Trka

Počela mi sezona trka.
Formula jedan.
Lep sport. Ne arčiš noge. Sedis u autu i teraš u krug. Još ako imaš sreće da utekneš ostalima, dobiješ prazan tanjir.
To im kao neka nagrada.
Ova prva trka kod kengura. A mi smo naopačke, pa nam trka dodje kao jutrenje.
Uranio, za ovu prigodu se i vreme pomerilo na letnje, skuvao domaćinsku, crnu i jaku.
Zauzeo busiju. Vršim psihološke, navijačke pripreme. Ferari mi omiljen.
Sa druge strane zida i moja komšinica zauzela busiju i nekako baš u to vreme poče da se dovikuje preko okeana sa ćerkom.
Stara gradnja, solidan rad ali baba grlata. Ruralni sopran!
Upalila se na internet pa dobacuje vokal, čak tamo, daleko.
Pojačam ton, urlaju mašine.
Turira i baba!
Ne razlikujem Meklaren od babe.
Start!
- Alo Jagoda! A jel me čuješ...
Moji dobro startovali.
- Jagodice sine, pa majka je bre! Čuješ li ti mene!
Neki se zaleteše u prvoj krivini, kresnuše se, jedan izlete. Nije moj.
- Ene, vidim te Jagodina! I kaka si mi, ljubi te majka...
Razvikala se, nabraja čestitke, pozdrave i želje.
Moji medju prvima. Žestoka borba.
Neki novajlija, prikuca se u yaštitni zid, jedva živ osta.
Vrisnu i baba u isto vreme.
- I ljubi ga baba! I pile babino!
Idi baba... Onaj moj izlete sa staze! Tiha jeza!
- Ma, pljunuti deda, Bog da mu dušu prosti! Samo manje uši. To mu na babu, bajku njegovu.
Ostao jos jedan moj na stazi. Ima nade...
- Soli se bre, kako da se ne soli. Alć nemo mlogo! Samo lečke.
Poče onaj moj da brekće na uzbrdici. Neki ga prodjoše. Užas!
- Pozdavljam i ja tebe zete!
Verujem baba, samo ućuti ako ikako možeš. Kupiću ti kartu. Brodsku da što duže putuješ.
Malo po malo, stade onaj moj.
Bruka.
Zaledio sam se. Proklinjem kengure.
Sav sam slomljen.
Ma, očajan!
Hoću da proglasim dan žalosti od muke.
- Aj’ uzdravlje! Baš me obradovaste i dan mi ulepšaste!
Isključi se baba.
Sva razdragana.