Vanila Sky

Probilo sunce, smog nadgradski.
Rasparalo ga, učinilo da vidimo vazduh koji dišemo.
Izmileli moji dragi sugradjani, otresaju mraz sa zimskih kaputa.
Prelepe devojke, opet mitare.
Svi sa osmehom ili grimasom koja bi se i tako mogla nazvati.
Pun grad dečurlije, radost i vriska. Tako treba, oni su žila kucavica, merač života jednog grada.
Jurcaju pored nogu, muvaju se. Neko ispusti sladoled.
Ošinu me miris vanile.
Iste one vanile prve šetnje po Kalemegdanu sa jednom Draganom.
Zajedno smo imali dvadeset dve ili tri.
Kako mi je samo tada srce kucalo od uzbudjenja!
Ma, probijalo zvučni zid!
Davalo je ritam talasima Dunava.
Malo smo govorili. I bolje je tako. Teško da bih bilo šta mogao da prozborim.
Samo smo šetali prema tvrdjavi, nesvesno znajući da je to mesto prvih ljubavi i beskrajnih sećanja. Osećali smo da se budućnost naših sećanja mora baš tu i na tom mestu dogoditi.
Kupio sam joj sladoled od vanile a sebi, ne sećam se više...
A onda smo seli na kameni zid sa predivnim pogledom na Savu i Dunav i bezbrižno mlatarali nogama iznad bezdana poviše kule Nebojša.
Gledao sam je, sa koliko sam je samo ljubavi gledao dok je grickala kornet sladoleda i upijao celim svojim bićem taj očaravajući miris sladoleda od vanile.
Ja sam je uhvatio za ruku a ona me poljubila.
Onako brzo, nežno i ovlaš, samo me svojim usnama vanile dodirnula po ustima.
Stopio sam se u rumenilo sunca na zalasku.
Gorele su mi usne, srce mi je preskočilo uzburkanu Savu.
Trajalo je to večno, taj trenutak. I sada traje.
Sada smo imali tajnu. Najsvetiju.
Crveno slovo moje mladosti.
Te noći nisam spavao. Oštrio sam neki nožić, hteo sam da na kamenu prvog poljupca uklešem početna slova naših imena. Oko njih srce, naravno.
Da ostane zanavek.
I jesam to uradio. Prekrila ga sada neka druga slova i neka nova srca, ali se nazire...
Ne sećam se koliko je sve to trajalo, taj naš ljubavni zanos kombinovan mirisom vanile.
Posle sam je vidjao na istom tom mestu, na našem kamenu.
I uvek je držala sladoled u ruci.
Od vanile, siguran sam.
Pored nje, bio je neki drugi zaljubljeni dečak, koji će oštriti nožić i pisati po našem kamenu.
Nikada više nisam jeo sladoled.
I neću!