je imao 29 dana - odnosno 30 svake prestupne godine). Ali 44. godine pre nove ere, odlukom rimskog Senata mesec Quintilis, koji je imao 31 dan, posvećen je Cezaru, a 8. godine pre nove ere, mesec Sextilis, koji je imao 30 dana, je posvećen Avgustu. Zatim je avgustu dodat jedan dan, da bi imao koliko i Cezarov jul (uzet je od februara), septembru je oduzet dan, oktobru je dodat dan, novembru oduzet, a konačno decembru dodat. Sve to je bilo nužno da bi meseci naizmenično imali 30 odnosno 31 dan. Tako od tada decembar ima 31 dan.

22. decembra na severnoj Zemljinoj polulopti počinje zima. Sunce je tada ispod ekvatora u najnižoj tački i njegovi zraci udaraju pod pravim uglom zimski povratnik. Tog dana noć je najduža u godini, a dan najkraći. To je dan zimskog solsticija ili zimske karatkodnevnice. U isto vreme na južnoj zemljinoj polulopti počinje leto.

Apofis

Strah da je Zemlja u opasnosti od asteroida povećao se otkrićem jednog većeg asteroida koji orbitira oko Sunca, a u aprilu 2029. će pored Zemlje proletjeti na udaljenosti od svega 35.405 km, što u terminologiji astronomije znači "za dlaku".
E sad, možda udari a možda i neće… Strpimo se do 13. Aprila 2029.
U egipatskoj mitologiji, Apofis (Apophis) je bio antički bog zla i destrukcije, demon koji je predstavljao svet večne tame. Njegovo ime astronomi su ocenili kao najpogodnije za asteroid koji juri prema Zemlji.
Naučnici pomno prate napredak 390 metara širokog nebeskog tela "2004 MN4" na kursu koji bi mogao da dovede do sudara sa našom planetom.
Procenjuje se da bi udar Apofisa oslobodio energiju sto hiljada puta veću od energije atomske bombe koja je razorila Hirošimu. Udarom bi direktno bilo zahvaćeno više hiljada kvadratnih kilometara Zemljine površine, ali bi posledice osetila čitava planeta.
Meteor će da nas zvekne 2036! Većina naučnika tipuje da će pogoditi Kaliforniju…
Ako nas i on omaši, ovaj neće sigurno:
Asteroid “2004 VD17”, nešto veći (500m) od Apophis-a ipak ne predstavlja globalnu pretnju (tipa uništenja civilizacije) medjutim može napraviti lokalno uništenje ogromnih razmijera. (krater do 11 km sa radiusom uništenja od 1000 ako pogodi u kopno) ili cunami visok nekoliko stotina metara ako pogodi u more sa potencijalnom brojkom poginulih izmedju 500 miliona do milijarde ljudi (ako se obistini rast populacije i gustine naseljenosti do 2100-te godine).
Sve mi je to nekako nesiguro.
Traljavo...

Ipak, tipujem na Maje i  21.12.2012. 

Srbenda

Retki su muškarci kojih se Srbi plaše. Ipak, ima i takvih. Opet, medju Srbima.
Sačinjavaju ubedljivo manjinski deo populacije, i tim su strašniji. Isteruju ove, većinske Srbe iz pameti i uteruju im strah u kosti. To su, takozvani, fini ljudi. Fini ljudi su u stanju da normalne Srbe, svojim delanjem, dovedu do ludila. Od straha, normalno. Prosto ih raspamećuju svojim nenormalnim ponašanjem. Ništa što Srbi od njih, u odredenim situacijama, očekuju, ovi ne rade. Nego, sve suprotno. Time potpuno parališu Srbe. A gubitak kontrole nad situacijom je nešto čega se Srbi, navikli da drže sve konce u rukama, najviše plaše.
  Imamo dva primera. Primer A: normalno ponašanje. Primer B: nenormalno. Zastrsujuce.
  Primer A: Gužva u rano popodne. Srbin se oštro probija i, odjednom, neko ga zakači ramenom. Slušajno, ali otkud to Srbin zna.
A i da zna, je l` treba da trpi da ga čepi kako ko stigne? Srbinu padne mrak na oči i on vrisne:
  - Kud si navro, vole? Je l` na pojilo, sunce li ti seljačko?
  Kako to izgovori, Srbin zastane očekujuci da mu ovaj uzvrati dogovorenom lozinkom.
Prećutno i tradicionalno dogovorenom. Prenosenom, s kolena na koleno. Najčešće je i dočeka. Stiže, brzinom svetlosti:
  - Sad će vo da ti pokaže, magarče bezobrazni! Dodi da ti pokažem gde sam krenuo, majku li ti majčinu?
  Srbin mu onda, s olakšanjem, (jer vidi da ima posla s normalnim čovekom), uzvrati, pa ovaj njemu, i tako redom. Potraje to neko vreme, onako rutinski, s razumevanjem, pa se tako i završi. Odigraju lepo svoj rodački ples, i svako ode na svoju stranu. Nema greške.
  Primer B: Sta se dešava kad se Srbin, u gužvi, očeše o finog čoveka? Nastaje drama sa nesagledivim posledicama. Srbin, normalno, krene sa svojom uvodnom replikom. Čisti srpski haiku:
  - Kuda vole ...?
  Onaj fini ga, na najboljem mestu, preseče:
  - Izvinite, gospodine, molim vas!
  Bolje da mu je so sipao na ranu! Sve je Srbin očekivao, samo to ne. Ukopa se, kao da ga je udarilo 220 volti. Pokušava da se pribere:
  - Je l` ti to mene zajebavas?
  A onaj, samo sipa ulje na vatru:
  - Oprostite, molim vas, zaista nije bilo namerno!
  Vidi Srbin da ima posla s opasnim ludakom. Nit` se vodi, nit se tera. Ništa ko čovek da mu odgovori, samo - izvinite, pa izvinite.
Lepo ga izaziva da poludi... Pokuša Srbin još jednom da ga uvede u normalu:
  - A kako bi bilo da ti ja dodem, pa da ti slučajno zavrnem tu pedersku šiju, majmune!
  Fini čovek, onim mirnim glasom za raspamećivanje normalnog naroda, samo veze goblen sa Srbinovim živcima:
  - Smirite se, gospodine. Nemojte da se vredjamo. Svi smo nervozni, gužva je...
  Srbin, duboko uvredjen, poseže za finalnim argumentom:
  - E , sad ću da te polomim! Ti ćeš meni dušu da jedeš...!
  Taman Srbin zamlatara rukama, kad ga strašna misao preseče u pola pokreta. Ludak ćuti i gleda kroz prozor. Ne odgovara!
  "Jao", pomisli Srbin, "možda ima pištolj! Samo čeka da me izrešeta, ni krivog ni dužnog. Mami me, djubre. Kud se, i ja, kačim s ludacima!"
  Tužan i skrhan, izvlači se iz gužve. Sa sigurne razdaljine, opsuje još jednom zlikovca.
Reda radi. Bez volje i bez strasti.
  "Eee, Srbijo", pomisli, "kukala ti majka. Normalnog čoveka, svećom da tražiš... Sve go manijak..."

Rahmetli

Na stolu šerbe, za stolom efendija, drži u ruci Kuran i uči Jasin za rahmetliju u kući. Vječita je polemika oko toga trebaju li uzimati novac za Jasin (Kuranska sura) a oni će svi priznati da i ne traže, nego da im ožalošćena porodica sama <> kovertu u džep. Neki odbiju a ne­ki i uzmu. Većina Krajišnika gunđa zbog toga, ali kada se smrt desi stanu se raspitivati «Koli­ko nije sramota dati hodžama?».
U Krajini, pored svih troškova oko dženaze, običaj je da se hodžama da i koverta s novcem, bez priznanice ili računa, čisto da se sevap upropasti. Ako se radi o imućnijim porodicama bude pozvano i više hodža na dženazu. Ako su pozvani slijedi im i koverta, poneki ispravni imami dođu i sami ne očekujući naknadu. Iznos u koverti također zavisi od imućnosti familije, ali se svi slažu da je 50 maraka malo!!!
Još se opriča o siromašnom Krajišniku koji je organizovao dženazu za svoju preminulu su­prugu. Kada je dženaza obavljena, proučen talkin na mezaru i jasin u kući, skromni čovjek je zašao i podijelio hodžama koverte.
Kada su se razišli kućama te kad su hodže u sigurnosti osame otvorili koverte čekalo ih je iznenađenje. Umjesto novca u koverti se nalazila ceduljica na kojoj je kratko pisalo «Hvala vam što ste pristustvovali!».
Tako piše info portal grada Cazina!

Ne piše li u 21. ajetu: 

Slijedite one koji od vas ne traže nikakvu nagradu, a na pravom su putu!? 

Fi

Da li ste se ikada upoznali sa brojem 1.618? Ako niste upoznajte ga, 1.618 poznat je kao PHI.
PHI (čitaj:fi)koji iznosi 1.618 drži se da je najsavršeniji broj svemira.
Kada podelite ženske jedinke pčela sa muškima u košnici, dobijete PHI, kada podelite dužinu od glave do poda sa dužinom od pupka do poda – dobijete phi. Kada podelite dužinu od ramena do prstiju sa dužinom od lakta do prstiju – opet dobijete fi.
Izmerite li udaljenost od ramena do vrha prstiju a zatim to podelite s
udaljenošću od lakta do vrha prstiju, opet ćete dobiti PHI.
Još jedan primer? Udaljenost od kuka do poda podeljena udaljenošću od kolena do poda. Opet PHI. Zglobovi prstiju. Prsti na nogama. Podela kičme. PHI. Svi smo mi hodajući primer božanske proporcije.
FHI je na svakom koraku.....
No nemojte ga zameniti sa PI. Ovaj je broj, 1.618 vrlo važan broj u umetnosti i smatra se najlepšim brojem u svemiru. Broj PHI, izveden je iz Fibonaccijevog niza.
PHI je sveprisutan u prirodi, što jasno premašuje bilo kakvu slučajnost, pa su tako ljudi pretpostavljali da je PHI sigurno predodredio sam Stvoritelj svemira. Rani naučnici su 1.618 predstavili kao Božansku proporciju. Spiralne latice sešera, poredak listova na stabljikama biljki, segmentacija insekata svi imaju zapanjujuće svojstvo božanske proporcije.
Zlatni presek ti je odnos visine i širine papira.
Svi formati papira su izvedeni na dva načina.
Jedan je po standardu gde se kraća strana množi sa 1.62 i dobija se visina.
Drugi je tzv. zlatni presek gde je odnos 1.41.
Zlatni presek se ne odnosi samo na formate već i na sve graficke detalje nekog proizvoda.
NPR prelamaš knjigu i postavio si da ti glavni naslov bude 18 pt.
Ali ne znas koliki ti je medjunaslov, a koliko da ti bude veliki tekst.
Pa koristi pravilo zlatnog preseka. 18 : 1.41 i dobićeš medjunaslov.
Onda isto tako sa medjunalsovom i dobices velicinu sloga…

Ocila

Godine 1402. Stefan Lazarević je od vizantijskog regenta Jovana VII dobio titulu despota i po ugledu na Vizantijski štit uzeo za grb Srpske Despotovine crveni štit sa srebrnim (belim) krstom i četiri slova «S», koje se u starosrpskoj azbuci zvalo «slovo», početnim slovom Srbije. 
Vizantijski i Srpski štit imaju početna slova svojih država, i tek u XVII veku ih je francuski heraldičar Vilton proglasio za «ocila» jer zapadna heraldika nije znala za slova u grbu već samo za geometrijske figure i slike iz prirode.

