Klarindan

- Šta si ženi kupio?
Pljas! Pitanje izlete kao iz topa.Cvrkuće umiljata i domišljata. Smera nešto!
Nespreman, bunovan, još duvam u prvu omiljenu mi jutarnju kaficu, ukočih se u mestu.
Sevaju munje u glavi, pretumbavam datume, rodjendane, parastose, godišnjice, linkujem u glavi sve poznate i nepoznate,...
Kliknem na crkveni kalendar. Zadnja šansa!
Sveti sveštenomučenik Polikarp Smirnski.
Ovaj nije, garant.
Smeška mi se žena,razvukla osmeh, nije odavno tako.
Blaženo trepuće okicama, ma vidim, smera nesto. Iznenadjenje neko.
Mene je iznenadila pitanjem, to je sigurno.
Kliknuh na TV, mislim, oni će sigurno znati.
Neka napirlitana voditeljka, ispred nje na stolu gomila raspakovanih poklončića a gosti stoje u redu i ljube je.
U mimohodu!
Pokazuje mi žena očima i kao da joj čitam misli.
- Eto, vidiš kako se svi drugi setili, samo ti nisi.
Prepadoh se odmazde. Kriv sam, osećam to.
Grize me savest.
Nevešto izvrdavam, sve kao znam, već odlučio, gotov poklon, evo pakuju ga od jutros pa nikako da stignu, lome se. Bruka!
Setih se svih uciteljica i buketa koje smo kupovali. Pisali o Klari Cetkin.
Kasnije smo koleginice jurili kući ranije sa posla uz neke prigodne poklončiće, pa mi muški ostajali da potamanimo zakusku. Ta zakuska je obično kasnije imala svoj nastavak u nekom od restorana.
I nazdravljali do nebrojeno puta svim ženama sveta!
Hvala Klari, odavno se bar mi muški nismo ovako lepo proveli.
Da se ja pitam, ženama bi dao ovaj dan bar jednom mesečno.
Najmanje!
Nema mi druge, krećem u kupovinu.
Skupo će da me košta ova zaboravnost.
I znam, srešću jos mnogo zaboravnih i sigurno ćemo podeliti iskustva, prepričavati kako je koja žena odreagovala na nasu senilnost.
A onda, buket u ruke, bajaderu u kesu i na svečani ručak.
Nekome se omakne da poljubi ženu, neko samo pohvali ručak.
Ja ću i jedno i drugo.
Zaslužila je!
Valjda se ni ja neću loše provesti.