Ende! 

Evropa

Ameri nemaju pojma!
Evropa je ekonomska sila bez premca u svetu.
- Evropa proizvodi skoro trećinu globalnog bruto proizvoda,a njena ekonomija je skoro iste veličine kao američka i kineska privreda zajedno. Evropa takođe ima veći broj firmi sa liste 500 najvećih kompanija u svetu nego što to imaju SAD i Kina zajedno. Evropa je istovremeno najveći spoljnotrgovinski partner kako Amerike, tako i Kine. Amerika ulaže u Evropu petostruko više nego u Kinu. Najzad, američke kompanije ostvaruju 20 puta veći profit u Evropi nego u Kini.
- Evropa je otkrila kako da iskoristi kapitalizam koji stvara ogromno bogatstvo u kojem će učestvovati većina ljudi. Oni deo svog bogatstva svesno ulažu u jačanje ekonomskog i socijalnog položaja građana, a posebnu pažnju posvećuju zaštiti porodice. 
U Evropi "gotovo svi imaju zdravstveno osiguranje, obrazovanje je uglavnom besplatno, penzije su dovoljno velike da ljudi mogu od njih da žive, porodiljsko odsustvo je plaćeno, a postoji i besplatna dečja zaštita". Još jedan mit o Evropi jeste da Evropljani plaćaju ogromne poreze da bi finansirali pomenute socijalne beneficije.
- Amerikanci plaćaju manje poreze, ali zato iz svog džepa daju ogroman novac da bi pokrili usluge koje Evropljani dobijaju od države. Pri tom je evropski sistem zdravstvene zaštite mnogo efikasniji od našeg. Uzmimo primer Nemačke, gde na troškove zdrastvenog osiguranja otpada osam odsto bruto nacionalnog proizvoda, a u Americi taj procenat iznosi 17 odsto.
Vreme je da Amerikanci počnu da uče od Evropljana kako se vodi briga o društvu u celini i pri tom živi bez rasipanja

Novembar

Narodna imena za novembar: gruden, studen, listopad, pazdernik, mratinji, mratinjski, mratinstak, svetoandrejski, arandjeoski. 
Kod Hrvata: studeni 
Latinski: november 
Engleski: november 
Kada bi birali "najružniji" mesec, većina ljudi bi se odlučila za novembar. Dani su u novembru kratki, nebo prekriveno teškim, sivim oblacima, kiše su dosadne i duge. Neka vlažna hladnoća uvlači se u kosti, a ujutro je tako teško ustati iz toplog kreveta. Novembar je tužan i sumoran mesec. 
Ipak, i on zna da iznenadi, pa nekad dopusti Suncu da ogreje zemlju. Ali, to se dogadja retko i traje kratko. 
Novembar je jedanaesti mesec po redu u gregorijanskom kalendaru, i ima 30 dana. Njegovo ime proizvod je ekvilibristike starorimskih reformatora kalendara. Ono dolazi od latinske reci "novem", sto znači devet i u početku je to bilo u redu, jer je novembar bio deveti mesec po starom, republikanskom kalendaru. Ali kada su kalendaru dodata još dva meseca, januar i februar, novembar nije menjao ime iako je postao jedanaesti mesec. Iste probleme imaju i septembar i oktobar,..
U početku, novembar je imao 29 dana, ali nakon reforme kalendara koju je inaugurisao Julije Cezar ovaj mesec je dobio dva dana, te je od tada imao - 31 dan. 
Ali, Sekstilis je imao 30 dana i kad je taj mesec posvećen Oktavijanu Avgustu, po odluci Senata dobio je i on još jedan dan. To je izazvalo sledeće promene. Da ne bi dva ili više meseca imali isti broj dana, septembar je skraćen za jedan dan koji je dodat oktobru, a novembru je oduzet dan koji dodat decembru. 
Tako je ostalo do danas.

Jahači magle

Četiri jahača apokalipse, jašu preko…
Prvi konjanik je jahao na belom konju . Nosio je luk a na glavi mu je bio venac . On je osvajač i pobednik . Prvi jahač se često smatra antihristom . On je imitator Hrista , koji bi takođe trebalo da dođe na belom konju . Iako ga često vezuju za antihrista u Otkrovenju Jovanovom nije pomenut pod tim nazivom .
Drugi konjanik je jahao crvenog konja . Crvena boja simbolizuje krv koja se proliva u ratovima . Jahač je imao veliki mač . Za njega se kaže da će oduzeti mir sa zemlje i naterati ljude da se međusobno ubijaju . On ukazuje na strašne ratove do kojih će doći pred kraj sveta .
Treći konjanik jaše crnog konja i nosi vagu u ruci . On predstavlja glad jer se spominju male količine pšenice i ječma . Doći će do nestašice hrane , verovatno kao posledica ratova do kojih će dovesti drugi jahač .
Četvrti konj je bledunjav . U originalnom tekstu se navodi da je zelene boje , čime se ukazuje na boju teško bolesnih i nedavno umrlih ljudi . Ipak , u većini biblijskih prevoda upotrebljava se izraz bled da bi se označilo truljenje . Poslednji jahač je jedini imenovan - njegovo ime je smrt . Neobično je da ga prati pagansko božanstvo starih Grka , Had koji simbolizuje pakao . Ovaj jahač je kao spoj prethodnih . On ubija ratom , glađu , bolešću i divljim zverima .
A Mujo, kuje li kuje...

TikTak

U staroj Grčkoj, doletanje ždralova označavalo je vreme za setvu i sađenje povrća a povratak lasta završetak vreme obrezivanja drveća. Ali, mnogo ranije, ljudi su uočili da tačnije vremenske podatke mogu dobiti posmatranjem kretanja nebeskih zvezda i planeta. U Egiptu su astronomi i matematičari još od 2.100–1.800 g.p.n.e, posmatranjem položaja i kretanja zvezde Sirijus na nebu, određivali početak godine. Arhitas iz Tarenta, (428–347. g.p.n.e.), u svojoj rečenici “vreme je veliki broj malih pomeranja, odnosno određeni interval u strukturi svemira”, verovatno je prvi matematičko vreme definisao kretanjem svemirskog sistema. Za Platona, vreme je matematička veličina a njena veličina je izvedena iz kretanja planeta. Aristotel je bio još precizniji: “Ne samo što kretanje merimo pomoću vremena već i vreme prema kretanju zbog toga što jedno uslovljava drugo”. Prodor heliocentrične teorije i teorije kretanja planeta prema Keplerovim zakonima doveo je do matematičkog definisanja pojma. Francuski astronom i matematičar Pjer Simon de Laplas okarakterisao je vreme kao “...umnožavanje kontinuiteta niza događaja u našoj svesti”. A Isak Njutn je 1687. pisao: “...apsolutno vreme, stvarno i matematički, teče ravnomerno samo od sebe i iz svoje prirode bez bilo kakvog odnosa sa spoljnim svetom.”
Kod Egipćana i Rimljana novi dan je započinjao u ponoć. Vavilonci, Sirijci i Persijanci su za početak dana smatrali izlazak Sunca, Arabljani podne a Jevreji i Kinezi zalazak Sunca. Prema Hiparhu (2.v.p.n.e.) dan je započinjao u ponoć. A grčki astronom Ptolomej (90–160. g.), početak dana je stavio u podne. 
Mnogo vekova kasnije, Ptolomejev način je preuzeo i poljski astronom Nikola Kopernik, koji je određivanje podneva pasažnom metodom, tj. tako da se ono izmeri u vreme prolaza Sunca kroz teritorijalni meridijan, smatrao veoma tačnim, pa je prema tome prikladno za računanje početka dana.

Oktobar

Narodna imena za oktobar: pazdernik, rzijen, pejčin mesec, mitrov, mitrovski, mitovstak, lučinski, lučinštak 
Kod Hrvata: listopad 
Latinski: october 
Engleski: october 
Oktobar je deseti mesec po gregorijanskom kalendaru i ima 31 dan. U starom Rimu po tzv. republikanskom kalendaru, oktobar je bio osmi mesec po redu, pa se tako i zvao - okrobar od latinskog "octo" (osam). Kad su reformom kalendara godini dodata još dva meseca (januar i februar), oktobar je došao na deseto mesto, ali je zadržao staro ime. To je bio slučaj i sa nekim drugim mesecima. 
Po republikanskom kalendaru oktobar je imao 31 dan. Reformom tog kalendara oktobar je skraćen za jedan dan, te je tako imao 30 dana. Medjutim, kad je rimski Senat 8. godine pre nove ere, doneo odluku da mesec avgust dobije još jedan dan, kako bi se izjednačio sa julom nastao je problem, jer su čak tri meseca zaredom imala po 31 dan: jul, agust i septembar. Rimljanima, po svemu sudeći, nije bilo teško da menjaju svoj kalendar, pa su tako napravili i ovu izmenu. Jul i avgust se nisu menjali, jer su pripadali Juliju Cezaru i Oktavijanu Avgustu, ali ostali meseci nisu bili toliko važni, te je od septembra, koji je imao 31 dan, oduzet jedan dan i dodat oktobru. Od tada pa do danas oktobar ima 31 dan. To je imalo posledice i na sledeci mesec, tj. novembar.
Oktobar je najlepsi mesec u doba jeseni. Priroda se, sprema na pocinak…

Pitanje

Sarajka pita:
Moj mačak, kada hoće da legne da spava ili da se mazi u krilu, prvo prednjim šapicama izgaca, izgaca (ili sofu, ili nas, ili dekicu, ili svoj ležaj..) i onda napravi jedno 3-4 kruga oko sebe i onda legne. 
Nisam mogla da nadjem šta mu to gacanje znači a i smiješno mi je…
Zna li neko zašto mačke rade ovo i da li sve mačke rade ovo isto?
?!!!

Kad zaigra...

-Kad vrh glave zaigra predskazuje dobitak. 
-Kad zglavak vratni zaigra, strana osoba će ti doneti darove. 
-Grlo kad ti zaigra, losu vest ćes dobiti. 
-Celo izmedju ociju kad zaira, ići ćes na put. 
-Glava kad ti zaigra, bićes nekome sudija. 
-Desno uvo kad zaigra, dobićes dobru vest. 
-Levo uvo kad zaigra, lošu vest ćes dobiti. 
-Desno uvo kad zazvoni, veselim vestima i dobru se nadaj. 
-Levo uvo kad zazvoni, loše vesti ćeš čuti. 
-Oko desno kad zaigra, što pomisliš to će ti se ostvariti. 
-Oko levo kad zaigra, dobićes loše vesti. 
-Nos ceo kad zaigra, doživećeš neočekivano priznanje. 
-Kad ti gornja usna zadrhće, dobićeš neočekivane goste. 
-Kad ti donja usna zadrhće, pobedićes neprijatelja. 
-Obe usne kad zadršću, sa nekim ćeš se ljubiti. 
-Dlan desni kad zaigra, davaćes milostinju. 
-Dlan levi kad zaira, poklone ćeš dobiti. 
-Palac leve ruke kad zaigra, pobedićes neprijatelja. 
-Palac desne ruke kad zaigra, što god budes zatražio dobićeš. 
-Prsa kad zaigraju, veliki ćeš posao uraditi. 
-Pupak kad zaigra, čast i zaradu ćeš imati. 
-Stomak kad zaigra, poklon od nekog bogataša ćeš dobiti. 
-Desno koleno kad zaigra, povećaće ti se bogatstvo. 
-Levo koleno kad zaigra, snaći ćete neka nevolja. 
-List desni kad zaira, rešićes se neke napasti. 
-List levi kad zaigra, rastaćes se ja jednim prijateljem za sva vremena. 
-Clanak desni kad zaigra, očekuje te velika čast, ili novac. 
-Clanak levi kad zaigra, ošalostićes se. 
-Peta desna kad zaira, očekuj dobre vesti. 
-Peta leva kad zaiga, dobićes kritiku. 
-Taban desni kad zaigra, šalost. 
-Taban levi kad zaigra, bogatstvo, zarada. 
-Palac desne noge kad zaira, prijatelji će se srećno vratiti sa puta. 
-Palac leve noge kad zaigra, izbeći ćes mnoge nevolje.

Pomračenje

Jedna od najvećih magija prirode jeste nestajanje Sunca. To je ono kada usred dana Sunce izgubi svoju svetlost, pa nastane noć tako da se i zvezde mogu videti. Misterija nestanka Sunca je rašavana više hiljada godina, a danas se u glavnim crtama uši već u osnovnoj skoli. Radi se dakle o pomračenju Sunca.
Stari Kinezi su verovali da do pomračenja dolazi otuda što neki zmaj proguta Sunce. Kod Egipćana to je zmijurina Apop koja napada Sunce, a kod Indusa demon Rahuj. U Peruu opet jaguar proždire Sunce. A kod nas?
Što se nas tiče čitava stvar oko pomračenja nije baš tako jednostavna, jer u našoj tradiciji postoje razne nemani koje kidišu na Sunce (a i na Mesec): vukodlak, hale, veštice, zmijurine, đavoli. Naročito su opasne hale. Hale imaju po dve glave i po šest pristiju na rukama i nogama, a mogu da se pretvore u razne životinje i ljude.
Neki su, međutim, smatrali da do pomračenja Sunca dolazi otuda što ga leđima zaklone sveti Ilija i đavo dok se biju jadan s drugim. A postojalo je i mišljenje da do pomračenja dolazi zato što se Sunce i Mesec potuku, pa kad Mesec nadjaca Sunce se ne vidi.
Bilo kako bilo, u većini slučajeva neka neman hoće da pojede Sunce. Otuda se u našem narodu i kaže za pomračenje da se to Sunce jede odn. reč izjesti se ima značenje pomračiti se.
Ako posmatrate pomračenje Sunca mežete biti sigurni da ma kako neprezali oči, nećete opaziti ni veštice, ni ale, niti druge nemani, a ni svece. Jednostavno, ni jedno od tih stvorenja se na vidi, pa makar pomračenje posmatrali Hablom.
Postoje posebni metodi pomoću kojih se, ako je verovati babama i vračarama, sve to, pa i više, ipak da videti.
Trik je u tome da se ne posmatra direktno sam događaj, već njegov odraz u vodi. Neposredno posmatranje pomračenja je i štetno i to ne samo kad se radi o pomračenju Sunca već i kad je u pitanju pomračenje Meseca, jer, tvrdi se, i to čoveku donosi zlo.
Uzme se dakle jedna posuda, nalije vodom, a zatim se u vodi uhvati odraz Sunca i pomračenje se posmatra kao u ogledalu. Što se tiče posude preporučuje se da to bude ćasa.
Navodno, tako je radila neka baba u okolini Loznice i postigla sjajane rezultate. Ponegde se zahteva da ćasa bude gleđosana, ali opet u nekim drugim krajevima umesto ćase koristila se tepsija. Rezultati su, kažu, bolji ako se radi o tepsiji koju je nekome o svadbi doneo na poklon kum udovac. Sa takvom tepsijom su obično radile vračare. Neki su tražili da i voda u kojoj se hvata odraz bude naročito, ali se na tome ipak ne insistira suviše.
Nekada je posmatranje pomračenja putem hvatanja odraza Sunca i Meseca u vodi bilo široko rasprostranjeno u narodu. Čak je i sama reč "hvatanje" ili "uhvatiti" postalo sinonim za pomračenje Sunca, odnosno Meseca. Danas sve to tone polako u zaborav i pomračenja se posmatraju kroz zatamnjena stakla, specijalnim teleskopima i drugim instrumentima. I sigurno je baš to glavni razlog što niko vise nije u stanju da vidi sva ona čudesa koja su videli naši stari kada su se Sunce i Mesec "hvatali".
Prilikom svakog pomračenja Sunce dolazi u veliku opasnost i stoga su naši ljudi preduzimali određene mere odbrane Sunca. Pucali su iz pušaka prema Suncu ili su pak pravili veliku larmu udarajući u zvona i u druge predmete, a ako nista drugo vikali su i galamili. (Ovakav način odbrane Sunca je uvek bio efikasan.)
I kod drugih naroda su poznati isti ili slični postupci. Stari Egipćani su takođe dizali veliku larmu, a Kinezi su terali zmaja strelama.
Jedna tako dramatična pojava kao što je pomračenje Sunca svakako nije bez posledica po svet. Tako pomračenje Sunca pretskazuje rat, bolest (pre svega kugu), glad i ustanak. Ponekad predskazuje i smrt vladara kao što je to bio slučaj sa knezom Mihailom koji je poginuo 29. maja 1868. a prethodila su mu pomračenja Sunca od 6. marta 1867. i 23. Februara 1868. Inače, pomračenje Sunca je zlo za Srbe, dok pomračenje Meseca znači zlo za Turke.

BG-2

1923. - Avionska linija Pariz - Budimpešta produžena do Beograda
1926. - Aleksandar Karadordevic 6. januara raspušta Narodnu skupštinu i zavodi diktaturu
1927. - Otvoreno zdanje Aerodroma Beograd
1929. - Poceo sa radom Radio Beograd
1935. - Pušten u saobracaj prvi most preko Dunava - Pancevacki most
1937. - Otvoren Beogradski sajam
1941. - 27. marta velike demonstracije protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu
Nemci bombarduju Beograd 6. aprila, a okupiraju ga 12. aprila
1944. - Amerikanci i ostali saveznici bombarduju Beograd
20. oktobra Beograd oslobodila Narodnooslobodilacka vojska Jugoslavije uz pomoc
ruske Crvene armije Nove komunisticke vlasti hapse i likvidiraju politicke protivnike, a beogradsku omladinu mobilišu za odlazak na Sremski front
1945. - 29. novembra u Beogradu Ustavotvorna skupština proglasila Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju Ukinuta monarhija i zvanicno zapocela komunisticka vladavina Josipa Broza Tita
1946. - Nacionalizacija imovine predratnih industrijalaca
1948. - Zbog politickog razilaženja staljinista i titoista veliki broj ljudi uhapšen i
osuden na robiju
1950. - Zvanicno zapocelo "radnicko samoupravljanje" nad imovinom otetom od predratnih vlasnika
1958. - Pocelo redovno emitovanje programa TV Beograd
1961. - Održana Prva konferencija nesvrstanih zemalja
1967. - Održan prvi BITEF
1968. - Studentske demonstracije
1969. - Podignuta Palata "Beograd"
1971. - Izgraden most Gazela i auto-put kroz Beograd. Održan prvi FEST
1974. - Donet novi Ustav SFRJ koji je izazvao niz negativnih posledica po srpsko
nacionalno pitanje
1977-78. - Održana Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji u Beogradu
1979. - Godišnja skupština Svetske banke za obnovu i razvoj i Medunarodnog monetarnog fonda
1980. - Održana XXI generalna skupština UNESCO-a
1983. - Godišnja konferencija UNCTAD-a
1988. - Prvi skup ministara inostranih poslova balkanskih zemalja
1992. - Proglašena Savezna Republika Jugoslavija. 30. maja Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uvodi ekonomske sankcije prema SR Jugoslaviji
1993. - Najveca hiperinflacija u istoriji covecanstva dovela mnoge Beogradane na ivicu
opstanka
1994. - Uveden novi, konvertibilni dinar
1995. - Otvorena podzemna železnicka stanica Vukov spomenik
1996. - Veliki gradanski i studentski protesti zbog nepriznavanja rezultata lokalnih
izbora
1997. - Posle pola veka, prva nekomunisticka gradska vlast
1999. - NATO tri meseca bombarduje Jugoslaviju, ukljucujuci i ciljeve u centru Beograda
2000. - Posle izbora i gradanskih protesta Srbija se oslobada diktature Slobodana
Miloševica

BG-1

7000 pre nove ere - Prvo neolitsko naselje
kraj I veka nove ere - Rimljani naseljavaju Singidunum
91.- Singidunum je rimski vojni logor sa IV Flavijevom legijom
441.- Huni srušili Beograd
posle 450. - Singidunum pod vlašcu Sarmata
oko 470. - Istocni Goti proterali Sarmate iz grada
488. - Gepidi osvojili Singidunum
504. - Goti zauzimaju grad
510. - Mirovnim ugovorom grad pripao Vizantiji
535. - Vizantijski car Justinijan I obnavlja Singidunum
584. - Avari osvajaju i razaraju anticki Singidunum
592. - Vizantija povratila grad
VII vek - Avari ruše i spaljuju grad
oko 630. - Sloveni osvojili Singidunum
827. - Bugari preuzimaju vlast nad tvrdavom
878. - Prvi pisani pomen imena slovenskog imena Beograd
896. - Ugarska vojska napala Beograd
971. - Vizantija osvaja Beograd
posle 976. - Grad preuzima car Samuilo
1018. - Car Vasilije II ruši makedonsko carstvo i Beograd opet postaje vizantijski
1072. - Vizantija preuzela Beograd
1096. - Ugarska vojska razorila Beograd, ali ga je Vizantija zadržala
1096-1189. - Kroz Beograd prolaze krstaške vojske
1127. - Madarski kralj Stevan II ruši Beograd i njegovim kamenom gradi Zemun
1154. - Vizantijski car Manojlo I ruši Zemun i beogradskim kamenom ponovo gradi Beograd
1182. - Ugarska napala i opljackala Beograd
1185. - Vizantija povratila Beograd diplomatskim putem
1230. - Beograd u sastavu Bugarske
1232. - Grad pripao Ugarskoj
1284. - Srpski kralj Dragutin dobija od ugarske krune Beograd, koji tada prvi put dolazi
pod srpsku vlast
1316. - Dragutinov brat Milutin oružano osvaja Beograd
1319. - Ugri oduzimaju kralju Milutinu vlast nad Beogradom
1382. - Protivnici ugarske krune, braca Horvati, osvajaju Beograd
1386. - Ugarska povratila Beograd
1403. - Pod despotom Stefanom Lazarevicem Beograd postaje prestonica srednjevekovne
Srbije - 1427. - Ugri oduzimaju Beograd od despota Ðurda Brankovica
1440. - Turska napada Beograd, ali je grad, uz velika razaranja, odbranjen
1456. - Sultan Mehmed II bezuspešno opseda grad
1521. - Sultan Sulejman Velicanstveni osvaja Beograd
1688. - Vojvoda Maksimilijan Bavarski osvaja Beograd
1690. - Beograd ponovo pada pod tursku vlast
1717. - Princ Eugen Savojski zauzima Beograd
1723-1736. - Izgradnja Beogradske tvrdave po planovima pukovnika Nikole Doksata de Mores
1739. - Beogradski mir, zakljucen izmedu Austrije i Turske, po kome grad ponovo pripada Turcima
1789. - Maršal Gideon Ernst Laudon osvaja Beograd
1791. - Svištovskim mirom Beograd dolazi ponovo pod vlast Turaka
1806. - Karadorde oslobada beogradsku varoš i Beograd ponovo postaje glavni grad Srbije
1808. - Otvorena Velika škola u Beogradu
1813. - Turci ponovo zauzimaju Beograd
1830. - Sultanov hatišerif o autonomiji Srbije
1831. - Otpocela sa radom prva štamparija u Beogradu
1835. - Pojavljuju se prve novine u Beogradu pod nazivom "Novine srbske"
1840. - Otvorena prva pošta u gradu
1841. - Beograd postaje prestonica Kneževine Srbije za vreme prve vladavine Mihaila
Obrenovica
1844. - Osnovan Narodni muzej u Beogradu
1855. - Uspostavljena prva telegrafska linija Beograd - Aleksinac
1862. -Sukob na Cukur-cesmi i bombardovanje beogradske varoši iz tvrdave koju drže
Turci dovodi do medunarodne odluke da Turci napuste grad
1867. - Turski komandant Beograda Ali-Riza paša predaje na Kalemegdanu knezu Mihailu kljuceve beogradskog grada. Turci konacno napuštaju Beograd
1878. - Na Berlinskom kongresu priznata nezavisnost Srbije
1882. - Srbija postaje kraljevina, a Beograd njena prestonica
1883. - Uvedene prve telefonske linije u Beogradu
1884. - Sagradena železnicka stanica i železnicki most na Savi
1892. - Puštena u rad prva vodovodna mreža u gradu
1893. - Uvedeno elektricno osvetljenje
1894. - Krenuo prvi elektricni tramvaj
1903. -Majski prevrat - posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovica na presto Srbije
dolazi kralj Petar I Karadordevic
1914. - Austrijanci bombarduju i zauzimaju Beograd, ali ga Srbi iste godine oslobadaju
1915. - Nemacke i austrijske trupe pod komandom feldmaršala Makenzena zauzimaju Beograd
1918. - Srbi i delovi saveznicke vojske oslobadaju Beograd
1918. - Beograd postaje prestonica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

Karansebeš

Bitka kod Karansebeša (današnja Rumunija) odigrala se tokom noci 17. septembra 1788. godine između više delova austrijske vojske. 
Oko 100.000 austrijskih vojnika ulogorilo se oko grada Karansebeš. Husari (konjica) koji su prešli reku Tamiš u cilju izviđanja pristustva Otomanske vojske naišli su na grupu Roma koji su im ponudili rakiju. Husari su kupivši veliki broj buradi rakije napravili veselje.
Austrijska pešadija je uskoro i sama prešla reku i videvši žurku, zatražili su rakije i za sebe. Husari su to odbili i napravili su od buradi barikade oko sebe. Neko od vojnika je ispalio hitac koji je sve uzbunio. Ubrzo je došlo do puškaranja između dve strane a celu situaciju je pogoršalo to što je neki vojnik iz pešadije povikao "Turci!!! Turci!!!". U nastaloj panici vojnici sa obe strane su počeli da beže. 
Kako je austrijska vojska bila sačinjena od Italijana, Slovena i drugih manjina nastojanje austrijskih oficira da zaustave metež i njihove komande "HALT! HALT!" protumačene su kao uzvici "Alah! Alah!".
Da bude još gore artiljerija je otvorila vatru po svojim vojnicima misleći da otomanska vojska napada. U mraku vojnici su pucali na svaku senku koju su videli. U opštoj bežaniji i sam austrijski car Josif II je pao sa konja.
Dva dana kasnije kada se otomanska vojska pojavila kod Karansebeša imala je i šta da vidi. Ne manje od 10.000 mrtvih i ranjenih vojnika austrijske vojske je ležalo na zemlji

Pa posle kažu da su Srbi... 

Biblos

Zašto Sveto pismo zovemo Biblijom?
Biblija je opšti i usvojeni naziv za zbirku knjiga koje hrišćani smatraju svetima.
Naziv, tj. ime «biblija» dolazi od stare feničke luke Biblos (30 km južno od današnjeg Bejruta). Feničanima, inače, dugujemo početke našeg alfabeta; oni su bili glavni proizvođači i trgovački posrednici pisaćeg materijala - papirusa.
Grci su po Biblosu naz(i)vali pisani list ili svitak prema gradu proizvodnje: «he biblos» (deminutivna množina: «ta biblia» = knjižice), te je ta fenička luka odredila ( u grčkom jeziku) i naziv Pismu. Naziv «ta biblia» (ta biblia) kasnije je i polatinjen u Biblia, -arum (množina), a od srednjeg veka imamo i jedninu: Biblia,-ae. Odatle dolazi u sve europske jezike: Bible, Bibel; Bible, Biblia....Biblija.
Zanimljivo je da Jevreji ne koriste naziv Biblija, nego ono što mi nazivamo Biblija, oni to nazivaju «Tanak» (TNK). Taj naziv dolazi od tri reči (njihovih početnih slova), tj. od tri dela na koje oni dele Sveto Pismo: Torah (Zakon); Nebiim (Proroke) i Ketubim(Pisce).

Fibonači

Mnoge zagonetke Prirode koje nauka postepeno odgoneta vezane su za cele brojeve koji, kao što iz matematike znamo, često prave neobične nizove. Jedan takav značajan niz celih brojeva pre više vekova otkrio je Italijan Leonardo Pizano Fibonači, pa je taj niu po njemu i dobio svoje ime.
Tako niz brojeva: 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21... zovemo Fibonačijevim nizom. Ako se samo malo udubite u njegovu konstrukciju, lako ćete otkriti „šifru“ po kojoj se u njemu ređa broj do broja. Kao što se možete uveriti, svaki naredni član ovog niza brojeva dobija se zbrajanem dva prethodna člana. Tako je, na primer, 5=3+2, 21=13+8. Sada već možete i sami da dodate nove članove Fibonazijevom nizu. Počnite sa: 21+13=34, a zatim 34+21=55... i tako redom, dok vam se ne dosadi ili dok se ne dosetite da se možete pomoći kompjuterom. Veoma jednostavan program, nešto malo truda i mnogo, mnogo hartije – i eto vam nepreglednog mnoštva članova Fibonačijevog niza! Sada nam, posle tolikog posla, ostaje još da vidimo zbog čega je ovaj niz brojeva (koji je toliko jednostavan!) značajan.
Ko bi poverovao da građa šišarke, lice suncokreta, raspored lišća i grana na drveću... i mnogo šta drugo – zavise od Fibonalijevog niza brojeva!
Da li bi jedan dečak ili devojčica, dok kidaju latice cveta i uzbuđeno šapuću: „Voli me, ne voli me...“, pomislio da ishod ovog brojanja (a možda i sudbina ljubavi) zavisi od matematičkog poretka brojeva. Skoro izvesno – da ne bi!
Međutim, ako pažljivo izbrojite ljuspe na jednoj od šišarkinih spirala, dobićete neki od projeva Fibonačijevog niza, recimo: 8, 13 ili 21. A i suncokret je veliki „poznavalac“ matematike. Brojevi njegovih semenih plodova, porećanih po spiralno uvijenim šarama, odgovaraju višim članovima Fibonalijevog niza: 55, 89, 144 itf.
Nešto slično srećemo i među uglovima. Priroda naročito ceni tzv. zlatni ugao, ugao od 137,5 stepeni. To je ugao koji deli krug na dva segmenta, tako da je odnos lukova nad manjim i većim segmentom jednak odnosu luka nad većim segmentom i obimom kruga (tj. zbiru lukova nad oba segmenta).
U ovo što smo vam ispričali veoma smo sigurni. Asigurni smo i u to da Priroda nikad nije držala šestar u ruci i opisivala krugove, a još manje da je na papiru ispitivala odnose njihovih različitih lukova, ili da je pomoću kompjutera tragala za Fibonačijevim nizom brojeva.
Ali je ona, rukovođena principima ekonomične gradnje svojih oblika, uvek pronalazila najbolja matematička rešenja, kao što su ona koja se kriju u Fibonačijevom nizu brojeva, u zlatnom preseku ili u zlatnom uglu.
Zato je slavni fizičar Albert Ajnštajn, koj ije duboko poimao Prirodu, jednom prilikom rekao:
„Priroda se ne razbacuje idejama ni materijalom, ona se ponaša kao dobar ekonomsita.“

Septembar

Narodna imena za septembar: vresen, grozdober, gruden, miholjski, malogospodjinski, bugurojcin.
Kod Hrvata: rujan
Latinski: septem
Engleski: september
Septembar je mesec, kada se u vazduhu već oseća lagani miris jeseni. Dani postaju sve kraći, a letnje žege zamenjuju prijatni dani. Dolaze mladi orasi, u vinogradima bere se grozdje a laste se spremaju na put.
U najstarije doba drevnog Rima godina je imala svega deset meseci. Septembar je bio sedmi po redu, te se tako i zvao - septem.
Medjutim kada su godini dodata još dva meseca, januar i februar, redosled meseci se pomerio, ali su svi oni ipak zadrzali svoje stare nazive, pa je tako ispalo da se deveti mesec zove sedmi.
U početku, po republikanskom kalendaru, septembar je imao 29 dana. Taj republikanski kalendar se zasnivao na kretanju Meseca (lunarni kalendar) i imao je svega 355 dana. Kako se priroda medjutim vlada po Suncu (a ne po Mesecu), Cezar je sproveo reformu kalendara dodavši nekim mesecima dan ili dva, i od tada godina po tom Cezarovom (julijanskom) kalendaru ima 365 dana. Tom prilikom septembar je narastao za dva dana i imao je ukupno 31 dan.
Ali kada je rimski Senat doneo odluku da avgust mesec, koji je do tada imao 30 dana, dobije još jedan dan, ispostavilo se da čak tri meseca zaredom (jul, avgust i septembar) imaju maksimalan broj dana, 31. Pošto se juli nije smeo dirati, jer je pripadao velikom Cezaru, ostalo je da se septembar skrati za jedan dan. Taj septembarski dan, je dodeljen oktobru.
23. septembra (ili dan ranije) zavrsava se leto. Tog dana Sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu. Dan i noć su jednaki i traju po 12 sati. Tada počinje jesen. Dan se zove jesenji ekvinocij ili jesenja ravnodnevnica. Na Zemljinoj jušnoj polulopti, tog dana se završava zima i počinje proleće.

Katari

...ili Albižani ili Patareni
Katarska uverenja izvorno potiču od bogumila sa Balkana, a na zapad su stigla uglavnom trgovačkim putevima. Takođe je prisutna određena idejna sličnost sa ranim pavlićanima.
Prvi poznati katar se pojavio u Limuzenu (Limousin) između 1012. i 1020. Nekoliko ih je otkriveno i ubijeno u Tuluzu 1022. Sinod u Beču (1028) i Tuluzu (1056) je osudio rastuće učenje, a propovednici ubrzo poslati na teren da suzbiju katarsku doktrinu. Katarstvo je ipak nastavilo da se širi, a na današnjem jugu Francuske su stekli čvrsto uporište zahvaljujući zaštiti Viljema, vojvode od Akvitanije (Aquitaine), brojnih grofova Tuluza i znatnog broja plemstva,a jedno od uporišta nalazilo se u Karkasonu pod zaštitom porodice Trenkavela. Langdok je u to vreme bila oblast čuvena po visokoj kulturi, toleranciji i slobodoumlju, u kojoj se govorio oksitanski jezik. Katari koji su tu živeli odbijali su da plaćaju porez rimskoj crkvi i neprestano su se bunili protiv njene iskvarenosti. Čuveni zagovornici ove jeresi bili su Trenkaveli koji su upravljali Karkasonom.
Značajna godina u katarskoj prošlosti je 1167. kada je održan sabor u Sen Feliksu (Saint-Félix-Lauragais), kome su prisustvovali brojni lokalni visokodostojnici, kao i dualističke verske starešine iz okolnih zemalja: bogumilski papa Niketas iz Konstantinopolja, katarski biskup Francuske, poglavar katara Lombardije (odnosno Italije) i mnogi drugi.
Pokret nije imao centar i poznato je da ih je bilo još i u oblastima koje su danas delovi (od starogrčkog καθαροί - čist, odnosno od grada Albija, Langdok, Francuska) su bili društveni i verski pokret sa dualističkim hrišćanskim i gnostičkim Italije, Nemačke, Francuske i Španije. Negde su bili poznati i kao bougres (Bugari), što je ukazivalo na balkansko poreklo njihovih bogumilskih uverenja. Rimska crkva ih je proglasila za jeretike.
Katari su žestoko progonjeni krajem 12. i početkom 13. veka, zbog njihovih ubeđenja. Papa, Inoćentije III je pozvao na krstaški pohod protiv njih, koji je prerastao u četrdesetogodišnji rat protiv domaćeg stanovništva. Tokom ovog perioda je masakrirano oko 500.000 langdokških muškaraca, žene i dece, a njihova zemlja je okupirana i pripojena Francuskoj. Tokom tog sukoba je ostala zabaležena i opsada tvrđave Karkason, nakon čijeg je pada katarsko stanovništvo golo proterano iz grada. Inkvizicija je uvedena da iskoreni i poslednje ostatke katarskih uverenja. Poslednji poznat katarski prefekt je pogubljen u Langdoku 1321. godine.
Katarske starešine su često nazivali cathari (čisti) ili perfecti (sovršitelji), dok su se ostali katari uglavnom nazivali "bons hommes" (dobri ljudi), "bonnes femmes" (dobre žene) ili "bons chrétiens" (dobri krstjani). Katari nisu jeli meso životinja, niti jaja, mleko, sir i mlečne proizvode. Savršenih je bilo relativno malo u odnosu na ostale (oko par hiljada) ali oni su predstavljali srce pokreta i “pravu hrišćansku crkvu”. Živeli su u zajednici dobara, obučeni u jednostavnu crnu mantiju, sledeći primer Hrista i njegovih apostola – posvetivši život čistoti, molitvi, propovedi i milosrđu. Iznad svega, bili su posvećeni pomaganju drugima da pronađu put iz mračne zemlje kojom je vladao mračni gospodar u svetlost, iz koje su smatrali da je čovečanstvo prvobitno poteklo i da će se u nju vratiti.
Žene mogle postati verske visokodostojnice (perfecte) podjednako ravnopravno kao i muškarci. Katarske žene su prve osnivale milosrdna udruženja, koja susrećemo u srednjevekovnim gradovima dosta kasnije. Žan Žirar (Jean Guiraud) opisuje njihove škole, bolnice i radione za siromašne žene.
Katarski krstaški rat ili Albižanski pohod (1209. - 1229.) predstavljao je rat, koji je započela Katolička crkva protiv katara ili patarena u Langdoku na jugu Francuske. Katarsko verovanje je smatrano za jeres. Stepen nasilja prema katarima je bio ekstremno velik, čak i prema srednjovekovnim standardima. Na početku rata krstaši su pobili celi jedan grad Bezijer od 10.000 stanovnika. Kasnije su spaljivali i žive i mrtve katare.
Crkva je ponudila to područje severnofrancuskim plemićima i kralju Francuske, koji su delovali kao katolički plaćenici. Teritorija Francuske tim ratom postaje gotovo duplo veća. Francuska je dobila područja, koja su imala bliže kulturne i jezičke veze sa Katalonijom nego sa Francuskom.
Katarski krstaški rat je imao veliki značaj u uspostavljanju srednjevekovne inkvizicije.

Avgust

Narodna imena za avgust: ruin, srpen, gumnik, makaven, gospoidjinski, vlikogospodjinski, prabraždenski. 
Kod Hrvata: kolovoz 
Latinski: sextilis, zatim augustus 
Engleski: august 
U vreme najstarijeg kalendara drevnih Rimljana, po kome je godina počinjala prvog marta, avgust je bio šesti mesec po redu, te se tako i zvao - Sextilis tj. "šesti". U to doba Sextilis je imao svega 29 dana, kao uostalom i januar, april, jun, septembar, novembar i decembar. Mart, maj, jul i oktobar su imali po 31 dan, dok je februar imao 28. Sve ukupno bilo je 355 dana u godini što je gotovo savršeno odgovaralo lunarnom kalendaru. Ali pošto se priroda ponaša u skladu sa kretanjem Sunca (a ne Meseca), bilo je nužno kad-tad preći na solarni kalendar koji ima 365 dana. 
To se desilo 45. godine pre nove ere, u vidu Cezarove reforme kalendara. Godina je dobila dodatnih 11 dana, tako što su januaru, septembru i novembru dodata po dva dana, te su oni od tada imali po 31 dan, a april, jun, sextilis i decembar su dobili po jedan dan. Dakle "šesti" mesec je od tada imao 30 dana. 
Dakle, 45. gdine stare ere, rimski Senat je u cast Julija Cezara mesec Quintilis nazvao Julius. Nekoliko decenija kasnije, 8. godine pre Hrista, Senat je odlučio da i Oktavijan Avgust, Cezarov usvojeni sin i naslednik, a zatim i prvi rimski car, dobije svoj mesec, pa je Sextilis promenio ime u Augustus. 
Ta naizgled sasvim bezazlena odluka imala je nekoliko posledica po ceo kalendar. Kako je tada Sextilis imao "svega" 30 dana (dakle, jedan dan manje od jula) odlučeno je da se od februara oduzme jedan dan i doda avgustu. Ali, tada je ispalo da tri meseca zaredom (jul, avgust i septembar) imaju 31 dan, što nije bilo praktično, te su usledile još neke izmene.
Od davnina se vreli avgustovski dani zovu "pasji dani", sto se dovodilo u vezu sa zvezdom Sirius…

O demokratiji

• Demokratija znači donošenje odluke od onih kojih se ta odluka tiče.
• Demokratija znači imati izbor. Diktatura znači biti stavljen pred izbor.
• Demokratija je najlošija forma države ako izuzmemo sve ostale.
• Čovekov smisao za prevednost čini demokratiju mogućom. Njegova sklonost ka nepravednosti čini demokratiju neophodnom.
• Demokratija je proces koji nam garantuje da se nama neće vladati bolje nego što to zaslužujemo.
• Najviša mera demokratije ne znači ni najveću meru slobode, ni najveću meru jednakosti, već najveću meru učešća.
• Diktature su jednosmerne ulice. U demokratiji dozvoljen je saobraćaj u oba smera.
• Demokratija ne znači: "Ja sam jednako dobar kao i ti", nego: "Ti si jednako dobar kao i ja".
• Da se preko izabranih demokrata može projektovati volja naroda, samo je privid. Ali, ako to predstavlja pokušaj da se o pitanjima različitih interesnih grupa umesto pištoljem i nožem odlučuje glasanjem, onda je to humaniji i čovečniji postupak.
• Pravna država je kao naš svakodnevni hleb, kao voda koju pijemo i vazduh koji dišemo, a najbolje u demokratiji je da je ona jedina koja može osigurati pravnu državu.
• Život u slobodi nije lak, a demokratija nikad nije potpuna.
• Demokratija živi od spora između dve stranke, od diskusije da bi se pronašao pravi put. Zbog toga u demokratiju spada poštovanje mišljenja drugog.
• Demokratija ne pravi jaku vezu među ljudima. Međutim, ona im olakšava međusobni odnos.
• Niti jedno društvo se ne može prisiliti na demokratiju, ona nije ni poklon koji se jednom dobije i zadrži za sva vremena. Za nju se mora svakodnevno boriti i braniti je.
• Demokratija ne trči, ali ona sigurnije stiže do cilja.
• Pitanje "Ko treba vladati?" pogrešno je postavljeno. Dovoljno je ako se loša vlada može opozvati. To je demokratija.
(demokratija je izvedena od grčkih reči demos (narod) i kratein (vladati).)

* * *

• Kakve smo sreće, uvak nam istok zapadne!
• Samo kukavice ulaze u brak. Niko da stisne petlju i matičaru hrabro kaže ne!
• Nema smisla da komšiji crkne krava. Dovoljno je da mu dodju gosti u kuću.
• Kad žena udje u politiku, to je kao kad muškarac udje kod ginekologa.
• Udate žene su kao ribolovci. Takmiče se koja je upecala većeg soma.
• Žena je pakao, komšinica čistilište a konobarica raj.
• Našminkane i doterane žene imaju impotentne muževe ili bogate ljubavnike. Neko to mora da plati.
• Dame imaju prednost. I na ulazu u pakao isto to piše.
• Oni koji su se na Exitu naduvali, ovih dana su mogli u Guči lepo da se izduvaju.
• Baksuz ima siromašne rodjake u Americi a de luxe baksuz siromašne rodjake na selu.

Kokana

Sastojci Coca-Cola-e:
1. FENILALANIN (Phenylalanine) - Utiče na lučenje SEROTONINA (hormon zadovoljstva) koji izaziva zavisnost.
2. FOSFORNA KISELINA (Phosphoric acid) - E338 - Smanjuje gustinu kostiju, jer vezuje kalcijum i magnezijum i stvara soli koje se ne apsobuju. Takođe izaziva bolesti bubrega, kao i stvaranje kamena.
3. NATRIJUM CIKLAMAT (Sodium cyclamate) - E952 - Veštački zaslađivač koji je 1969. ZABRANJEN, jer je otkriveno da formira kancerogenu materiju u organizmu.
4. ACESULFAM K (Acesulfame potassium) - E950 - Veštački zaslađivač za koji se tvrdi da nije dovoljno testiran pre puštanja u upotrebu i za koji se sumnja da je kancerogen.
5. ASPARTAM (Aspartame) - E951 - Sumnja se da je štetan za mozak i da izaziva tumor. Na stranama njikipedije mozete pročitati o ostalim nezeljenim posledicama kao i o sumnjivim okolnostima pod kojim je ovaj zaslađivač prihvacen kao "bezbedan".
6. KOFEIN (Caffeine) - Ok, ovo svi manje-više znaju, izaziva
Zavisnost, bla, bla...
7. NATRIJUM CITRAT (Sodium citrate/Trisodium citrate) - Ovaj "regulator" ukusa je ustvari anestetik (za jezik) i antikoagulanta. (mogu misliti kakav je ukus kole bez njega)
8. NATRIJUM BENZOAT (Sodium benzoate) - E211 - Konzervans, koji moze da reaguje sa Vitaminom C i formira Benzen, čija su kancerogena svojstva poznata. Takođe utvrđeno je da ova hemikalija izaziva ćelijsko oštecenje, jer utiče na DNK mitohondrija. 2007. je otkriveno da natrijum benzoat (E211) izaziva hiperaktivnost i smanjenje inteligencije kod dece. Prema ovim istrazivanjima ILJ opada i do 5.5 poena. U Koka-Koli su izjavili da se obustaviti upotrebu E211 "čim se pronađe adekvatna zamena".
Nazdravlje!
Novak Djoković u intervjuu za Tajms:

"I remembered how I used to turn up for junior events, the one kid with a bag with his socks, shirts and shorts folded and ready, because I had been brought up to be very professional, very disciplined. I remembered that the lady who used to coach me when I was a kid used to tell me when I should go to bed, how I should do my schoolwork and say I must never, never drink Coca-Cola because it was bad for me. To this day I think I have only drunk one litre of it in my life." 

Paraskevodekatrijafobija

Danas je petak, trinaesti a u naslov je medicinski naziv za strah od istog.
Petak trinaesti, po narodnom verovanju "baksuzan" datum, vekovima unazad širi strah od nesreće među ljudima.
Prema jednom predanju, veštice su se petkom sastajale sa đavolom. Tuce veštica i nečastivi lično davali su mračni broj 13. Jedno tumačenje Biblije tvrdi da je Eva, baš u petak, ponudila Adamu jabuku. Tog je dana počeo i Veliki potop, obustavljena je i izgradnja Vavilonske kule.
Broj trinaest je smatran lošim iz razloga što je bilo trinaest ljudi za vreme Poslednje večere i što je označavao satanistički skup od dvanaest veštica i samog Đavola.
Verovanje da je petak 13 posebno loš pojačano je u srednjem veku, progonom i uništenjem Viteza Templara od strane kralja Filipa od Francuske. Poklonici Templara su taj dan proglasili danom zla. U Britaniji je petak bio dan za vešala, a priča se da je postojalo 13 stepenik akoji su vodili do platforme. Postoji i jako staro praznoverje koje kaže da, ako trinaest osoba sedne za trpezu, u roku od godinu dana svi će pomreti.
Mnoge ulice u svetu nemaju broj 13, da zgrade nemaju 13-ti sprat, Lufthansini avioni 13-ti red, u Formuli 1 ne postoji bolid označen sa brojem 13, Hamurabijev zakonik ne sadrži trinaesti zakon i slično. 
Na ovaj dan, nije preporučljivo venčavati se, započinjati bilo kakav posao, polagati ispite, planirati budućnost.
Nekada anatemisani kao smotani i nevešti, ljudi koji pišu i većinu poslova obavljaju levom rukom svoj dan obeležavaju danas - 13. avgusta.
Svetski dan levorukih!
Da se prekrstim!
I levom,…

***

- I jutros su papučići pokazali spremačicama i portirima ko je pravi gazda!
- Juče je moj komšija otvorio i zatvorio kafanu. Nema ga od jutros...
- Nama vikend stiže pre nego trulom zapadu. Bar smo u nečemu brži!
- I danas će naši penzioneri moći da uživaju u razgledanju svojih praznih novčanika i prispelih računa.
- Nekima je Sunce jutros ušlo kroz prozor. Zaboravio komšija da zatvori...
- Ko se jutros probudio pored voljene, imao je sreće. Njen muž kasni sa službenog puta.
- Nepušači će opet danas loviti pušače, a posle pričati svoje lovačke priče uz žvake.
- Seljaci uvek uz poskupljenje paradajza spomenu naftu. Slažem se, i miris i ukus!
- Prvo su razmenili poljupce, pa srca, i najzad burme. Sad razmenjuju optužbe i tužbe.
- Brak je kao lego kocke. Zanimljiv samo dok se ne sklopi!

***

Nema te ljubavi koju brak ne može da uništi!
Rogonje su uvek nasmejane i puni priče o svojim avanturama. Lako je njima, kad su odmorni!
Nesrećni muževi su kao Titanik. Ledena santa im je opasno blizu!
Kad znate da ste u lošem braku? Kad čujete da vas žena u razgovoru sa nekim naziva Onaj Moj!
Brak je kao loša predstava. Igra se uveče i bez publike.
U koloni povratnika sa letovanja, nema nevinih!
U ratu i na letovanju, obično stradaju nevini!
Brak je institucija u kojoj nevini prvi popuste!
Ljubomorni parovi su pred zoru preturali jedni drugima po džepovima. Prvo su dobro proverili svoje!
Ako se izbore za jednakost polova, ženama više neće trebati kompas!
Kod nas je toliki mrak da se do jutra ni Sunce ne vidi!
Muževi koji su noćas došli kasno, jutros nose ženama kafu u krevet. A neki i dve!
O čemu li žene razmišljaju kad za bračnu postelju biraju trosed na razvlačenje!
Jedni su noćas bili srećni, drugi su plakali. Treći su jurili komarce!
Beograd je ispratio jos jednu noc! Kakvi smo, i to smo prespavali.

Jation

Jedno od najtežih mentalnih poremećaja je umnožena ličnost. To znači da jedna osoba objedinjuje više potpuno različitih karaktera. Čak i danas, psihijatri imaju problema da objasne postojanje višestrukog 'ja'.
- …Ali, ti si u stvari Ona!
- Ne, nikako.
- Kažem ti da jesi.
- Ne, nisam.
- Zašto nisi?
- Ona ne zna ono što ja znam.
- Ali, zar vi nemate iste ruke i iste noge?
- Da, ali iste noge i iste ruke nas ne čine istim.
A onda slede u psihijatriji čuvena tri pitanja!
Da li imate osećanja koja ne umete da objasnite?
Da li ste ikada izgubili kontrolu nad njima?
Da li ta osećanja imaju ime?
Ako vam je odgovor na prva dva pitanja psihijatra da a na treće pitanje izgovorite ime koje nije vaše, proglasoće vas za višestruku čičnost.
Olako!
Tačni uzroci višestrukih ličnosti su nepoznati, ali je uočeno da je većina pacijenata sa ovim poremećajem imala neke traume iz detinjstva.
Da li današnji psihijatri radije prihvataju ovakve dijagnoze
Oni ne sumnjaju da određeni pacijenti pate od rascepa ličnosti i da se ne mogu normalno suočiti sa svakodnevnim životom, ali da li se spasavaju od neprijatne realnosti deleći je na više ličnosti? Postoji druga škola mišljenja, koja tvrdi da pravo objašnjenje leži u dobro poznatom kliničkom oboljenju, takozvanim fugama, u kome ljudi upadaju u nesvesno stanje, slično snovima. Ono može trajati danima i ne ostaviti nikakvo sećanje. Obično pacijenti moraju pribeći mašti da bi objasnili izgubljeno vreme.
Sindrom višestrukih ličnosti ne postoji!
To je bio modni hir u psihologiji, oboljenje koje su izazvali terapeuti a besmrtnost mu podarili mediji i loše smišljeni holivudski filmovi.

Moskva

Zanimljivo pismo. Naše gore list piše!

Živim u Moskvi par godina i evo nekoliko zanomljivosti
- Najnormalnija stvar je šetati ulicom s bocom piva u ruci - to rade svi - žene, i ljudi u odelima kad se vraćaju s posla ili kad idu na posao... To se ne smatra nepristojnim, nesto kao kod nas kad šetaš sa sladoledom
- Paznja! u 99% slučajeva automobili ne staju pešacima
-Žene su uvek sredjene, našminkane i hodaju polu gole i nisu sve plavokose - sovjetski savez je bio velik a svi teže da dodju u Moskvu.
- Restorani i kafići su uglavnom 3 - 10 puta skuplji nego kod nas. u svakom kafiću možeš da jedeš i piješ. Malo te belo gledaju ako poručiš samo piće. Čim si popio, konobar ti pokupi čašu ili tanjir i pita oćes jos nešto - u stili ili naruči ili oslobodi mesto. Konobari su uglavnom loši i ima ih previše jer imaju strašnu podelu posla - jedan ti pokaze gde da sedneš, drugi ti pita šta želiš, treći ti pripremi narudžbu i tu je još jedan glavni koji rešave razne probleme kojih često ima... Česti su strani kafe-restorani koji imaju ponudi sve živo pa objedinjuju u sebi suši-bar, pub, roštilj. 
Ako želite da probate rusku kuhinju po povoljnoj ceni onda je to lanac restorana mu-mu i isto tako jolki-polki. 
Klubova ima brdo za svačiji ukus i naravno skupi su, no nadje se i dostupnih za narod. 
-Metro je stvarno zanimljiv, osim što je najbrži način transporta to je svojevrsni muzej. Užasno je bučan al ako si tu kao turista, onda ti je i to super.
-Osim crvenog trga i ulice Arbat i hiljade muzeja, u Moskvi se nalazi puno prekrasnih manastira.
- Moskvu preko leta možete odlicno da razgledate vožnjom po reci Moskvi. Reka vijugavo ide kroz centar pa skoro sve glavne zanimljivosti možete videti i uslikati.
- Taxi je doslovno svako ko vozi auto, dovoljno je dići ruku i netko će vam stati odmah. Obično staju lade no ponekad će vam stati i vrhunski bmw(po istoj ceni). Cena za strance je uvek veća…
- Ima brdo pasa lutalica koji žive u manjim čoporima i prilagodili su se zivotu u gradu, nisu mršavi i jadni, na ljude ne obraćaju paznju. 
- Slabo tj. gotovo nikako ne govore strane jezike!  

Kazna

Spaljivanje je jedan od najstarijih načina pogubljivanja. Istorija je zabeležila da je Kir, pošto je 546. godine pre naše ere pobedio lidijskog kralja Kreza, poznatog po enormnom bogatstvu, želeo da ga spali, odnosno ispeče, i procedura je počela u pristvu samog Kira. Na početku, dok još nije bilo strašno, Krez je izgovorio mudre reči, uputivši ih posmatračima i samom Kiru, verovatno videvši da se prisutni raduju onome što mu se događa: “Niko ne treba da se smatra srećnim pre trenutka smrti”. Kir se zamislio nad ovim rečima, shvativši da do tog trenutka sreća i najsrećnijeg čoveka gubi svaki smisao i biva potpuno obezvređena i obesmišljena ako te čeka ovakva smrt i odmah naredio da Kreza oslobode. Kasnije mu je Krez postao savetnik.
U Srednjem veku najčešće su spaljivani oni koji su osuđeni zbog jeresi i veštičarenja. Još je na Sinodu crkve u Veroni 1184. utvrđeno da je kazna za jeres spaljivanje, a to je potvrđeno i na Koncilu u Tuluzu 1215. godine.
Smatralo se da je to način da se zatre i ideja zbog koje je neko osuđen, i kao način pročišćenja od greha i za osuđenog i za društvo u celini. Ovu kaznu izricali su crkveni sudovi i za neke grehove, kao što su preljuba, pederastija ili opštenje sa životinjama. Naravno, i za bogohuljenje.
U staroj Srbiji, Zakonik cara Dušana, kao jednu od kazni, propisivao je i spaljivanje.
Nalivanje tečnim metalom je takođe egzekucija spaljivanjem, ali iznutra. Izvodila se tako što bi se osuđenom u usta sipalo tečno olovo ili katran.
Ali, poznat je i ovakav jeziv primer. Homoseksulano orijentisani engleski kralj Edvard II, muž Izabele, ćerke španskog kralja Filipa IV, po iznuđenoj abdikaciji, usmrćen je ubacivanjem usijanog metala u anus.
“Bronzani bik” - stari način pogubljivanja, vraća nas u antičko doba, u grčku koloniju na Siciliji. Izmislio ga je jedan viđeniji građanin Perilos. Naime, on je predložio Falarisu, tiraninu Agrigentuma, da se kriminalci kažnjavaju tako što bi se u bronzanu statuu bika, koja je bila šuplja i imala vrata sa strane, oni ubacivali, a ispod figure bi se palila vatra i držala tako dok bik ne pocrveni, dakle, dok temperatura ne pređe 600 stepeni. Smrt je nastupala sporo, a osuđenik bi umirao u teškim mukama. Falarisu se ideja dopala, s tim što je naredio da se unutra, u glavi bika, odnosno nozdrvama, konstruišu kanali koji bi urlike onog jadnika unutra modulirali tako da liče na riku razbesnelog bika. Da bi proverili kako to funkcioniše, Falaris je naredio da se sam Perilos uvuče unutra, vrata su za njim zatvorena, pod “bika” je stavljena vatra i Falaris je mogao da se uveri po Perilosovim kricima da je sve dobro smišljeno. Ipak, pre nego je stradao, izumitelja su izvukli napolje.
Monstruozan metod ubijanja bio je “krvavi orao”. Izvodio bi se tako što bi se osuđeniku s leđa probila koža, zatim prosekla rebra, i kroz njih izvukla pluća osuđenika, koja su tako na leđima zaista izgledala kao krila. Da bi muke bile veće, u takvu ranu sipala bi se so. Žrtva bi se neko vreme mučila, a onda umirala. Ovo je kazna koja se izvodila u nordijskim zemljama.
Kasapljenje, takođe surovi metod ubijanja, podrazumevao je ukljanjanje vitalnih organa iz abdomena tela osuđenika. Da bi agonija osuđenika trajala što duže, prvo bi se vadili “manje važni” organi, dok bi se na kraju vadili srce i pluća. Ovaj metod bi se završavao najčešće sečenjem tela na četiri dela.
Dželat nije smeo da zaboravi da je i njegov rad posmatran i da nije bilo preporučljivo biti milosrdan prema osuđeniku jer je ovakva kazna najčešće izricana zbog izdaje kralja ili zemlje. Žene su bile pošteđene ovakvog pogubljivanja, mada je i tu bilo izuzetaka.

Psovka

Psovka je srpski specijalitet.
Ona ne nastaje kao izraz gneva, već kao izraz prijateljstva i slobode u komunikaciji. Suština je u tome da ista psovka u jednom slučaju ima karakter jarosti, uvrede i izazova sa bolnim emocijama, a u drugom ona predstavlja izraz prisnosti, pa i prijateljstva. Stoga se javlja pitanje tumačenja karaktera psovki i njihovog razgraničenja po suštini, odnosno po poruci.
Psovka koja se upućuje sa osmehom na licu je ona koja izražava osećanje prijateljstva, a ona koja se izražava sa oštrim tonom i grčom na licu, često i sa stisnutim pesnicama, predstavlja onu psovku koja se tumači kao bolna i izraz je dubokog nezadovoljstva, pa i poziva na obračun.
Srbi ponekad imaju teškoću da ih razgraniče, pa čak i kod njih se arsenal psovki ponekad pogrešno tumači baš zbog toga što psovke imaju suprotna značenja.
Stoga se kod primanja psovke uvek posmatra izraz lica i ruku onog koji psuje. Stisnute pesnice nikad ne znače prijateljsku psovku.
Postoji i treća vrsta psovki koje se nalaze na sredini između onih koje treba da izazovu bol i onih koje treba da izraze prijateljstvo. To su psovke koje imaju drugačiji sadržaj i predstavljaju reakciju na neki neposredan događaj. Tako, npr., ako u sportskom nadmetanju jedan igrač povredi drugog i priđe da mu se izvini, zatim često sledi reakcija: - Ma nosi se bre u ...
Ta psovka se nalazi između one prve i druge. Ona nije izazov na dvoboj, niti je izraz prijateljskog osećanja, već oblik skretanja pažnje na to da gest koji se sa njom osuđuje nije primljen kao prijateljski. Ova psovka na najbolji način relaksira psovača i obično se ne prima kao izazov od onog kome je upućena. Razumni ljudi nju ne primaju kao uvredu baš zbog toga što već po tradiciji znaju da ona upravo nije ništa drugo do izraz negodovanja.
Psovka je, dakle, burna reakcija na nemio događaj, sračunata na kompenzaciju i najoštriji izazov onog kome je upućena. Kao takva ona treba da isprovocira onog kome je upućena, pa je sledeći čin obračun koji treba da bude onoliko buran koliko žuči ona već sadrži. Kako je Srbin lako zapaljiv i spreman lako da opsuje, tako je zapaljiv na psovku koja mu je upućena, pa se kao reakcija na nju javlja kontra:
- Kome, bre, ti psuješ ...
Ako je odgovor: Tebi!
Sukob je već otvoren.

Ognjenka

Danas Srbi svih konfesija slave(ili bi trebalo da slave) Ognjenu Mariju,Boginju ratnicu i gospodaricu ognja i vatre,sestru Ilije Gromovnika (Peruna).
Ognjena Marija je jedna od najvecih i najmocnijih Boginja u srpskoj religiji.
Prema narodnom verovanju, sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao sveti Ilija, koji kažnjava gromom.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi.
Prema hrišćanskom predanju, sveta velikomučenica Marina posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana.

Danas se ne kupa i ništa ne radi!
Obožavam ovaj dan :)

Morana

Morana je boginja smrti. Ona je jedna od triju emanacija velike bele boginje. Nastala je u ljubavnom zagrljaju Rode-.Eurinoime i Velikog Severnog vetra (Ofiona, Severca 28, Stribora), to su njeni roditelji. Ona je gospodarica plodnosti i gospodarica voda reka i mora. Kada je u svom ljudskom liku, Morana je vitka mlada žena, duge crne kose. Povremeno, ona uzima svoj životinjski lik, lik velike ribe Morune.
Veliki broj različitih demona je u njenoj službi, najpoznatije su babice i more. Ona je prijateljica sa Čumom, demonom bolesti, sa Julom-crnbogom, bogom zla, sa božanstvima rata, sa demonima Zime i Gladi, ali njeno prijateljstvo sa njima nije trajno, ona nije tim svojim prijateljima sasvim verna, jer ona ima i svoje drugo lice, lice plodnosti. Morana se kreće između svetova, između Java i Nava, ona je htonsko božanstvo. Ptice, koje najavljuju njen dolazak su gavran i kukuvija, mala sova koja ispušta karakterističan krik.
Kada se Dabog oženio prvi put, njegovu prvu ženu Rusi su poznavali kao Zlatnu Maju, Srbi su je znali kao Zlatku. Ona je, rodivši kćer Ilu, koju Srbi znaju kao Poljelju, umrla, otišla u Nav. Dabog je krenuo za njom, da je traži. Došavši tamo, sreo je lepu Moranu. Ona je rešila da ga zavede, u tom cilju dala mu je da pije vodu zaborava, Jahoriku, i on je zaboravio i ko je i zašto je došao u Nav. Postao je Moranin muž i rob. Morana je, naravno, neverna, zaljubila se u Julu-crnoboga, pa želi da otruje Daboga. Nudi mu pehar sa otrovnom vodom Trusovinom, ali njena sestra Živa zameni Trusovinu svojom, živom vodom. Tako Dabog izbegne smrt, seti se ko je, i na Bogojavljenje napusti Nav sa Živom. Sunce se vratilo u svet ljudi.
Sa Dabogom, Morana ima sina Vana. Van je dete roditelja koji se više ne vole, koji se zapravo mrze. Njegova majka deo te svoje mržnje prema Dabogu prenosi i na svog sina, koga oslepi i baca u jamu. Na rubu jame vrišti njegov beli konj. Čuće ga Radgost, izaslanik sunčanih bogova, brat Dabogov, pohitaće Vanu u pomoć. Kada ga izvuće iz jame, odvešće ga Živi, koja će svojom živom vodom izlečiti Vanove oči i on će progledati. Potom će se vratiti svom ocu Dabogu. Dabog je moćan bog, on će uhvatiti Moranu i spaliti je na lomači (na poklade, na belu nedelju). Tako će je pročistiti vatrom i prognati je nazad u Nav.
Dok je gorela na lomači, Morana je proklela svoga sina Vana da postane VUK 29, i to se odmah dogodilo. Ali, u tom trenutku, Dabogova kćer Poljelja, Vanova sestra, od bogova saznaje da može da spasi svog brata njegove vučje sudbine. Spašće ga ako ćuti sedam godina. Ne progovara verna sestra Vanova ni kada je udaju, ni kada joj muž odlazi u rat. Ne progovara ni kada joj zla svekrva baca u reku divne sinove i zamenjuje ih štencima. Decu iz reke spašava njen brat, vuk, vodi ih u šumu i brine o njima. Kada se Poljeljin muž vrati iz rata, zla svekrva mu pokazuje štence koje mu je žena navodno rodila. Muž u besu želi da je spali na lomači. Ali, u tom trenutku navršava se sedam godina njenog ćutanja, njen brat je spašen, dobija ponovo svoj ljudski lik. Dolazi iz šume i dovodi trojicu njenih divnih sinova. Poljelja i Van pričaju svima istinu o svojoj patnji. Van više nije vuk ali nije ni bog, jer je proklet od majke. Može samo da bude čovek, dok traju njegovi dani na zemlji. Tako je postao rodonačelnik Srba, njihov mitski predak.
To naravno znači da je SMRT naša pramajka, u čije se naručje na kraju uvek vratimo.

Naravoučenije

Najbolji konj u ergeli u nekom gradu se razboli. Vlasnik konja kaže
radniku u ergeli da ako konj ne ustane za tri dana, onda neka ga
zakolje, pošto neće više da ga finansira. Čuje svinja ovaj ragovor pa
trećeg dana ode kod konja i kaže mu:
• Budalo jedna, ustani na noge, ako ne ustaneš, gazda će te zaklati!
Konj nekako smogne snage i ustane i izađe na stazu. Kad je izašao
napolje gazda uzviknu:
• Ljudi, oporavio se konj! Koljem svinju za čast!
Pouka: NE MEŠAJ SE U TUÐA POSLA.
***
Čovek se našao pred sudom optužen za ubistvo s predumišljajem. Pita ga sudija:
• Ovde se radi o krvavom ubistvu. Kako se branite?
Optuženi:
• Bila je toliko glupa da sam je morao ubiti.
Sudija:
• To ne smatram olakšavajucom okolnošcu.
Optuženi:
• Pa, dobro, cenjeni sude... da ispričam kako je bilo. Živeli smo u
jednoj zgradi. Iznad nas je živela porodica s dvoje dece. Bilo je
stvarno žalosno, deca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina je
bio visok svega 80 cm, a onaj stariji, od 19 godina, svega 85 cm.
Jednog dana, u razgovoru sa svojom ženom, kažem da je to stvarno tužno
i da mi ih je žao.
• Da, reče zena....to su Pirineji.
• Mislila si Pigmeji?
• Ne, Pigmeji su ono što nam se nalazi pod kožom i zbog cega pocrnimo.
• To je pigment.
• Ne... Pigment je bilo ono na cemu su stari Grci pisali.
• Pobogu, ženo, to je bio pergament.
• Ne, pergament je kad neko pročita ili prikaže samo jedan deo nekog dela.
• Poštovani sude, verovatno pretpostavljate da više nisam imao volje
da joj objasnim da se radi o fragmentu. Seo sam na trosed i čitao
novine. Ubrzo dode žena s knjigom u ruci, legne pored mene, otvori
knjigu i počne čitati deo nekog teksta:
• Dušo, gledaj: Suncana terasa od rucne torbe je bila uciteljica
makroa 15.
Uzeo sam knjigu, pogledao i rekao joj:
• Draga, ovo je knjiga na francuskom jeziku i tu pise: »La Marquise de
Pompadour est la Maitresse de Luuis XV«, a to znaci da je Markiza de
Pompadur bila ljubavnica Luja XV.
• Ne, rece ona - La Marquise je suncana terasa, Pompadour je rucna
torba, la Maitresse je uciteljica, a Louis XV je 15. makro. Ja to
sigurno dobro znam. Nisam ja džabe imala ekstra casove iz francuskog
jezika i vežbe sa svojim legionarom.
• Mislila si na lektora?
• Ne, lektor je jedan grcki heroj.
• To je bio Hektor i bio je Trojanac.
• Ne, hektor je mera za površinu.
• Mera za površinu je hektar.
• Ne, hektar je božansko piće.
• Ženo, nektar je bozansko piće.
• Nije, to je reka u Nemackoj.
• Reka u južnoj Nemackoj zove se Nekar.
• Ne znaš ti to, još kao mala sam pevala s drugaricom duo o reci Nektar.
• U duetu, tako si valjda htela reći.
• Ne, duet je kad igraju Zvezda i moj Partizan.
• Poštovani sude, tada sam uzeo čekić i opalio je po glavi. Konačno je
zaćutala.
Sudija:
• Optuženi se oslobada....Ja bih joj presudio još kod Hektora.

Prosvetljeni

Iluminati!
Pre više od dve stotine godina, tačnije 1. maja 1776, iz miljea rimokatoličkog sveštenstva (jezuitskog reda), osniva se jedan poseban red, red iluminata (prosvetljenih), na čelu sa profesorom teologije i prava Adamom Vajshauptom. On to čini na insistiranje nekolicine svojih studenata, 
inače rozenkrojcera. Opšteobjavljeni ciljevi iluminata jesu sledeći:  
• rimokatolicizam jezuitskog tipa jeste prethodio redu, ali više nije neophodna veroispovest iluminata;  
• unaprećenje odnosa poverenja, te tolerancija izmeću pripadnika različitih konfesija i na taj način obezbećenje preduslova za nastanak jedne svetske religije;  
• graćanska i socijalna jednakost;  
• pravilna raspodela materijalnih dobara;  
• ravnomernije vrednovanje ljudskog rada;  
• racionalnije korišćenje prirodnih resursa;  
• očuvanje životne sredine;  
• osloboćenje ljudskih intelektualnih moći radi opšte dobrobiti.  
Shodno ovim univerzalističkim princiiima, neophodno je i piramidalno ustrojstvo reda, što se i ostvaruje.  
Nacionalna i verska pripadnost vremenom biva sve manje bitna, tako da pripadnici raznih nacionalnosti ulaze u piramidu iluminata, koji tako regrutuje aktuelnu elitu, koja je po prirodi stvari na vrhu i sa velikim političkim uticajem.  
Običan svet, verujući da se iluminati bore za socijalne reforme i graćansku jednakost, masovno pristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno (bilo u vidu novca, bilo radom). Samo su oni na najvišim stepenima znali kolika se bogatstva zgrću. Takoće su znali i koliko brzo se osvaja politička moć. Vremenom, nalazeći zajednički interes, redu pristupaju i takvi industrijski i finansijski magnati kao što su Rotšild, Štajer, Varburg, Rokfeler, Šuster, Štern,… Iluminati tako postaju preteče današnjih komercijalno-verskih grupa (sekti). Oni meću prvima daju recept: religijom do finansijske imperije.  
Vrlo moćni, iluminati ubrzo postaju interesantni za „arhitekte svetske harmonije". Sam Vajshaupt nije bio mason, ali kasnije, u cilju daljeg jačanja i obezbećenja reda, pristupa masoneriji, što čine mnogi iluminati posle njega. Tako i oni lagano ulaze u piramidu slobodnih zidara.  
Iluminati, dakako, postoje i danas. Možda, istorijski gledano, udaljeni od svojih korena, ali ciljno i organizaciono ne.  
Bolje rečeno, potpuno su kompatibilni sa ciljevima „novog svetskog poretka".